Nis agro


Fito farmacija

LG Seeds

Koze – mlečnost i muža

Procenjuje se da pri svakoj muži koza oko 70 % mleka stoji na raspolaganju muzaču. To je ono mleko koje se iz gornjeg dela vimena spustilo u velike kanale i cisternu vimena.

Mlečnost koza je od najvećeg značaja. Uslovljena je mogućnošću postizanja visoke dnevne proizvodnje i dužine laktacije, koja traje preko 300 dana i vrlo dugo se održava na istom nivou.     

Muža koza može da počne odmah posle jarenja, isključujući prvih 7 dana kad se luči kolostrum (koji obavezno treba da posisa jarad).

Koza postiže maksimalnu mlečnost u prvoj četvrtini laktacije, odnosno sa 15-75 dana po jarenju, zavisno od rase. Zato bi bilo korisno da se koze muzu i u tom periodu.

Međutim, to je vreme kad sisa jarad, pa bi tada muža došla u obzir jedino pri ranom odlučivanju jaradi.

Trajanje laktacije kod koza je vrlo dugo. Na oko jedan i po mesec pre jarenja, zavisno od kondicije, koze treba postepeno zasušiti.

Za povećanje mlečnosti sem genetskih faktora, vrlo su značajni spoljni faktori a posebno: ishrana, nega, držanje, zdravstveno stanje, način muže, fiziološki faktori i dr.

Koza posebno negativno reaguje na loš smeštaj. U mračnim, neprovetrenim, vlažnim i promajnim prostorijama pri uznemiravanju i iznenadnim promenama, mlečnost naglo opada.

Načini muže koza

Na proizvodnju mleka, takođe utiče i način muže kao i broj dnevnih muža.

Muža mora da se obavi što brže i potpunije, da bi se dobila veća količina mleka i mlečne masti a izbeglo oboljenje vimena kao posledica nepotpunog izmuzivanja.

Procenjuje se da pri svakoj muži koza oko 70 % mleka stoji na raspolaganju muzaču. To je ono mleko koje se iz gornjeg dela vimena spustilo u velike kanale i cisternu vimena i koje se dalje kreće dejstvom sopstvene težine.

Preostalih oko 30 % mleka je u alveolama i velikom broju vrlo malih kanala u gornjem delu vimena. Ovo mleko može da se izmuze samo unutrašnjim podsticajem, a izaziva ga hormon oksitocin koji preko krvi dospeva u vime i šireći alveole i male kanale i omogućava spuštanje preostalih 30 % mleka u velike  kanale i cisternu vimena. Budući da se ovaj hormon razara za 2-3 minuta, to je vrlo važno da se muža obavi brzo i maksimalno iskoristi njegov efekat. Loš postupak sa kozom za vreme muže može da spreči lučenje oksitocina i izazove pojavu drugog hormona, adrenalina, koji proizvode nadbubrežne žlezde. Adrenalin sprečava dolazak oksitocina u vime ili neutralizuje njegovu funkciju na samom početku tako da preostalih 30 % mleka nema mogućnosti da iz alveola i malih kanala stigne do sisnih kanala pa se kaže da koza “zadržava”mleko.

Odmah posle završene muže ponovo počinje aktivnost mlečne žlezde. Taj ritam se održava 16 časova, a potom se usporava. Zato je neophodno da se obavi muža u tom roku.

Uobičajeno je da se koze muzu dva puta dnevno, ujutro i uveče.

Praksa je pokazala da se u jutarnjoj muži dobije više mleka nego u večernjoj, ali je manje masno. Popodnevnom mužom bi se stimulisala proizvodnja mleka i povećala za oko 10 % u odnosu na obe dnevne muže.

Muža je vrlo važan ali težak i svakodnevno neophodan posao.

Pre muže treba otkloniti sve loše uslove u prostorijama i osigurati mir kozama i to kako u slučaju ručne tako i s mašinskom mužom, nastojeći da se muža svake koze obavi što brže i što potpunije.

koza muza

Muža koza se obavlja ručno ili mašinski. Ručna muža može biti pozadi ili sa strane, a svaka od njih ima svoje pristalice.

Negativno im je što muža pozadi omogućava da balega dospe u mleko, a muža sa strane da koza udarom noge prospe sud s mlekom ili da rogom udari muzača. Ručna muža je najraširenij,a a kod nas je ćesto još uvek jedina. U zemljama s razvijenim mlečnim kozarstvom, sve se više koristi mašinska muža.

Zamena ručne muže mašinskom ulovljena je sledećom faktorima:

a) veličinom stada, jer ne bi morala da dođe u obzir ako je stado manje od 40 koza

b) radnom snagom, jer nedostatak radne snage ili skupa radna snaga, zahteva pojednostavljivanje posla i bolju organizaciju rada

c) uslovima rada,jer se primenom mašinske muže rad mnogo olakšava

Mašinska muža može da se primeni u svim predloženim sistemima gajenja ukoliko odgajivač smatra da mu je potrebna a naročito u stadima sa većim brojem koza.

Postoje dva velika tipa mašina za mužu koza. Osnovna im je razlika što se u jednom slučaju radi o linijskom a u drugom o rotacionom sistemu koji se za koze pokazao bolji. U oba slučaja postoji veći broj tipova.

Bilo da je muža ručna i mašinska ona traje podjednako i zavisi od količine mleka, pa kod mlečnih koza traje dva do dva i po minuta, a kod slabo mlečnih jedan minut i manje.

Dragan Gunjak, dipl. inženjer

psss.rs

Oznake:, , , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

med proizvodi

Festival meda u Zrenjaninu od 11. do 13. oktobra

Trodnevni Festival meda u Zrenjaninu petnaesti put ...
Detaljnije