Fito farmacija

LG Seeds

Konji i mutacija koja je pomogla jahačima

Kako je mutacija koja se dogodila kod konja olakšala jahanje?
 
Jahanje konja je, bilo da ste rekreativac ili džokej, jedinstven doživljaj. Odlično je vežbanje za telo i um.
 
Osim za rekreativne i takmičarske potrebe konj se danas koristi i u terapijske svrhe (hipoterapija).
 
Ova plemenita životinja, vekovima uz čoveka, ne dozvoljava svakom da ga jaše. Konji biraju čoveka kome će pokloniti poverenje.
 
Kreću se tako što se karlica pokreće u tri pravca, levo-desno, napred-nazad i gore-dole. Tako je i kod ljudi. I frekvencija koraka konja je gotovo ista kao i kod čoveka. 
 
U zanimljivom tekstu dipl. inž. Miraša Zagrađanina, PSSS Kragujevac pročitajte kako je mutacija koja se dogodila kod konja nama olakšala jahanje. 

Kako se konji kreću?

Konji se kreću na jedan od tri načina: lagani hod, kas ili galop.
 
Kas je zlatna sredina, niti konj ide prebrzo da se umara, niti suviše sporo da zaostaje.
 
Međutim, kas je najneugodniji sa stanovišta jahača. Dok je konj u kasu, on podiže dve noge u isto vreme, i to u dijagonalnom rasporedu, menjajući jedan par nogu za drugim u toku kretanja.
 
To je veoma ekonomično za konja i omogućava mu stabilnost, ali jahač mora da se prilagođava takvom kretanju i tokom dužeg jahanja dolazi do zamora i bolova.
 
Upravo zbog toga, konji koji su razvili posebnu vrstu hoda su posebno na ceni.
 
Ovakva vrsta kasa koja je svojstvena samo za pojedine rase konja podrazumeva da konj podiže dve noge s iste strane u isto vreme, što je znatno povoljniji položaj za samog jahača.

Mutacija uslovila promenu kretanja konja

Nedavno su naučnici uspeli da ustanove da je za ovakav specifičan hod odgovoran jedan određeni segment genoma konja. Zapravo samo jedna mutacija je uslovila promenu načina kretanja kako je gore opisano.

Veruje se da je mutacija nastala u genu koji kontroliše razvoj regiona produžene moždine koji je zadužen za pomeranje udova.

Utvrđeno je čak i odakle ova mutacija potiče i iz kog perioda datira.

Na osnovu analize DNK poreklom sa ostataka 90 drevnih konja čija starost pokriva vremenski raspon od 5.000 godina, ustanovljeno je da se prvi slučaj ovakve mutacije može smestiti u srednjovekovnu Englesku, negde između 850. i 900. godine.

Odatle, ovi cenjeni konji su najezdom Vikinga preneti na Island, gde su ukrštani s drugim populacijama da bi se dobili drugi konji koji poseduju ovu dragocenu osobinu. Dalje su šireni po celoj Evropi, što svedoči njihovo rasprostiranje koje vidimo i danas.

Može se reći da je velikoj rasprostranjenosti konja s ovom specifičnom mutacijom doprineo upravo čovek jer je uzgajao takve konje isključivo zbog toga što odgovaraju njegovim potrebama.

To je zapravo jedan od načina kako smo mi kao vrsta uticali na evoluciju druge vrste od koje smo, na neki način, kroz dug period u istoriji bili zavisni.

Sa stanovišta evolutivne prednosti ove mutacije za same konje, nije jasno da li bi se zadržala i toliko raširila. 

Foto: A.M.

 

Oznake:, , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

novi-sad-sajam

Porodični dan na Poljoprivrednom sajmu je sreda, 15. maj

Poljoprivredni sajam u Novom Sadu, najveća i najznačajnija smotra agrara u centralnoj i jugoistočnoj Evropi od 11. do 17. maja ...
Detaljnije