Bruceloza ovaca i koza – opasnost i za čoveka!

ovce na ispasi

Bruceloza je retka bolest, poznata od davnina, ali još uvek nije iskorenjena.

Od bruceloze obolevaju domaće i divlje životinje, ali i ljudi koji se mogu zaraziti direktnim kontaktom s obolelom životinjom, njenim izlučevinama ili konzumacijom zaraženih proizvoda. Do infekcije čoveka može doći i zbog konzumiranja nekuvanog mleka i mlečnih proizvoda i ređe aerogenim putem.

Rezervoari zaraze su najčešće domaće životinje: ovce, koze, svinje, goveda, konji, psi… Od divljih životinja obolevaju: jeleni, zečevi, glodari, golubovi, komarci, buve, krpelji. 

Uzročnik zaraze je bakterija iz roda Brucella. Najviše ih ima u mlečnim žlezdama, gravidnoj materici i posteljici zaraženih životinja. 

Brucele su vrlo otporne bakterije. U uslovima povećane vlažnosti ili niskih temperatura u odbačenom životinjskom materijalu mogu preživeti i nekoliko meseci.
 
VIše o brucelozi ovaca i koza saznajemo do Roberta Širtova DVM sci, savetodavca za stočarstvo PSSS.

Bruceloza je opasna zoonoza

Bruceloza ovaca i koza je zoonoza (bolesti domaćih ili divljih životinja koje se prenose i na čoveka), uzročnik je Brucella melitensis,a samo kod ovaca i Brucella ovis.

Bruceloza ovaca i koza je značajan zdravstveni i ekonomski problem u zemljama Mediterana, a u našoj zemlji javlja se na jugu u opštinama Preševo i Bujanovac.

Uzročnik je G-obligatna bakterija koja se ne razmnožava u prirodi, ali opasno je što van organizma dugo zadržava svoju infektivnost:

  • u sirovom mleku na 8 ºC preživi 48 h,
  • u raznim sirevima i do 100 dana,
  • u surutki na 17-24 ºC tri dana,
  • u prašini 42 dana,
  • u blatu 72 dana,
  • u mokraći preživi nekoliko dana,
  • u vlažnom izmetu oko 75 dana,
  • u pobačenom fetusu preživi i do 6 meseci.

Temperatura od 72-74 ºC na kojoj se vrši pasterizacija mleka ubija ovu bakteriju i može se reći: ”Pasterizovano mleko je sigurno mleko za ljudsku upotrebu u kome nema živih uzročnika bruceloze”.

Kako da prepoznamo pojavu bruceloze u stadu?

Kliničke manifestacije su abortusi, zadržavanje posteljice kod ovaca i koza, odnosno upala testisa (orhitis) i upala pasemenika (epididimitis) kod ovnova i jarčeva kao i upala zglobova (artritis).

Ekonomski značaj bruceloze za odgajivače životinja vezan je za gubitke kao posledicu pobačaja i steriliteta i zabrane prodaje mleka i sira.

Pobačaj kod ovaca kao najčešća klinička manifestacija javlja se obično jednom, nakon čega nastupa autosterilizacija u periodu od 6 meseci do jedne godine. Međutim određeni broj životinja ostaju kliconoše i obezbeđuju zadržavanje infekcije u stadu i zato lečenje ne dolazi u obzir već samo eliminacija obolelih životinja na adekvatan način u skladu sa Zakonom o veterinarstvu i Zakonom o dobrobiti životinja.

Infekciji su podložnije mlade priplodne životinje kao i novonabavljene, što uslovljava ciklično pojavljivanje bolesti.

Za razliku od ovaca kod kojih se spontano izlečenje uočava relativno često, koze ostaju zaražene brucellom melitensis u toku celog života i predstavljaju potencijalnu i permanentnu opasnost za održavanje i širenje ove opasne zoonoze.

Bruceloza se širi u stadu tokom dva perioda, perioda parenja i perioda jagnjenja, odnosno jarenja.

U spoljnu sredinu brucele dospevaju preko mleka i plodovih tečnosti prilikom pobačaja.

Dijagnoza samo nakon laboratorijskih ispitivanja

Na osnovu povremenih pobačaja može se posumnjati, ali ne i postaviti prava dijagnoza.

Dijagnoza se postavlja na osnovu epizootioloških podataka i pre svega na osnovu laboratorijskih ispitivanja.

Za dokazivanje uzročnika se primenjuje izolacija na selektivnim podlogama i PCR tehnika. Od seroloških metoda koriste se metodi (brza i spora) RVK, ELISA test.

Brucella melitensis ispoljava visoku patogenost za ljude, koji se inficiraju direktnim kontaktom sa obolelom životinjama ili indirektno putem hrane. Nepasterizovano mleko i mladi nefermentizovani sirevi predstavljaju namirnice visokog rizika, posebno ako potiču od zaraženih koza.

Ovo je bitno iz razloga što koze u dužem vremenskom periodu izlučuju brucele mlekom  i to u većim koncentracijama. Programi kontrole baziraju se na dijagnostičkoj identifikaciji inficiranih životinja, njihovoj eliminaciji, kontroli prometa i kretanja životinja, karantin i preduzimanje adekvatnih mera zoohigijene. 

Bolest obavezno prijaviti 

Preventiva podrazumeva iskorenjivanje bolesti, strogu kontrolu prometa životinja i namirnica animalnog porekla, testiranje životinja na farmama, testiranje ostalih vrsta životinja i sprovođenje svih potrebnih mera kako bi se sprečilo unošenje zaraze u populaciju.

Na farmama za mužu i veštačko osemenjavanje testiranje se vrši dva puta godišnje, a testiraju se grla starija od 12 meseci.

Svaku sumnju na brucelozu treba prijaviti veterinaru!

U Srbiji vakcinacija se ne sprovodi.

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?