Bolesti ovaca kao posledica nepravilnosti u ishrani i kako ih sprečiti

bolesti ovaca

Bolesti ovaca toksemija, hipokalcemija, acidoza rumena, nedostatak vitamina i minerala javljaju se kada postoje određene nepravilnosti u ishrani.

Oboljenja kojima se još uvek ne poklanja dovoljno pažnje jesu ona koja nastaju usled nepravilnosti u ishrani ovaca, smatra Kosovka Jakšić dipl. inž. poljoprivrede PSSS. U svom tekstu podseća na uzroke, simptome i prevenciju ovih bolesti.

Pri nepravilnoj ili nedovoljnoj ishrani ovce oslabe, gube kondiciju, čime im opada i prirodna otpornost na delovanje raznih uzročnika oboljenja. Zbog toga svaki odgajivač ovaca treba da zna nesto više o ovim oboljenjima kako bi ih pravilnom ishranom mogao sprečiti.

Toksemija

Toksemija sjagnjenih ovaca je oboljenje koje se javlja u ovaca u poodmakloj bremenitosti, naročito u onih koje nose blizance ili trojke.

Bolest izaziva nedostatak glukoze u ovčijem organizmu.

Obolela jedinka može biti mršava ili debela.

Ovce uzimaju manje količine hrane, dižu glavu i pokazuju znake opšte slabosti.

Obolele jedinke najčešće leže na grudnoj kosti, a mogu se dići samo uz pomoć čoveka. Iz nozdrva im curi sluz i disanje je ubrzano.

U toku bolesti može doći do pojave slepila, podrhtavanja mišića i ako se jedinka ne leči smrt nastupa za nekoliko dana.

Pojava toksemije uspešno se može sprečiti adekvatnim držanjem sjagnjenih ovaca i blagovremenim obezbeđenjem ishrane bogate ugljenim hidratima.

Za prevenciju bolesti preporučuje se davanje sirupa od kukuruza koji se daje ovcama da popiju i to u količini od 200ml i to četiri puta u toku dana.

Hipokalcemija

Hipokalcemija se javlja u svih rasa i polova ovaca. Nastaje kao posledica smanjenja kalcijuma u krvi jedinke.

Najveće potrebe ovaca za kalcijumom su u poslednje 3-4 nedelje sjagnjenosti.

U slučaju kada životinja nosi blizance potrebe za kalcijumom i fosforom gotovo su dva puta veće u odnosu na ovce sa jednim plodom.

Ovca pokazuje znake ukrućenosti, podrhtavanje mišića, mišićnu slabost i ubrzano disanje. Kasnije ovce padaju na grudnu kost sa glavom ispruženom napred.

Na kraju dolazi do razvoja paralize i ovce padaju u komu.

Zato treba tokom poslednjih šest nedelja sjagnjenosti i u vreme ranog perioda mlečnosti ovcama u ishrani obezbediti i mineralne dodatke koji sadrže dosta kalcijuma i fosfora (2:1), magnezijuma i vitamina A i D.

Acidoza rumena

Do pojave ovog oboljenja najčešće dolazi zbog naglog uzimanja suvišnih količina zrna žitarica (kukuruz, pšenica, ječam, raž), zelenog kukuruza, repinih rezanaca, melase i različitih plodova voćaka na koje ovce nisu naviknute.

Bolest se karakteriše gubitkom apetita, depresijom, šepavošću i na kraju komom.

Tokom prva dva – tri dana posle naglog uzimanja ovakvih hraniva dolazi do pojave proliva i bolova u stomaku.

Nakon pojave prvih simptoma ovakve ovce treba hraniti obrocima koji su sastavljeni od kabastih hraniva a tek onda postepeno povećavati količinu koncentrata u obroku.

Nedostatak vitamina i minerala

Nepravilna vitaminsko – mineralna ishrana kod ovaca i jagnjadi dovodi do smanjenja proizvodnje, pojave oboljenja, pa i do njihovog uginuća.

Usled nedostatka minerala u ishrani, u jagnjadi dolazi do pojave rahitisa, kao posledica nedostatka i poremećaja u prometu kalcijuma i fosfora.

Uzrok bolesti je oskudica vitamina D u hrani, koji u organizmu reguliše promet ova dva minerala i njihov međusobdi odnos.

Već u prvim mesecima života jagnjad zaostaju u rastu, kosti jagnjadi omekšavaju i dolazi do njihovog iskrivljavanja.

Ukoliko se ovi elementi ovcama ne obezbede u dovoljnim količinama preko hrane dolazi do njihove mobilizacije iz kostiju, što izaziva njihovo omekšavanje pa i lomljenje.

Da bi se ovce i jagnjad uspešno zaštitile od pojave ovih bolesti, potrebno je u njihovoj ishrani koristiti mineralno vitaminske dodatke ili premikse.

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?