krave holstajn

Bolesti disajnih organa goveda mogu dovesti do ozbiljnih posledica

Bolesti respiratornog trakta spadaju među ekonomski najkritičnije bolesti u govedarskoj proizvodnji.

Parainfluenca, tzv. transportna groznica, enzootska bronhopneumonija goveda/teladi jesu najčešće bolesti disajnih organa goveda kod nas, a i u celom svetu.

Zajednička karakteristika ovih bolesti je da sve počinju virusnom infekcijom koja smanjuje opštu otpornost životinje i omogućuje razvoj sekundarnih bakterija, čime dolazi do pojave kliničke slike bolesti.

Bolest može zahvatiti celo stado. U zavisnosti od kliničke slike, lečenje traje 5 dana u lakšim, a do 14 dana u težim slučajevima.

Virus sam po sebi ne uzrokuje pojavu teške bolesti, ali u kombinaciji sa sekundarnim infekcijama može doći do teških komplikacija, pa čak i uginuća.

Štete nastaju zbog:

1. smanjenja prirasta ili proizvodnje mleka,
2. slabijeg iskorišćavanja hrane,
3. troškova lečenja obolele životinje,
4. prinudnog klanja.

Enzootska bronhopneumonija je multikauzalna bolest (potrebno je više faktora istovremeno da bi se bolest pojavila).

Faktori koji pogoduju pojavi bolesti mogu se svrstati u tri grupe:

1. Mikroorganizmi (virusi, bakterije, plesni, kvasci)
2. Fizikalni faktori (temperatura, vlažnost, ventilacija)
3. Uzgojni faktori (transport, prenatrpanost objekta, genetska i fenotipska neujednačenost, greške u ishrani itd.).

Sumnju na bolest pobuđuje sezonski karakter (jesen, zima, početak proleća) ili faktori potrebni za njenu pojavu: transport, uvođenje novih životinja u stado, držanje velikog broja životinja na malom prostoru, promena hrane i dr.

Topao i suv, kao i hladan vazduh direktno smanjuje lokalnu otpornost prednjeg disajnog trakta prema infekcijama i mogućnost odupiranja kolonizaciji patogenih mikroorganizama.

U zahvaćenom stadu pojavljuju se novi slučajevi svakog dana.

Simptomi

Klinički simptomi variraju.

U lakšim slučajevima životinje iskazuju blaže znakove bolesti, apetit je smanjen, mlečne krave daju manje mleka, ponekad imaju kijavicu, a ozdravljenje je spontano.

U nešto težem obliku pojavljuju se znakovi zaraznih bolesti, utučenost, povišena temperatura, apetit je značajno smanjen. Disanje je ubrzano, a kontrakcije buraga smanjene. Ako su životinje dobro negovane, u tom stadijumu nema bakterijskih komplikacija, temperatura se vraća na normalu i za otprilike 7 dana ona ozdravi.

U najtežem, akutnom obliku, životinja je apatična i febrilna. Temperatura se brzo podigne do 40-42 stepena, kašlja nema, disanje je ubrzano: 35 do 100 udisaja u minutu.

Bolest se razvija prema bronhopneumoniji, životinja stoji nepomično, spuštene glave, ispruženog vrata, diše na usta i isplazi jezik. Životinja se teško i nerado pokreće, a pri pokretu pokazuje bol.

U cilju održavanja povoljnog zdravstvenog stanja goveda na uticaj respiratornih infekcija, preventivu bi trebalo sprovoditi što ranije (od gravidnosti pa nadalje).

Moguće je sprovoditi specifičnu imunoprofilaksu komercijalno dostupnim vakcinama, ali sama vakcinacija ne može nadomestiti ostale mere koje se moraju primeniti.

Pogrešna ishrana krave može rezultirati nedostatkom vitamina A i bakra kod tek rođene teladi. Potrebno je da tele na vreme uzme kolostrum jer se njime stvaraju specifična antitela koja se mogu resorbovati samo u prvih 24 do 36 sati života. Vremenom koncentracija imunoglobulina u kolostrumu pada.

Prilikom stvaranja većeg stada teladi treba odmah izdvojiti onu koja po kondiciji, težini, starosti, genetskoj osnovi ili opštem zdravstvenom stanju nisu pogodna za dalji uzgoj, tov ili reprodukciju.

Transport treba organizovati u najpovoljnijim uslovima: po mogućnosti ne prevoziti životinje na velike udaljenosti, posebno kada su loše vremenske prilike. Svaku zatvorenu aglomeraciju teladi treba popuniti što je moguće brže i sa što ujednačenijom teladi, imajući u vidu težinu, starost, rasu i poreklo.

Tako nastalu aglomeraciju treba držati na okupu sve do završetka proizvodnog ciklusa, a novi ciklus započeti u čistim, dezinfikovanim (od 14 do 21 dan razmaka između pojedinih turnusa) prostorijama sa potpuno novom teladi.

Staja mora biti bez prašine, sa dovoljno svežeg vazduha i prostora. Veoma je bitna i odgovarajuća ventilacija.

Prvih sedam dana nakon otkupa hrani treba dodati vitaminsko-mineralne dodatke. Time se ublažavaju stresovi nastali u novim uslovima života.

Uz stalni zdravstveni nadzor nad životinjama treba kontrolisati mikroklimatske pokazatelje: temperaturu, vlagu i koncentraciju amonijaka.

Na velikim gazdinstvima treba osigurati prostor za izolaciju obolelih životinja.

U svakom slučaju, ako se pojave smetnje u fukcionisanju respiratornog trakta, a opšte stanje životinja se pogoršava, potrebno je pozvati veterinara koji će postaviti dijagnozu i započeti sa terapijom.

Za više informacija obratite se stručnjacima ISV-a putem kontakata na sajtu www.isv.rs.

Izvor: isv.rs

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?