“Tenisova” hoću-neću taktika
O dolasku i ulaganju nemačkog giganta mesne industrije “Tenis” u Srbiji priča se već četiri i po godine, ali se, osim pisma o namerama investitora i potpisanog memoranduma, dalje ništa nije uradilo.
Iako je kompanija dobila zeleno svetlo od državne komisije za davanje saglasnosti za investicione planove na državnom poljoprivrednom zemljištu u zakupu, ona već dve godine uzastopno odlaže dolazak.
Objašnjenje koje stiže iz “Tenisa” jeste da se u Evropi pojavila afrička kuga svinja, pa je za kompaniju veliki rizik da krene s bilo kakvim većim ulaganjem.
Bez obzira što u Srbiji nije zabeležen nijedan slučaj oboljenja svinja od afričke kuge, nadležni državni organi odobrili su odlaganje investicije, a planiranih 2.500 hektara u Kikindi prepustili na licitaciju našim poljoprivredncima.
“Tenisovo” (ne)opravdano odlaganje otvorilo je niz pitanja i dilema u stručnoj i široj javnosti, a naročito među poljoprivrednicima.
Posebno su ogorčeni banatski paori, koji smatraju da država favorizuje inostrane korporativne investitore i za njih odvaja zemljište najboljeg kvaliteta. Podneli su čak i žalbu novosadskom sudu i zatražili ocenu ustavnosti Uredbe o dodeli zemljišta stranim investitorima u zakup na 30 godina. Postupak pred sudom je u toku i, razumljivo je, ne mogu se davati bilo kakvi ishitreni zaključci, ali zato ne treba ni ćutati o “Tenisovoj” hoću-neću taktici. Iz jednostavnog razloga da takav model ponašanja ne usvoje sadašnji, ali i budući investitori, koji nameravaju da državno poljoprivredno zemljište dugoročno uzmu u zakup.
Da podsetimo, kompanija “Tenis” je s državom Srbijom potpisala Memorandum o razumevanju 2015. godine, a godinu dana kasnije vlasnik ovog nemačkog giganta Klemens Tenis posetio je pet potencijalnih lokacija za zakup zemljišta.
Dogovorena je fazna gradnja farmi svinja u Zrenjaninu 2017, Kikindi 2018, u Sečnju 2019, Vršcu 2020. i Plandištu 2021. godine. Ukupno bi se na svim farmama, po objavljenom memorandu, godišnje proizvodilo 350.000 svinja, s ulaganjem koje premašuje 300.000.000 evra. Prošle su više od dve godine, a s “Tenisom”, osim odobrenja investicionog plana, država još nije potpisala nikakakav pravno obavezujući ugovor. Kakvim tempom je krenulo i način na koji se ceo postupak oko “Tenisa” odvija dovodi u sumnju da li će do ugovora i realizacije ove zamašne investicije uopšte doći.
Nadležni državni organi i resorni ministar poljoprivrede odlučno odbijaju sve insinuacije i spekulacije u vezi sa (ne)dolaskom nemačkog investitora. To je i razumljivo, s obzirom na poslovni ugled kompanije i države iz koje dolaze, ali treba se zapitati koliko sva ova atmosfera utiče na same poljorivrednike i njihovo (ne)poverenje u državu. Mnogi od njih smatraju da su, svi zajedno, veći investotri od inostranih, ali su neopravdano gurnuti u zapećak. Najteže im pada što u sopstvenoj zemlji moraju da se zadovolje “restlovima”, koje, uz pomoć države, ostavljaju strani investitori, umesto da budu prvi na listi za najkvalitetniju zemlju.
Upkrkos svim objašnjenjima, situacija s “Tenisom” i njegovim dolaskom je i dalje otvorena i u ovom momentu se praktično ništa ne zna. Nemamo informaciju kako je s drugim stranim investitorima koji su dobili odobrenje za zakup i investiranje na državnom poljoprivrednom zemljištu i da li je “Tenis” na bilo koji način povlašćen.
U svakom slučaju, eventualno treće odlaganje početka realizacije dogovorene investicije više bi štetilo ugledu države nego nemačkom gigantu. Nadajmo se da će u međuvremenu i bez većih posledica po bilo koju stranu doći do obostrano povoljnog rešenja.
Kosta Rajević
Izvor: Poljoprivrednik
