Ishrana suprasnih krmača je tesno vezana za sve specifičnosti koje bremenitost nosi sa sobom.
Jedna od ključnih faza proizvodnje u svinjarstvu je početak bremenitosti krmača. Samim tim, neophodno je pridržavati se osnovnih pravila ishrane suprasnih krmača.
Nakon samog čina osemenjavanja i oplodnje oslobođenih jajnih ćelija, počinje njihovo tzv. “usađivanje” u zidove materice.
Taj proces intenzivno traje desetak dana i predstavlja posebno osetljivu fazu.
U prvih mesec dana suprasnosti može doći do gubitka određenog broja oplođenih jajnih ćelija, a razlozi za to su brojni neadekvatni uslovi smeštaja, direktna izloženost suncu, hemijski i bakteriološki neispravna hrana.
Nakon mesec dana, delimično razvijeni plodovi su čvrsto priljubljeni za matericu i tada su značajno otporniji na sve negativne uticaje. Rast plodova je mali u prva 2,5 meseca suprasnosti, kada oni dostižu veličinu manje ljudske šake.
Intenzivan rast nastaje u poslednjih mesec dana. U tom periodu pravilnom ishranom se značajno može uticati na (buduću) veličinu prasadi.
Tokom bremenitosti značajno se menja metabolizam krmače koja daleko bolje koristi sve hranljive materije i veoma je prilagodljiva na velike varijacije u kvalitetu i količini hrane.
Međutim, ako su odstupanja od pravila ishrane prevelika, organizam suprasne životinje prvo uništava i resorbuje u sebe ili izbacuje iz sebe (pobačaj) već zametnutu prasad.
Ishrana suprasnih krmača je, dakle, tesno vezana za sve specifičnosti koje bremenitost nosi sa sobom.
Ishrana treba da bude pojačana prvih desetak dana po osemenjavanju. Naredna dva meseca ishrana ne sme biti preobilna.
Poslednji mesec potrebno je povećati količinu hrane kao i procenat proteina, koji treba da se kreće između 15 % i 16%. Sve vreme suprasnosti preporučena količina celuloze ne bi trebalo da bude niža od 9 %.
Pet dana pred prašenje preporučljivo smanjivati količinu hrane svaki dan za oko pola kilograma.
Sve vreme suprasnosti neophodno je i dovoljno prisustvo vitamina u organizmu krmače.
(Detaljnije informacije u rubrici Ishrana svinja na sajtu www.isv.rs).
Obradu papaka i dezinfekciju potrebno je uraditi kod svih koza u stadu. Sa obradom papaka treba početi još u ranom uzrastu.
Zarazna šepavost koza je bolest koja se manifestuje na papcima koza.
Uzročnik bolesti je anaerobna bakterija Bacteroides nodosus koja izaziva propadanje tkiva između papaka.
O simptomima i izvorima bolesti, kao i neophodnoj dezinfekciji i obradi papaka piše Violeta Petrović-Luković, savetodavac PSSS Kragujevac
Simptomi bolesti su crvenilo kože u međupapčanom području, manji otoci i ranice na koži.
Bolest se lako prenosi sa koze na kozu naročito u kišnim periodima godine i na vlažnim terenima.
Izvori zaraze su već obolele koze, podovi staja, zaraženi pašnjaci i sl.
Bolest se leči uklanjanjem trulog dela papka i uranjanjem papka 15-20 sekundi u rastvor dezificijensa.
Prilikom identifikacije jedne obolele životinje – koze, neophodno je primeniti profilaktičke mere na celom stadu, savetuje Petrović-Luković.
Obrada papaka koza i dezinfekcija
Kod svih koza neophodno je izvršiti obradu papaka i dezinfekciju.
Sa obradom papaka koza treba početi još u ranom uzrastu.
Vreme između dva orezivanja zavisi od terena po kome se koze kreću, starosti, ishrane i načina gajenja.
Kod koza koje se izvode na pašu orezivanje najčešće nije potrebno jer se pri kretanju papci dovoljno troše, ali je neophodno izvršiti pregled papaka da se između papaka nisu sakupili ostaci slame, izmeta i druga prljavština koja može da dovede do pojave ozlede.
Pre samog pregleda i orezivanja papaka neophodno je fiksirati kozu da bude mirna i očistiti papke od prljavštine, izmeta, sitnog kamenja i drugih nečistoća.
Prvo se odstrane prerasli rubovi sa zidova papka postepeno skraćivanjem vrha papka makazama, a nožem za obradu papaka se obrađuju peta i taban. Na papku se odreže svako tkivo koje je neprirodnog izgleda.
Prilikom obrade papaka postepeno treba skidati orožale slojeve do ružičaste boje tabana.
Nakon završene obrade papke treba dezinfikovati.
Pre svake upotrebe pribora za negu papaka koza neophodno je izvršiti i dezinfekciju pribora koji se koristi.
Nikako ne koristiti nedezinfikovan pribor kada se vrši orezivanje papaka jednoj pa drugoj kozi, napominje Petrović-Luković.
Za dezinfekciju papaka mogu da se koriste: – bakar sulfat 10-20 % (CuSO₄) – formalin 5-10 % – cink sulfat 10-20 % (ZnSO₄)
Mikroorganizmi koji izazivaju trulež papaka, kasnije i šepavost grla, bez domaćina žive 12 dana.
Ako se koristili pregonska ispaša smanjiće se mogućnost zaraze i pojave bolesti.
Stanje papaka je od izuzetnog značaja za zdravstveno stanje celokupnog organizma životinje, a samim tim i za produktivnost same jedinke zato je neophodno stalno voditi računa o njima.
Hromost nekog stada košta mnogo, posebno ako nije na vreme procenjena.
Zato je neophodno da posmatramo svoje krave, jer kretanje otkriva hromost.
Neki farmeri ne obraćaju dovoljno pažnje na hrome krave u svom mlečnom stadu.
Posmatranjem kretanja krave može se uočiti hromost životinje u početnom stanju, podseća Branislav Stepanov dipl. inženjer stočarstva.
Sistem za procenu kretanja mlečnih goveda
Studije mlečnih stada u Minesoti i Viskonsinu su pokazale da „istraživač“ identifikuje 2,5 puta više hromih krava od farmera, a trenirani „posmatrač“ čak 4 puta više hromih krava od samog farmera.
Na osnovu toga je i stvoren Sistem za procenu kretanja mlečnih goveda.
Rezultati kretanja su bili u rangu od 1 do 5 (5 – teško hroma).
Sistem je veoma koristan za otkrivanje povrede papaka u ranoj fazi.
Životinja se posmatra na ravnoj, suvoj površini.
1. Normalno – Krava stoji i kreće se normalno. Sva stopala (papci) dobro prijanjaju na tlo.
2. Srednje hrom – Krava stoji sa pravim zadnjim nogama, ali krivi zadnje noge kada hoda. Hod joj je normalan.
3. Umereno hrom – Krava stoji i kreće se sa savijenim zadnjim nogama. Kratki koraci jedne ili više nogu.
4. Hrom – Savijene zadnje noge dok stoji i kada se kreće. Jednu ili više nogu čuva, ili se delimično oslanja na nju.
5. Teško hrom – Savijene zadnje noge, odbija da nosi težinu na oboleloj nozi. Odbija da ustane i ima velikih problema pri pokretanju iz ležećeg položaja.
Hromost je skoro neprimetna na rezultate kretanja 1 do 3 i obično se otkrije kad dostigne fazu 4 i 5. Čak i tada mnogi propuste da registruju problem, kaže Stepanov.
Hromost u fazi 4 utiče na smanjenje proizvodnje mleka do 17 %, a u fazi 5 proizvodnja mleka može biti manja za čak 36 %.
Pored smanjene proizvodnje mleka dolazi i do reproduktivnih problema.
Primena ovog sistema otkivanja hromosti u ranoj fazi može da bude korisno oruđe da se proceni hromost i potreba za ispravnom korekcijom papaka.
Kako je mutacija koja se dogodila kod konja olakšala jahanje?
Jahanje konja je, bilo da ste rekreativac ili džokej, jedinstven doživljaj. Odlično je vežbanje za telo i um.
Osim za rekreativne i takmičarske potrebe konj se danas koristi i u terapijske svrhe (hipoterapija).
Ova plemenita životinja, vekovima uz čoveka, ne dozvoljava svakom da ga jaše. Konji biraju čoveka kome će pokloniti poverenje.
Kreću se tako što se karlica pokreće u tri pravca, levo-desno, napred-nazad i gore-dole. Tako je i kod ljudi. I frekvencija koraka konja je gotovo ista kao i kod čoveka.
U zanimljivom tekstu dipl. inž. Miraša Zagrađanina, PSSS Kragujevac pročitajte kako je mutacija koja se dogodila kod konja nama olakšala jahanje.
Kako se konji kreću?
Konji se kreću na jedan od tri načina: lagani hod, kas ili galop.
Kas je zlatna sredina, niti konj ide prebrzo da se umara, niti suviše sporo da zaostaje.
Međutim, kas je najneugodniji sa stanovišta jahača. Dok je konj u kasu, on podiže dve noge u isto vreme, i to u dijagonalnom rasporedu, menjajući jedan par nogu za drugim u toku kretanja.
To je veoma ekonomično za konja i omogućava mu stabilnost, ali jahač mora da se prilagođava takvom kretanju i tokom dužeg jahanja dolazi do zamora i bolova.
Upravo zbog toga, konji koji su razvili posebnu vrstu hoda su posebno na ceni.
Ovakva vrsta kasa koja je svojstvena samo za pojedine rase konja podrazumeva da konj podiže dve noge s iste strane u isto vreme, što je znatno povoljniji položaj za samog jahača.
Mutacija uslovila promenu kretanja konja
Nedavno su naučnici uspeli da ustanove da je za ovakav specifičan hod odgovoran jedan određeni segment genoma konja. Zapravo samo jedna mutacija je uslovila promenu načina kretanja kako je gore opisano.
Veruje se da je mutacija nastala u genu koji kontroliše razvoj regiona produžene moždine koji je zadužen za pomeranje udova.
Utvrđeno je čak i odakle ova mutacija potiče i iz kog perioda datira.
Na osnovu analize DNK poreklom sa ostataka 90 drevnih konja čija starost pokriva vremenski raspon od 5.000 godina, ustanovljeno je da se prvi slučaj ovakve mutacije može smestiti u srednjovekovnu Englesku, negde između 850. i 900. godine.
Odatle, ovi cenjeni konji su najezdom Vikinga preneti na Island, gde su ukrštani s drugim populacijama da bi se dobili drugi konji koji poseduju ovu dragocenu osobinu. Dalje su šireni po celoj Evropi, što svedoči njihovo rasprostiranje koje vidimo i danas.
Može se reći da je velikoj rasprostranjenosti konja s ovom specifičnom mutacijom doprineo upravo čovek jer je uzgajao takve konje isključivo zbog toga što odgovaraju njegovim potrebama.
To je zapravo jedan od načina kako smo mi kao vrsta uticali na evoluciju druge vrste od koje smo, na neki način, kroz dug period u istoriji bili zavisni.
Sa stanovišta evolutivne prednosti ove mutacije za same konje, nije jasno da li bi se zadržala i toliko raširila.
Ponuda kukuruza Državnih robnih rezervi za razmenu za stoku nije u celosti ostvarena, što se pokazalo nakon sprovedenog izbora korisnika.
Od ponuđenih 10.000 tona merkantilnog kukuruza stočari su uspeli da ostvare pravo na preuzimanje tek 2.500 tona, za čega će, prema posebnim ugovorima, dati stoku.
Komisija koja je odlučivala o raspodeli kukuruza na osnovu prispelih dokumenata utvrdila je da svi neophodni „papiri” kod mnogih nisu potpuni, već samo kod tridesetak gazdinstava kojima je i odobren kukuruz, piše agroservis.rs.
“Očigledno je da naši domaćini nisu vešti u pripremanju dokumentacije za prijavu, pa je iz raspodele „iskočila” većina prijavljenih”, kaže za „AgroServis plus” Zorica Anđelković, direktor Robnih rezervi.
Ona dodaje da će zbog nastale situacije za desetak dana biti obnovljena ponuda kukuruza za preostalu količinu od 7.500 tona.
“Očekujem da će ovo prijavljivanje biti uspešnije, jer dokumentacija gazdinstava koju je razmatrala komisija nije toliko manjkava da je oni neće uspešno dopuniti i steći pravo za razmatranje.”
Robne rezerve su u nekoliko navrata ostvarile dobru saradnju sa gazdinstvima i to od otkupa svinja do žitarica.
Međutim, po pravilu ova ustanova nema veća sredstva za interventne otkupe niti postoji model za intervencije na tržištu hrane.
Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema Agenciju za hranu, pa se zaštita našeg tržišta ne sprovodi ili se to čini delimično upravo uz pomoć Državnih robnih rezervi.
Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ... Detaljnije
