Žitni bauljar – Kako se agrotehnikom boriti protiv ove štetočine?

Ogoljen usev pored neuzoranog strništa krupnije

 

Žitni bauljar – Kako se plodosmenom i obradom zemljišta može smanjiti, pa i potpuno sprečiti, šteta od ovog insekta.

Najvažnija mera borbe je plodosmena, to jest izbegavanje setve žita posle bilo kog drugog žita. Kako se agrotehnikom boriti protiv žitnog bauljara, savete daje Mr Ilija Bjelić, savetodavac PSS Zrenjanin.

Kako se agrotehnikom boriti protiv žitnog bauljara

U jesen 2017. godine i zimu 2018. godine na mnogim parcelama u srednjem Banatu žitni bauljar je napravio štetu na pšenici i ostalim strnim žitima.

Karakteristični znaci za prepoznavanje šteta od ovog insekta su kovrdžanje listova žita i propadanje biljaka zbog čega se na parceli javljaju ogolela mesta. Na slikama ispod primeri na parcelama.

Kovrdžanje listova pšenice

Kovrdžanje listova pšenice 2

Foto: Kovrdžanje listova pšenice

Tamo gde je žito sejano dve ili više godina uzastopno na istom mestu, bauljar je uništio usev u vidu oaza koje su raspoređene po čitavoj parceli.

Tamo gde je žito posejano posle neke okopavine, a sa jedne ili sa obe strane se graniči sa prošlogodišnjim strništem, ogoljena mesta su u vidu traka pored ivičnog dela parcele. Na slikama ispod primeri na parcelama.

Ogoljen usev pored neuzoranog strništa

Foto: Ogoljen usev pored neuzoranog strništa

Ogoljen usev pored kasno uzoranog strništa

Foto: Ogoljen usev pored kasno uzoranog strništa

Zbog toga su brojni proizvođači morali da obave insekticidni tretman radi suzbijanja žitnog bauljara.

Plodosmena i obrada mogu sprečiti štete od žitnog bauljara

Ovom prilikom neće biti reči o hemijskom suzbijanju, već će se govoriti o tome kako se plodosmenom i obradom zemljišta može smanjiti, pa i potpuno sprečiti, šteta od žitnog bauljara.

Plodosmena

Najvažnija mera borbe je plodosmena to jest izbegavanje setve žita posle bilo kog drugog žita.

Žito ne bi trebalo sejati ni posle mešavine stočnog graška ili grahorice sa nekim strnim žitom. Međutim, mnogi proizvođači ipak seju žito na strništu. Postavlja se pitanje šta se u tom slučaju može uraditi kako bi se sprečile štete?

Kod gajenja žita u ponovljenoj setvi ili monokulturi (setva više godina na istoj parceli) primenom odgovarajućih agrotehničkih mera ne mogu se u potpunosti izbeći štete od bauljara. Pravilnom agrotehnikom se u velikoj meri mogu samo smanjiti  štete.

Agrotehnika koja se primenjuje na takvim parcelama treba da bude usmerena ka tome da se stvore takvi uslovi koji ne pogoduju ishrani i razmnožavanju žitnog bauljara.

Konkretno, to znači da na površini zemljišta ne sme da ostane osuto seme žita, slama, samonikle biljke žita i korovske trave kojima se hrani bauljar. Navedeno se postiže tako da se odmah posle žetve obavi obrada strništa, a kasnije da se strnište pravilno neguje do sledeće setve žita u jesen. Proizvođač treba da izabere ona oruđa za obradu koja će najbolje da ispune tražene zahteve. Nije preporučljivo koristiti oruđa koja ne mogu kvalitetno da unesu u zemljište osuto zrno i slamu. Radi smanjivanja šteta, na takvim parcelama se preporučuje nešto kasnija setva žita u jesen. Ako sve navedeno ne bude dovoljno, treba obaviti insekticidni tretman.

Treba reći da se u poslednjih nekoliko godina desilo nekoliko puta da u ponovljenoj setvi strnih žita nije bilo značajnih šteta od žitnog bauljara iako proizvođači nisu sproveli odgovarajuću agrotehniku.

S druge strane, na nekim parcelama je prinos pšenice bio smanjen za trećinu zbog velikog proređivanja sklopa. Izneto pokazuje da su štete od bauljara nepredvidljive jer zavise od toga u kojoj meri su vremenski uslovi pogodni za ishranu i razmnožavanje bauljara.

Proizvodna 2017/2018. godina je specifična po tome što štete od bauljara nisu nastale samo na parcelama gde je ponovljena setva strnih žita, već i na parcelama gde je žito sejano posle suncokreta, kukuruza, soje, repe ili nekog drugog useva koji nije pogodan za razmnožavanje bauljara.

Zbog čega je to tako?

Zbog toga što je najveće štete bauljar načinio na onim usevima žita koji se graniče sa prošlogodišnjim strništem koje je ostalo neobrađeno (prikazano na prethodnim slikama). Na “komšijskim” strništima je došlo do razmnožavanja bauljara koji je, nakon nicanja žita, prešao na mladi usev.

Ranijih godina se dešavalo da bude oštećena traka useva širine 1-2 metra.

Međutim, ove godine je na nekim parcelama širina oštećene trake iznosila 10-12 metara.

Kod velikih parcela ovakve štete možda nisu značajne, ali su kod malih parcela značajne zbog velikog procentualnog udela oštećenog dela u ukupnoj površini.

Problem kod ovog načina oštećivanja je to što ni jedan proizvođač ne može komšiji da naredi kako da obrađuje svoje strnište. Kada bi sva strništa bila pravilno obrađena, ne bi moglo da se desi da bauljar sa jedne parcele prelazi na drugu parcelu. Ovako ispada da ni najbolja agrotehnika ne može biti garancija da na usevu žita neće biti štete od bauljara jer on može preći sa susednih parcela.

Nije samo teoretisanje: Ljuštenje strništa važna operacija

Zbog svega iznetog, neizbežno je podsetiti proizvođače da blagovremena i pravilna obrada strništa nije važna samo zbog čuvanja vlage u zemljištu, bržeg razlaganja žetvenih ostataka, uništavanja korova i lakšeg izvođenja duboke osnovne obrade.

Značaj ljuštenja strništa se ogleda i u suzbijanju glodara i mnogih vrsta insekata i bolesti.

Da ovo nije samo obično teoretisanje, dokaz su velike štete koje su u poslednjih nekoliko godina na okopavinama i strnim žitima načinili glodari, žuta rđa i žitni bauljar.

U svim navedenim slučajevima, širenje ovih štetnih organizama u velikoj meri je bilo posledica izostavljanja ljuštenja strništa.

U srednjem Banatu se na 90-95 % strništa prva obrada obavlja tek u toku jeseni. Do tada se ništa ne radi pod izgovorom da nema novaca za gorivo ili da se duboka obrada lakše izvodi kada se strnište pre toga ne obrađuje. A za navedene štete od glodara, žute rđe i bauljara nalazi se objašnjenje u povoljnim vremenskim uslovima za te organizme ili u malom broju lisica i ptica grabljivica kada su glodari u pitanju. Očigledno je da mnogi ne uočavaju sopstvenu odgovornost za nevolje koje nas snalaze. Verovatno je razlog taj što bi svi voleli da odmah vide očigledne prednosti ljuštenja strništa i drugih mera koje sprovode. Ali, to se u biljnoj proizvodnji retko dešava.

Fotografije: Mr Ilija Bjelić

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede