Žetvene ostatke treba sačuvati. Visoke temperature u požaru uništavaju korisne mikroorganizme i trajno smanjuju plodnost.
Unošenjem organskog đubriva ne popravlja se samo hranidbeni potencijal zemljišta, već i vodno-vazdušni i toplotni režim, kao i mikrobiološka aktivnost zemljišta neophodna za mobilnost biogenih elemenata. Sa žetvenim ostacima se treba domaćinski i odgovorno ponašati.
Primenimo prava rešenja umesto da palimo strništa
Neka od rešenja su ljuštenje strnjišta što pre. Nakon žetve zaorati strnjište na dubinu od 10-15 cm što zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta i količine žetvenih ostataka. Preporučuje se da se zajedno sa zaoravanjem doda i azot u količini od 20-50 kg/ha. Ova količina azota obezbeđuje nesmetano razlaganje biljnih ostataka.
Moguće je sprovesti i oranje na punu dubinu do 25 cm. Istovremeno, neophodno je uneti mineralno đubrivo i stajnjak. Nakon toga brazdu treba zatvoriti upotrebom drljače ili setvospremača, da bi se zemljište izravnalo i time umanjio gubitak vlage. Zaoravanjem žetvenih ostataka popravlja se plodnost i kvalitet zemljišta. Takođe, povećava sadržaj organske materije, sadržaj humusa, povećava se sadržaj hraniva, mikrobiološka aktivnost zemljišta, popravljaju se vodno-vazdušne i fizičke osobine, struktura zemljišta i povećava se dreniranost kod težih zemljišta.
Spaljivanjem strništa smanjujemo sadržaj humusa
Negativna, ali česta pojava na našim njivama je da se žetveni ostaci spaljuju, što ima za posledicu da su ugroženi susedni usevi, a često i životi ljudi. Ugroženi su životna sredina, divljač, kvalitet vazduha. Narušava se stanje zemljišta, kao osnove poljoprivredne proizvodnje. Najveća šteta se ogleda u tome što se gubi nivo humusa u zemljištu. Visoke temperature koje se razvijaju u požaru uništavaju korisne mikroorganizme i na taj način trajno smanjuju plodnost.
Pri paljenju slame izgori i do tri tone humusa po hektaru. Za stvaranje jednog centimetra humusa potrebno je 100 godina. I bez spaljivanja ostataka, sadržaj humusa u našim zemljištima polako opada. Da bi se taj proces zaustavio, potrebno je primeniti mere kao što su vraćanje biljnih ostataka u zemljište, đubrenje stajnjakom ili bilo kojim drugim organskim đubrivom, setva jednogodišnjih ili višegodišnjih mahunarki (soja, pasulj, grašak, lucerka).
Ne spaljujmo žetvene ostatke, zabranjeno je!
Spaljivanje žetvenih ostataka na otvorenom je strogo zabranjeno po osnovu više zakona i predviđene su visoke kazne. Paljenje strnjike je krivično delo izazivanja opšte opasnosti. Vlasnik poljoprivrednog gazdinstva, zbog paljenja, gubi pravo na podsticajna sredstva u poljoprivredi na period od dve godine, a tu su i novčane kazne za fizička lica od 100 hiljada, a za pravna od 300 hiljada dinara.
Ivan Nan, dipl. inž. biljne proizvodnje,
