Zašto su listovi pšenice požuteli? Da li treba biti zabrinut?

rđa i pepelnica decembar 2019

Na mladim listovima pšenice uočeno je žutilo. Proizvođači ne treba da budu zabrinuti.

Pšenice se, u zavisnosti od vremena setve i primenjene agrotehnike nalaze u različitim fazama bokorenja.

Vizuelnim pregledom ozimih strnina primećena su oštećenja na lisnoj masi. Opažena pojava nije fitopatološke prirode, ističu stručnjaci za zaštitu bilja Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja.

Simptomi su posledica dejstva mraza.

Pšenica je u fazi od tri do pet stabla vidljivo (BBCH 23-25), dok je ozimi ječam u fazi pet do šest stabla vidljivo (BBCH 25-26).

Pšenice bez oštećenja čvora bokorenja

Međutim, utvrđeno je da na dubini zemljišta gde se razvija čvor bokorenja (5-7 cm), temperature nisu prelazile u minus tokom ove godine.

Kako pšenica podnosi temperature od -16 do -18 ºC bez oštećenja na čvoru bokorenja, a ječam od -12 do -15 ºC, jasno je da će se nastala oštećenja vegetativne mase regenerisati zahvaljujući očuvanoj vitalnosti čvora bokorenja.

To dalje znači da nije bilo izmrzavanja (uvenuća) biljaka niti proređivanja useva, već je nastao zastoj u fiziološkim procesima porasta i razvoja, što će svakako unekoliko usporiti usvajanje hraniva i tok organogeneze, navodi PIS.

Ova pojava došla je kao posledica nedovoljnog procesa kaljenja ovih ozimih biljnih vrsta što se odrazilo na nadzemnu vegetativnu masu, naročito u uslovima golomrazice kojima su usevi bili izloženi u prethodnom periodu. Inače, da je proces kaljenja biljaka protekao normalno, znatno oštriji mrazevi ne bi načinili oštećenja kojima sada svedočimo, zaključuju zaštitari PIS-a.

Šta je kaljenje?

Kaljenje biljaka predstavlja njihovo prilagođavanje nepovoljnim uslovima spoljašnje sredine, kojim se povećava adaptabilnost biljke i njena sposobnost prezimljavanja. Odvija se u vegetativnom periodu razvoja.

Sastoji se iz dve faze: prve, koja se odvija na svetlosti, pri dnevnoj temperaturi od oko 10°C i noćnoj, od oko 2°C , uz umerenu vlažnost.

Usporavanje procesa rasta se nastavlja do potpunog mirovanja, kada se u ćelijskom soku nakupljaju šećeri (pre svega, disaharidi i monosaharidi) i neki oligosaharidi. Šećeri su neophodni za otpornost biljaka na nisku temperaturu, a deluju tako što povećavaju osmotski pritisak ćelije, čime se snižava tačka mržnjenja i sprečava zamrzavanje vode.

Posle nakupljanja rezervnih materija pri prelazu na temperaturu ispod nule, koja određuje stepen prve faze kalenja, pšenica bez posledica podnosi temperaturu od -10 do -12°C.

Druga faza kaljenja se odvija na temperaturi od -2 do -7°C. U ovoj fazi kaljenja dolazi do gubitka vode iz ćelija listova i čvora bokorenja, uz povećanje suve materije i otpornosti prema mrazu. Neke sorte pšenice mogu tada da podnesu temperaturu do -20°C.

Ova faza ne zahteva svetlost, pa kod ozimih strnih žita može da protiče i pod snegom. Ona je karakteristična i po promenama u prometu belančevina. Dovoljna količina ugljenih hidrata i odgovarajućih proteina značajno snižava temperaturu obrazovanja leda u međućelijskom prostoru.

Sve to povećava sposobnost prezimljavanja i smanjuje opasnost od oštećenja biljaka u toplim danima posle mraza.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?