Vetrozaštitni pojasevi važni iz najmanje 6 razloga

vetrozastitni pojasevi

Vetrozaštitni pojasevi mogu se zasnovati sadnjom sledećih biljnih vrsta: topole, javora, duda, lipa, leske, jasena… zavisno od tipa zemljišta

Kada se govori o vetrozaštitnim pojasevima uglavnom se posmatra područje Vojvodine gde eolska erozija izaziva velike štete. Podizanje vetrozaštitnih pojaseva bi trebalo planirati i u pojedinim delovima Centralne Srbije na kojima se nekada prostiralo Panonsko more. Poređenjem meteoroloških podataka za prethodnih dvadesetak godina primećuje se porast broja vetrovitih dana kao i porast brzine vetra, objašnjava Milenko Đurić, savetodavac za ratarstvo PSSS ,,Poljosavet” doo Loznica. Na ovu pojavu posebno treba obratiti pažnju u ravničarskim predelima gde su velike table zemljišta i gde su udari vetra naročito izraženi.

Štete od jakih vetrova na ovim područjima se manje odnose na gubitke u kvalitetu zemljišta a više su izražene u smanjenju vlažnosti zemljišta usled evapotranspiracije i povećanja transpiracije biljaka. Naime, usled viših temperatura poslednjih nekoliko godina u zimskim mesecima (februar i mart), pojačanog sunčevog zračenja, smanjenja padavina i pojačanih udara vetra dolazi do isparavanja vode iz zemljišta. Ukoliko je ovaj proces praćen sa neodgovarajućom agrotehnikom, odnosno, ako nema zatvaranja zimske brazde, štete su još veće, podseća Đurić.

Vetrozaštitni pojasevi su odlično rešenje jer:

  • Podizanjem vetrozaštitnih pojaseva smanjuje se isparavanje vode iz zemljišta i useva, a usevi su ujedno zaštićeni i od jakih udara vetra.
  • U letnjim mesecima se u njima hladi vazduh pa se postižu 3 do 4 stepena niže temperature i smanjuje temperatura na parcelama.
  • Vetrozaštitni pojasevi predstavljaju i stanište korisnih ptica i insekata.
  • Izborom odgovarajućih drvenastih vrsta postiže se i diverzifikacija prihoda na gazdinstvu.
  • U stočarstvu poljozaštitni pojasevi mogu da smanje temperaturu u letnjim mesecima na farmama kao i da zimi smanje gubitak toplote iz objekata za gajenje stoke i uticaj hladnih vetrova a takođe se mogu ublažiti i neugodni mirisi sa farmi.
  • Vetrozaštitni pojasevi su dobro rešenje i za stvaranje izolacionog pojasa između organske i konvencionalne proizvodnje.

Podizanje vetrozaštitnih pojaseva ima i negativne posledice, navodi savetodavac Đurić, pre svega stvaraju zasenu prostora oko podignutog pojasa, što utiče na sporiji rast i razvoj biljaka u odnosu na ostatak parcele. Za podizanje vetrozaštitnih pojaseva preporučuju se sledeća biljne vrste: topole, javor, dud, lipa, leska, jasen i druge vrste drveća. On podseća i da pri izboru vrsta treba voditi računa i o tipu zemljišta na kome se podiže vetrozaštitni pojas.

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede