Fito farmacija

LG Seeds

Uljana rotkva (Raphanus sativus var. oleifera) za proizvodnju semena – agrotehnika

U poslednjih nekoliko godina sve češće ratari seju uljanu rotkvu. Kod nas se seju skoro isključivo jare sorte uljane rotkve.  

U tekstu magistra Ilije Bjelića iz PSS Zrenjanin, saznajte sve o agrotehnici uljane rotkve za proizvodnju semena.

Izgled uljane rotkve

Uljana rotkva se još naziva i uljana rotkvica i kineska uljana repica zbog sličnosti sa uljanom repicom. Uljana rotkva ima dosta sličnosti i sa belom slačicom. I pored sličnosti, lako se može razlikovati od ove dve srodne vrste. Uljana repica na svim nadzemnim delovima ima voštanu prevlaku (pepeljak) koja joj daje plavičasto-zelenu boju.

Stablo, listovi i mahune su goli ili sa retkim i kratkim dlačicama. Slačica i uljana rotkva nemaju voštanu prevlaku, ali su svi nadzemni delovi sa dlačicama.

Stablo uljane repice je na poprečnom preseku puno, a kod slačice i uljane rotkve je šuplje.

Uljana repica i slačica imaju žute cvetove, a uljana rotkva bele, plave ili ljubičaste.

Uljana rotkva u fazi cvetanja

Uljana repica i slačica imaju vretenast koren, a kod uljane rotkve koren u drugom delu vegetacije zadeblja i dobije loptast izgled. Težina zadebljalog korena može iznositi nekoliko stotina grama.

Zbog velike sličnosti sa slačicom, u početku vegetacije je teže razlikovati uljanu rotkvu od slačice, ali posle cvetanja je to lako.

Namena uljane rotkve

Pre jednog veka, kada je počelo gajenje uljane rotkve, osnovna namena ove biljke je bilo dobijanje ulja iz semena.

Seme sadrži više od 40 % ulja koje je jestivo. Međutim, ulje sadrži eruka kiselinu koja je veoma štetna za ljudsko zdravlje pa se prestalo sa njegovim korišćenjem za ishranu. Ulje se može upotrebiti za druge namene kao što je proizvodnja biodizela i etarskih ulja za upotrebu u farmaciji i kozmetici.

Zelena masa je dobra stočna hrana, a cvetovi su medonosni. Danas se uljana rotkva najčešće koristi za zelenišno đubrenje, kojim se popravljaju svojstva zemljišta, kao i za suzbijanje nekih vrsta nematoda poput repine nematode. Naši proizvođači su u poslednje vreme počeli da seju uljanu rotkvu i slačicu nakon žetve strnih žita radi popravke svojstava zemljišta.

Međutim, kod nas je najrasprostranjenije gajenje uljane rotkve zbog proizvodnje semena koje se izvozi u zapadnu Evropu. Tamo se uljana rotkva seje na velikim površinama. U periodu između žetve jednog useva i setve drugog, zemljište ne sme da bude golo pa se seju pokrovni usevi među kojima uljana rotkva zauzima značajno mesto.

Plodosmena

Uljanu rotkvu je najbolje sejati posle strnih žita i biljaka iz familije leptirnjača (leguminoza). Loši predusevi su soja, suncokret i sve biljke koje pripadaju familiji krstašica, poput uljane repice i slačice, zbog zajedničkih bolesti ili insekata. Treba izbegavati preduseve u kojima su korišćeni herbicidi čiji su ostaci u zemljištu štetni za uljanu rotkvu.

U srednjem Banatu se pokazalo da upotreba herbicida pulsar i kalisto u predusevu, naročito posle sušne godine, može praviti velike probleme uljanoj rotkvi. Prilikom izbora preduseva, treba obratiti pažnju na zakorovljenost parcele. Naročito je važno da nema gorušice, divlje rotkve i drugih srodnih korova jer ih herbicidi koji se koriste u uljanoj rotkvi ne mogu suzbiti. Postoje i korovi čije se seme ne sme naći u požnjevenom semenu rotkve.

Đubrenje uljane rotkve 

Preporučljivo je da se đubrenje NPK đubrivima obavi na bazi agrohemijske analize zemljišta. Ako se đubri napamet, može se upotrebiti 300- 400 kg/ha đubriva 15:15:15. Đubrivo treba primeniti u jesen, pre osnovne obrade zemljišta.

Primena NPK đubriva u proleće ima mnogo slabiji efekat. Zbog toga se za prolećno đubrenje preporučuju samo azotna đubriva koja treba primeniti predsetveno. Ne preporučuje se prihrana uljane rotkve zbog kratke vegetacije i opasnosti da će usev kasno sazreti. Ne sme se preterati sa azotnim đubrivima da ne bi došlo do poleganja useva, pojave bolesti i kasnijeg sazrevanja. U našim uslovima se pokazalo da je najbolje primeniti do 50 kg/ha čistog azota.

Primena veće količine azota od navedene, preporučuje se samo na manje plodnim zemljištima i kada se koriste inhibitori rasta koji smanjuju visinu stabla i povećavaju njegovu čvrstoću.

Obrada zemljišta

Zemljište treba orati srednje duboko, na dubinu oko 25 cm.

Zbog kvalitetnije setve i boljeg nicanja, preporučljivo je da se u jesen obavi dopunska obrada zemljišta posle oranja. Cilj ove obrade je ravnanje i usitnjavanje zemljišta koje treba da doprinese čuvanju vlage i ravnomernijem izmrzavanju zemljišta.

Na proleće, neposredno pre setve, treba obaviti plitku predsetvenu pripremu. Ako je to moguće, dubina pripreme ne bi trebala da bude veća od 5 cm da ne bi došlo do preduboke setve i jakog isušivanja setvenog sloja zemljišta. Zbog potrebe da se zemljište obradi pliće, drljače su pogodnije za predsetvenu pripremu od setvospremača.

Setva uljane rotkve

Veoma je važno da se setva obavi što ranije. Najbolje je da se uljana rotkva poseje u martu mesecu, a ako to nije moguće, zbog hladnog vremena ili vlažnog zemljišta, setvu bi trebalo završiti prvih dana aprila. Setvu treba započeti kada se na dubini setve temperatura zemljišta nekoliko dana ustali na 6-8 °C.

Rana setva ima prednost zbog boljeg nicanja, boljeg iskorišćavanja zimskih rezervi vlage i uspešnije borbe sa korovima i insektima.

Dubinu setve treba prilagoditi roku setve, vremenskim uslovima i svojstvima zemljišta. Pliće se seje u ranijim rokovima setve, kada je zemljište vlažno i kada je zemljište težeg mehaničkog sastava.

Dublje se seje u kasnijim rokovima setve, kada je zemljište suvo i kada je zemljište lakšeg mehaničkog sastava. Ako se sve navedeno uzme u obzir, dubina setve treba da se kreće između 2 i 4 cm. Najveća dubina sa koje uljana rotkva može uspešno nići iznosi 5 cm.

Dublje od toga je rizično sejati. Ako je setveni sloj isušen, zbog preduboke predsetvene pripreme i toplog i vetrovitog vremena, zemljište se može povaljati valjcima neravne površine. Mogu se koristiti i glatki valjci, ali je tada veća opasnost od stvaranja pokorice. Međuredni razmak se pri setvi kreće između 25 i 50 cm.

Za setvu se mogu koristiti sejalice za uskoredne kulture ili sejalice za okopavine.

Sejalice za širokoredne useve obezbeđuju ravnomerniji razmak semena u redu od žitnih sejalica. Da bi se posejao planirani broj semena, za okopavinske sejalice se moraju nabaviti  odgovarajuće setvene ploče.

U srednjem Banatu su dobar rezultat dale setvene ploče koje su imale 120 otvora prečnika 1,5 mm. Broj otvora i njihov prečnik mogu biti i drugačiji. 

Međuredni razmak od 50 cm obezbeđuje jače grananje uljane rotkve i uništavanje korova međurednom kultivacijom.

Nedostatak ovakvog načina setve je veće poleganje useva što ima za posledicu neravnomerno sazrevanje, veće gubitke u žetvi i veći sadržaj primesa u požnjevenom semenu. Zbog toga se preporučuje setva na međuredni razmak od 25, ako se korovi mogu uspešno suzbiti primenom herbicida.

Naši proizvođači najčešće seju 10-12 kg/ha semena. Međutim, količinu semena ne bi trebalo određivati napamet. Najbolje bi bilo da se na bazi čistoće, klijavosti, mase 1000 semena i optimalnog broja biljaka u žetvi izračuna setvena norma. Optimalni broj klijavih zrna iznosi 800000-1000000 po hektaru.

Izračunatu setvenu normu treba korigovati u zavisnosti od konkretnih zemljišnih i vremenskih uslova.

Problem sa ovakvim načinom određivanja setvene norme je nepoznavanje kvaliteta semena i zahteva sorata koje se kod nas seju. Bilo bi dobro da prilikom preuzimanja semena, proizvođači znaju karakteristike sorata koje će sejati da bi izabrali one koje im više odgovaraju. Ako mogu da biraju, prednost treba da daju sortama niže stabljike i kraće vegetacije jer je kod takvih sorata lakša primena insekticida u vreme cvetanja i sazrevanja i manji rizik da će stradati od letnje suše.

Kod nas se poslednjih godina najviše sejala sorta uljane rotkve rauola, ali  su se pojavile i nove sorte. Te sorte su se mnogo razlikovale po visini stabljike i dužini vegetacije.

Nega useva uljane rotkve

Od mera nege su najvažniji međuredno kultiviranje, primena fungicida, herbicida i insekticida.

Važno je istaći da se zaštita uljane rotkve obavlja na isti način i sa istim sredstvima kao i kod uljane repice i slačice.

Postoji dovoljan broj efikasnih herbicida i insekticida, samo je važno da se primene na pravilan način. Ovo je naročito važno u sušnoj godini jer insekti tada mogu pričiniti jako velike štete. Štete od insekata mogu nastati od nicanja do žetve pa je neophodna stalna kontrola useva. Prilikom suzbijanja insekata, posebna pažnja se mora obratiti na pčele, kako ne bi stradale prilikom insekticidnog tretmana.

Žetva uljane rotkve

Žetva uljane rotkve u okolini Zrenjanina

Vreme cvetanja, sazrevanja i žetve zavisi od osobina sorte, vremenskih uslova i primenjene agrotehnike.

Sorte koje se kod nas gaje imaju dužinu vegetacije od 4-5 meseci.

Cvetanje uljane rotkve može početi u maju ili u junu. Ako se u to vreme postave košnice sa pčelama u usev, može se značajno povećati prinos semena.

Žetva se najčešće obavlja u julu, ali može i u avgustu.

Mahune uljane rotkve

Gubici zbog osipanja semena u žetvi, kod uljane rotkve su mnogo manji nego kod uljane repice i slačice. I pored toga, u žetvi se često javljaju problemi zbog neujednačenog sazrevanja useva i velikog procenta primesa u požnjevenom semenu.

Da bi se ovi problemi prevazišli, preporučuje se desikacija useva nekim od dozvoljenih herbicida.

Žetvu bi trebalo obaviti pri vlažnosti zrna 10-12 %. Pri manjoj vlažnosti od navedene, povećavaju se osipanje i lom zrna, a pri većoj vlazi se povećava procenat primesa poreklom od stabla, lista i mahuna uljane rotkve zbog čega se seme teže čuva. Ako se seme presuši, otpadaju cele mahune uljane rotkve pa na ovaj momenat treba obratiti pažnju.

Najkvalitetniju žetvu obavljaju kombajni koji imaju bočne kose, produžetak hederskog stola i mogućnost preciznog podešavanja rada. Na žalost, takvih kombajna je kod nas veoma malo.

Proizvođači uljane rotkve treba da nastoje da osipanje semena u toku žetve bude što manje zbog veoma dobre cene semena. Međutim, ne bi trebalo osuto seme računati u potpuni gubitak jer samonikli usev uljane rotkve može poslužiti kao odlično zelenišno đubrivo. Biljke koje niknu posle duboke jesenje obrade obično ne predstavljaju problem u narednom usevu jer izmrzavaju na minus 5 stepeni Celzijusa. 

Kvalitet semena uljane rotkve

Veoma važno pitanje je kakav kvalitet treba da ima seme uljane rotkve kada se isporučuje organizatoru proizvodnje.

Srpski standardi, koji se odnose na kvalitet deklarisanog semena uljane rotkve koje se stavlja u promet, nalažu da klijavost bude minimum 70 %, sadržaj vlage maksimalno 13 % i sadržaj primesa maksimalno 6 %.

Međutim, organizator proizvodnje semena ima pravo da postavi neke druge standarde za naturalno seme koje preuzima od proizvođača. Najčešće je maksimalni sadržaj vlage u semenu 9 %, maksimalni sadržaj primesa 2 % i minimalna klijavost semena 85 %. Da bi se postigao navedeni kvalitet semena nakon žetve se mora obaviti primarna dorada naturalnog semena. Ova obaveza proizvođača se redovno nalazi u ugovoru o proizvodnji semena.

Prinosi semena uljane rotkve poslednjih godina su se kretali od 1200-2500 kg/ha. Ovako velika varijabilnost je uslovljena različitom agrotehnikom i različitim vremenskim uslovima. Može se reći da se najčešće dobijalo oko 1500 kg/ha semena.

Foto: A.M.

 

 

Oznake:, , , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

prezentacij atraktora u radu

Jubilarni 15. SPIT – prikaz savremenih mašina i opreme u Kaću

SPIT će se održati u subotu, 20. jula 2019. godine, u Kaću, na parceli porodičnog gazdinstva Malešev ...
Detaljnije