ulana repica 3

Uljana repica: Uslovi gajenja i tehnologija proizvodnje

Prema podacima sa terena sve je više zainteresovanih ratara da uljanu repicu uvedu u plodored.

U odnosu na prethodnu godinu žetva uljane repice u ovoj godini, obavljena je sa duplo više površina. Prema podacima kojima sada raspolaže Institut za ratarstvo i povrtarstvo, to je površina od 36.000-38.000 хектара.

Uslovi gajenja uljane repice

Zemljište

Uljana repica se uspešno može proizvoditi na različitim zemljištima uz primenu kvalitetne agrotehnike. Najviše joj odgovaraju duboka, plodna, rastresita zemljišta, neutralne do slabo alkalne reakcije, koja nisu sklona formiranju pokorice. Vrlo dobre rezultate daje i na nešto vlažnijim, ali dobro aeriranim i plodnim zemljištima.

Građa korena i slabija usisna moć ukazuju da bi u setvi uljane repice trebalo izbegavati teža, zbijena i zemljišta sa nepropusnim podoraničnim slojem, kakav je na primer pseudoglej. Na lošijim zemljištima će dati bolji prinos od većine drugih ratarskih kultura. Može se uspešno uzgajati i u brdsko-planinskim područjima (do nadmorske visine 750 m).

Padavine

Uljana repica je veliki potrošač vode i za svoj rast i razvoj traži značajnije količine padavina (godišnje 500-750 mm).

Međutim, kao i kod drugih ratarskih biljnih vrsta, pored ukupne količine padavina važna je i njihova distribucija tokom vegetacione sezone. Najosetljivija na sušu je u fazi formiranja cvetnih pupoljaka do cvetanja (intenzivan porast) i u fazi nalivanja zrna.

U našim uslovima problem može biti i nedostatak vode u setvi što rezultira neujednačenim nicanjem, ponekad i izostankom nicanja, zakasnelim razvojem do zime, slabijim prezimljavanjem itd.

Zadržavanje površinskih voda u proleće može dovesti do propadanja useva (truljenja korena itd.).

Plodored

Kao i većinu drugih ratarskih biljaka, uljanu repicu treba gajiti u plodoredu, istovremeno izbegavajući biljne vrste sa kojima repica deli zajedničke insekte ili bolesti npr, suncokret, soja, slačice, grašak, mahunarke, deteline itd.

Najbolji predusevi za uljanu repicu su oni koji ostavljaju dosta vremena za kvalitetnu pripremu zemljišta, bez korova i omogućuju dobro odsecanje plastice pri osnovnoj obradi, kao npr. rani krompir, rano povrće i strna žita (pšenica, ječam).

uljana repicaa

Tehnologija proizvodnje uljane repice

Ljuštenje strnjišta 

Ljuštenje, odnosno prašenje strnjišta ili plitko oranje (dubine 10-12 cm), nakon žetve strnina (pšenica, ječam) od izuzetne je važnosti za uspeh proizvodnje. Na taj način se prekida kapilarni uspon vode, a time čuvaju zalihe vode u zemljištu u delu godine koji je, najčešće, jako deficitaran u padavinama. Takođe se provociraju rast korova i delimično zaoravaju žetveni ostaci.

Osnovna obrada i predsetvena priprema

Cilj osnovne obrade i predsetvene pripreme je da stvori optimalne uslove za rast i razvoj mlade biljke, prvenstveno njeno kvalitetno i ujednačeno klijanje i nicanje i dobro ukorenjavanje.

Osnovna obrada se izvodi na 20-30 cm, poželjno najkasnije 20-tak dana pre setve, tako da se uspostave optimalni procesi u zemljištu.

Posle je poželjno izvršiti drljanje da bi se zatvorile brazde i poravnala površina. Ovim se postojeća vlaga u zemljištu bolje čuva što omogućava kvalitetniju predsetvenu pripremu, koja se obavlja setvospremačima u jednom ili nekoliko prohoda, dok se u površinskom sloju od oko 6 cm ne stvori sitnomrvičasta struktura, a na samoj površini sitnije grudve (promera do 3 cm).

Setva u tek poorano i pripremljeno zemljište može da rezultira neujednačenim nicanjem i rasporedom biljaka po jedinici površine i treba je izbegavati.

Đubrenje

Kao i kod drugih ratarskih kultura i kod uljane repice, količina i vrsta đubriva se planira uzimajući u obzir analizu zemljišta i predviđen prinos po jedinici površine.

Bitno je da je đubrenje dobro izbalansirano, tj. biljka ima u određenim fenofazama svoga rasta i razvoja dovoljne količine svih potrebnih hranljivih materija. To je garant visokih, ali i stabilnih prinosa.

Orijentaciono, za neko srednje plodno zemljište doze đubrenja bi bile: 120 kg/ha azota (N), oko 80 do 100 kg/ha fosfora (P2O5) i oko 130-150 kg/ha kalijuma (K2O). Veći deo K i P vraća se sa žetvenim ostacima u zemljište, tj. ne iznosi se sa parcele.

Sa primenom azota treba biti oprezan. Prevelike količine azota u jesen formiraju prebujan usev koji se neće dovoljno dobro iskaliti za zimu, a u slučaju dužih i intenzivnijih mrazeva i niskih temperatura dolazi do znatnog smanjenja sklopa. Obično se primenjuje 1/3 azota predsetveno, a preostali deo u proleće putem prihrane.

Ponekad može biti problema i sa drugim makro i mikroelementima, npr. kalcijumom, koji se može dodati pred oranje, u obliku krečnjaka itd.

Uljana repica dobro reaguje na đubrenje organskim đubrivima, ali je njihova upotreba (stajnjaka) ograničena jer je vreme od skidanja preduseva do setve uljane repice kratko i upotrebljava se pod predusev.

ulajan repica 2

Setva

Optimalni rokovi za setvu uljane repice su kraj avgusta i prva polovina septembra, pa i nešto kasnije.

Dovoljne količine vlage u optimalnom vremenu setve dovode do nicanja useva za 4 – 6 dana.

Treba izbegavati ranije, ali i kasnije rokove setve.

Prerana setva dovodi do prebujnog, osetljivog useva, koji može da počne sa rastom u stablo i loše podnosi niske temperature tokom zime, što dovodi do smanjenja sklopa, a time i oslobađanja prostora za razvoj korova itd.

Prekasna setva uzrokuje nedovoljnu razvijenost biljaka pred zimsko mirovanje, sa malo rezervnih materija u korenu i stablu. Takve biljke lakše izmrzavaju i teže se regenerišu, kasne u porastu i po pravilu daju lošiji prinos.

Setva uljane repice je izuzetno važna agrotehnička mera koja određuje kasniji razvoj biljaka, pa i prinos.

Sklop biljaka na polju treba da bude optimalan, preporučen od strane semenske kuće i oplemenjivača, kreatora sorte. Preredak sklop daje jače razgranate biljke, ali i otvara prostor za razvoj korova. Pregust usev rezultira slabijom, tanjom stabljikom sklonom poleganju. Setvu treba obaviti u optimalnom roku, plitko, na 2-3 cm dubine.

Nakon setve, ako za to postoje uslovi treba navodnjavati ili valjati.

Repica se seje u redove sa razmakom od 20-30 cm. U našim agroekološkim uslovima smatra se da 70% zasejanih semena iznikne, a da u toku zime propadne do 30 %. Potrebna količina semena, zavisno od sorte, kreće se od 4-5 kg/ha i treba osigurati 70-85 biljaka po m2 posle nicanja ili 55-65 biljaka po m2 u žetvi. Kvalitetno, deklarisano seme je osnovni preduslov uspešne proizvodnje.

Dr Ana Marjanović Jeromela 

Dipl. inž. – master Željko Milovac

Dr Petar Mitrović

Dr Radovan Marinković

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Podelite na društvenim mrežama

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?



Da li ste za ograničenje maksimalne površine poljoprivrednog gazdinstva?
Close Menu