Pod uticajem svetlosti obrazuje supstanca, koja pobuđuje cvetanje, pa je zato nazvana florigen.
Svetlosni stadijum kod pšenice
Posle vegetativne faze pšenica prelazi u generativnu fazu. U vegetativnoj fazi najvažniji proces je jarovizacija ili temperaturni stadijum, posle koga biljka pšenice prelazi u svetlosni stadijum. Ako iz nekog razloga biljka nije prošla prvi stadijum (veoma kasna setva, visoke temperature i dr.) ne može da pređe u drugi. Tako npr. ako se ozima pšenica poseje u martu, ne može da poraste u stablo ni da formira klas, cvet i seme, bez obzira što je izložena dužem dnevnom osvetljenju od 14 časova.
Osnovni uslov za prelaz iz vegetativne u generativnu fazu je dužina dana. Naime, pšenica prepoznaje promenu godišnjeg doba kada u drugoj polovini marta dan postane duži od noći, najbolje je preko 14 sati. Reakcija biljke na različitu dužinu dana se zove fotoperiodizam ili svetlosni stadijum. Prema laboratorijskim ispitivanjima, čak i pšenica koja je prošla stadijum jarovizacije, a biljka je držana npr. na desetočasovnom osvetljenju, samo je vegetirala, ostala niska i nije mogla da pređe u generativnu fazu.
Florigen i senzorski pigmenti
I dok su endogeni procesi jarovizacije vezani za vegetativnu kupu, svetlosna faza se odvija u svim zelenim delovima biljke. Prema laboratorijskim ispitivanjima, dovoljno je da jedan list bude izložen promenjenom svetlosnom režimu da bi biljka mogla da cveta. Još 1936. godine postavljena je hipoteza da se pod uticajem svetlosti obrazuje supstanca, koja pobuđuje cvetanje, pa je zato nazvana florigen. Nažalost, ni do dan danas nije otkrivena njegova prava priroda i biohemijski sastav. Pretpostavlja se da se florigen formira u listovima, a odatle se simplastom i floemom premešta u vršne pupoljke.
Da bi svetlost mogla da izazove odgovor biljke, mora da postoje i pigmenti za njeno usvajanje, a to su senzorski pigmenti (za razliku od fotosintetskih pigmenata hlorofila i karotenoida, koji učestvuju u stvaranju nove organske materije). U senzorske pigmente spadaju fitohrom, kriptohrom i UV-a i UV-b fotosenzori. Fitohrom prepoznaje crveni deo spektra i ima dva reverzibilna oblika, P-660 i P-730. U mraku se stvara samo P-660 i to je neaktivan oblik. Pod dejstvom svetlosti on se pretvara u aktivan oblik P-730. Ovaj aktivan oblik je, u stvari, signal koji aktivira određene gene, koji dalje utiču na promenu ćelijskih funkcija. Ovakva uloga fitohroma je veoma slična ulozi fotoreceptora rodopsina u oku ljudi i životinja.
Fitohrom je najodgovorniji za fotoperiodizam, ali za optimalni odgovor na uslove osvetljenja potrebno je sadejstvo sa ostalim fotosenzornim pigmentima, zato što oni reaguju na druge boje iz spektra svetlosti. Zavisno od sorte, potrebno je 15-30 dana, koji će biti duži od noći, i toliko traje svetlosni stadijum. Posle ovog stadijuma dužina dana ne utiče na dalji razvoj biljke, ali biljka ulazi u treći stadijum, koji se zove spektrostadijum i u kome dalji razvoj biljke zavisi od kvaliteta svetlosti, tj, od spektralnog sastava svetlosti.
Pripremio Dragomir Radić, PSSS Smederevo
