Fito farmacija



Stočna repa se seje u martu, a koriste se i koren i list

Stočna repa u povoljnim godinama daje prinos i preko 100 t/ha. Koristi se koren, ali i list koji može da se silira zajedno sa kukuruzovom silažom.

Obezbediti dovoljnu količinu hraniva za stoku mora biti prioritet odgajivača. U godinama kada vremenske prilike ne pogoduju proizvodnji biljaka za ishranu stoke, veliki izazov za stočare je obezbeđivanje dovoljne količine kvalitetne hrane na farmama. 

Preporuke savetodavaca stočarima su da povećaju površine pod krmnim biljem.

Da li želite da sejete stočnu repu? Prosečno u korenu stočne repe ima oko 10–18 % suve materije, a u listu od 12–20 %. Udeo proteina je od 1,5 % do 2 %, dok je udeo celuloznih materija od 1 % do 1,5 %. Lisna masa može da se pre vađenja odseca i silira zajedno sa kukuruzovom silažom. 

Upravo je mart vreme za setvu stočne repe.

O gajenju stočne repe više saznajemo od savetodavca PSS Sombor, Zorana Boce.

Gajenje stočne repe 

Stočna repa je biljna vrsta koja se u našim agroekološkim uslovima uspešno gaji.  Odgovaraju joj plodna i srednje glinovita zemljišta, ne podvodna, ali poželjna je stalna vlažnost. Tada stočna repa ostvaruje veoma visoke prinose.

Stočnu repu treba gajiti u plodoredu i dobar predusev su leguminoze, dok je stočna repa dobar predusev za strnine i okopavine.

Osnovna obrada treba da je duboka na 30 cm ili više. Slično kao za šećernu repu.

Oranje se izvodi u jesen što ranije.

Predsetvena priprema treba da bude dublja nego za druge biljke.

Setva stočne repe u martu

U našim uslovima setvu stočne repe je poželjno obaviti kada je temperatura zemljišta oko 4-5 °C, što je zapravo kalendarski u martu.

Kao kod šećerne repe, međuredno rastojanje treba da bude 50 cm, a razmak u redu oko 20-22 cm (nešto više nego kod šećerne repe). Na ovaj način obezbeđuje se sklop od oko 80.000 do 90.000 biljaka/ha

Dubina setve je oko 3 cm, a potrebna količina semena u zavisnosti od mase 1000 zrna je oko 10 kg/ha.

Stočna repa ima izuzetan potencijal za prinos

U našim uslovima u prosečnoj godini stočna repa ostvaruje prinos oko 60–80 t/ha korena i više od 20 t/ha lista.

U povoljnim godinama, kišovitim, stočna repa može da da prinos i preko 100 t/ha.

Ovakav velik prinos, zapravo, iznosi i veliku količinu hraniva. Sa prinosom od 100 t/ha stočna repa iznese 190 kg/ha azota, 70 kg fosfora i preko 400 kg kalijuma. Ovo su svakako količine aktivne materije koje je potrebno uneti kroz osnovno đubrenje.

Stočna repa odlično reaguje i na stajnjak i može da bude prva kultura nakon đubrenja stajnjakom. U tom slučaju količinu mineranih đubriva je potrebno redukovati za 15–20 %.

Stočnu repu treba međuredno kultivirati, razbijati pokoricu, bar dva puta.

Vađenje stočne repe je u jesen, kalendarski u našim uslovima od polovine septembra za ranostasnije sorte. Kasnostasne sorte se vade u oktobru i novembru. Kasnije vađenje obezbeđuje veći prinos suve materije.

Prosečno u korenu stočne repe ima oko 10–18 % suve materije, a u listu od 12–20 %.

Udeo proteina je od 1,5 % do 2 %, dok je udeo celuloznih materija od 1 % do 1,5 %.  

Lisna masa može da se pre vađenja odseca i silira zajedno sa kukuruzovom silažom.

Od korena se obično formiraju prizme i trapove i pre nego što se daje životinjama za ishranu secka se. Po muznom grlu dnevna količina stočne repe je do 30 kg.

Foto: pixabay.com

PROČITAJTE O REZANCIMA ŠEĆERNE REPE U ISHRANI GOVEDA

Oznake:, , , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2018” u prodaji

"Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2018" - nova znanja, dostignuća, iskustva ...
Detaljnije

Najave događaja

ogledni vocnjak

Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća u Novom Sadu

Savetovanje za voćare u subotu, 15.12.2018. na Poljoprivrednom fakultetu ...
Detaljnije