Soja: Šta je važno znati o tehnologiji proizvodnje ove uljarice

Soja se gaji u plodoredu, odličan je predusev, ostavlja u zemljištu 60-80 kg čistog azota za sledeći usev.

Pravilna primena svih operacija u procesu proizvodnje soje uslov je za dobar prinos.

O tehnologiji proizvodnje soje piše Danijela Ilić, mast. inž. poljoprivrede PSSS.

Tehnologija proizvodnje soje

Plodored

Soja ne podnosi monkoluturu. U monokulturi drastično smanjuje prinos.

Ona treba da se gaji u plodoredu posle pšenice i kukuruza. Uvođenjem soje u plodored između dva druga useva (kukuruz-soja-pšenica) dobrim delom bi se zaustavili procesi degradacije zemljišta, smanjio intenzitet oboljenja i pojave štetnih insekata i korova.

Prinosi useva koji dolaze posle soje bi bili veći, jer soja obogaćuje zemljište pre svega azotom, a zatim i organskom materijom koja ostaje posle žetve u biljnim ostacima.

Soja je odličan predusev za mnoge ratarske biljke. Soja najbolje reaguje posle setve kukuruza, krompira i šećerne repe.

Soja se ne sme gajiti posle suncokreta, zbog zajedničkih bolesti koje napadaju obe kulture (uvenuće biljaka, trulež korena i prizemnog dela stabla).

Obrada zemljišta

Osnovna obrada zemljišta za soju izvodi se u jesen (septembar, oktobar, početak novembra).

Dubina osnovne obrade zemljišta u proizvodnji soje ne bi smela da bude manja od 25-30 cm.

U slučajevima kada su predusevi bile strnine, odmah po žetvi neophodno je izvesti plitko oranje, odnosno ljuštenje strništa (10-15 cm), a početkom jeseni poorati zemljište na punu dubinu (30-35 cm).

Ako su predusev bile okopavine, zemljište u jesen treba orati na punu dubinu. Tako uzorano zemljište ostavlja se u brazdama da izmrzne, a u proleće čim vremenske prilike dozvole zatvaraju se brazde kako bi se sprečilo isparavanje vlage iz zemljišta.

Prolećna osnovna obrada za soju ne dolazi u obzir. Samo na plavnim i strmim terenima dolazi u obzir osnovna obrada.

Đubrenje

Soja zahvaljujući svojim kvržičnim bakterijama na korenu, ostavlja u zemljištu 60-80 kg čistog azota za sledeći usev.

Obzirom da se ove bakterije formiraju i počinju da obavljaju svoju funkciju tek nakon četri nedelje po nicanju biljke, a do tada joj je neophodan azot za početni porast i razviće. To znači da soji predsetveno ili zajedno sa setvom treba uneti odgovarajuću količinu azota kroz primenu azotnih đubriva.

Soja se ne prihranjuje (jer bi došlo do smanjenja ili potpunog prekida aktivnosti kvržičnih bakterija).

Ako izostane formiranje kvržica onda soju treba prihraniti u fazi 4-5 listova sa 40 do 60 kg/ha čistog azota. Ovu operaciju treba sprovesti zajedno sa međurednim kultiviranjem.

Fosfor i kalijum su neophodni pratioci azota kada je reč o pravilnoj ishrani soje.

Preporuka poljoprivrednim proizvođačima da se đubrenjem unese u zemljište od 50 do 70 kg/ha fosfora i 40 do 60 kg/ha kalijuma, i to u osnovnom ili delimično u osnovnom a delimično u predsetvenoj pripremi.

Inokulacija semena bakterijama azotofiksatorima pred setvu

U našim zemljištima nema kvržičnih bakterija – azotofiksatora, koji žive u simbiozi sa sojom.

Da bi se u našim uslovima ove bakterije nalazile na korenu i obavljale svoju funkciju, neophodno je da se seme soje pred setvu tretira Azotofiksinom (280 gr Azotofiksina se razmuti u 0,5 l vode i dobijena suspenzija se izmeša sa hektarskom normom semena).

Utvrđeno je da inokulacija semena izaziva povećanje prinosa soje od 200 do 1000 kg/ha, a povećava se i udeo proteina u semenu od 5 do 10 %.

Setva soje

Soju sejemo približno u isto vreme kada i kukuruz, kada se zemljište zagreje oko 8 ºC.

Po pravilu prvo se seju sorte soje duže vegetacije a zatim sorte kraće vegetacije.

Kasne i srednje rane sorte seju se tokim aprila i početkom maja meseca, dok se rane sorte mogu sejati i tokom celog maja, a i postrano po završenoj žetvi ječma, pšenice i dr.

Kod nas soja se seje različitim sejalicama. Najbolji rezultati se postižu pneumatskim sejalicama.

Međuredno rastojanje od 40 do 70 cm, a rastojanje između biljaka u redu 2,5 do 5 cm (i do 10cm), što zavisi od sorte.

Sorte kraće vegetacije bolje podnose manje međuredno rastojanje, i obrnuto. Broj klijavih zrna po hektaru iznosi: za rane sorte od 600 000 do 700 000; za srednje rane od 550 000 do 600 000 i za kasne sorte od 450 000 do 500 000.

Količina semena potrebna za setvu jednog ha soje u proseku iznosi 80-100 kg.

Nega useva

Međuredna kultivacija je važna mera nege u proizvodnji soje. Obavlja se po uspostavljanju redova, odnosno nakon nicanja soje.

Može se obaviti u nekoliko navrata, s tim što se prvo međuredno kultiviranje izvodi u prvom trolisku soje i obavlja na većoj dubini od 8-10 cm, a svako sledeće nakon dve nedenje i nešto pliće.

Međuredno kultiviranje ima za cilj da razbije pokoricu koja se često stvara i na dobro pripremljenom zemljištu usled jakih prolećnih pljuskovitih kiša, da suzbije korove, održi zemljište u rastresitom stanju, stimuliše rad bakterija azotofiksatora, jer se na taj način provetrava zemljište, obezbeđuje kiseonik, a samim tim i povećava aktivnost bakterija azotofiksatora, piše Ilić.

Preporučujemo: Međuredna kultivacija

 

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?

Close Menu