Soja kao postrni usev – sorte kratke vegetacije uz navodnjavanje

soja jul

Soja u postrnoj setvi može doneti rod u proseku su 2 do 2,5 t/ha. Seju se sorte kratke vegetacije, 80-120 dana, odnosno sorte iz “00“ i „000“ grupe zrenja.

Proizvodnja van sistema za navodnjavanje je izuzetno nesigurna.

U našim agroekološkim uslovima soju je moguće proizvoditi kako u redovnim rokovima setve tako i u postrnoj setvi.

Nakon  žetve ozimih strnina preostaje period od 90 do 120 dana u kome se uspešno, uz odgovarajuće preduslove može gajiti postrna soja, kako za zrno, tako i za zelenu masu.

U postrnoj proizvodnji soje gaje se sorte kratke vegetacije, odnosno sorte iz “00“ i „000“ grupe zrenja, čija vegetacija traje 80 do 120 dana.

Ukoliko se soja seje u prvoj dekadi jula sazreva obično polovinom oktobra.

U pojedinim godinama soja ne može prirodno da sazri, pa se primenjuju sredstva za desikaciju useva.

Prosečne padavine u toku letnjih meseci nedovoljne su za proizvodnju postrne soje, pa je postrnu soju potrebno navodnjavati. Proizvodnja van sistema za navodnjavanje je izuzetno nesigurna i ne preporučuje se.

U periodu postrne setve soje zemljište je obično suvo, a potrebno je zemljište za setvu pripremiti u kratkom vremenskom periodu. Iz ovoga razloga za postrnu setvu soje preporučuju se zemljišta lakšeg mehaničkog sastava, kao što su aluvijumi, peskovite ilovače, černozemi, dakle zemljišta dobre strukture i povoljnog vodnog, vazdušnog i toplotnog  režima.

Nakon žetve ozimog ječma ili pšenice najvažnije je odmah pripremiti zemljište, jer sa svakim danom zakašnjenja u setvi postrni usev sve kasnije ulazi u faze nalivanja i sazrevanja što otežava njegovu žetvu.

Iznošenje slame sa parcele na kojoj se planira postrna proizvodnja značajno bi odložilo setvu, pa je najbolje da se slama usitni sitnilicama još prilikom kombajniranja.

Najracionalniji vid pripreme zemljišta u ovakvim situacijama je tanjiranje zemljišta na dubinu od 10 cm. Nakon obrade zemljišta bitno je postrnu soju što pre posejati.

U letnjim mesecima zemljište nema dovoljno vlage, pa je postrni usev potrebno navodnjavati. Ponekad se parcela za postrnu setvu navodnjava i predsetveno.

Zalivne norme u početnim fazama razvoja postrnog useva su manje, obično 30 mm, a kasnije, zavisno od potreba iznose i 50 mm.

Prinosi postrne soje u proseku su 2 do 2,5 t/ha, uz poštovanje navedenih agrotehničkih mera i dobru kontrolu korova u usevu soje.

Jelena Ivan, PSS Sombor

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?