Siliranje šećerne repe – nekoliko saveta

secerna repa na njivi

Siliranje je postupak konzervisanja biljne hrane koji se zasniva na inhibiciji štetnih mikroorganizama kiselinama koje su proizvod spontane ili stimulisane biološke fermentacije, ili su poreklom iz direktne acidifikacije.

Siliranje je kontrolisana fermentacija usmerena u pravcu konzervisanja hraniva mlečnom kiselinom. Silaža je sitno iseckana masa pojedinih vrsta biljaka, bogata hranivima, a priprema se procesom siliranja.

Naši poljoprivredni proizvođači najčešće siliraju kukuruz i druga žita, kao i trave, leguminoze i travno-leguminozne smeše. Osim ovih, u poslednje vreme čuju se i predlozi da se prave silaže od krompira ili od združenog useva koja je bogatija proteinima, svarljivija je i stoka je radije jede.

Siliranje šećerne repe je dobar način konzerviranja, ističe Zumreta Trtovac, dipl. inž. stočarstva, te se tako dugotrajno čuva i koristi.

Glava i lišće šećerne repe su, po hranljivoj vrednosti, najvažniji sporedni proizvod poljoprivrede. Njihova upotreba u svežem stanju je vremenski ograničena i zato je siliranje najpogodniji metod konzervisanja.

Tako se dugotrajno čuva i koristi.

Silaža napravljena samo od glava i lišća šećerne repe je male energetske vrednosti, lošeg kvaliteta i sa velikim gubicima hranljivih materija. Zato je bolje spremanje kombinovanih silaža, kod kojih se kao dodatak koriste hraniva sa znatno većim učešćem suve materije (slama, kukuruzovina ili silažni kukuruz).

Siliranje uz minimalnu zaprljanost glava i lišća zemljom

Najveći problem za dobijanje kvalitetne silaže od glava i lišća šećerne repe je značajno prisustvo zemlje, kao i velika količina vlage.

U zemlji kojom su kontaminirane glave i lišće šećerne repe, nalaze se spore buternih bakterija, koje u silaži razlažu šećere i proteine i produkuju buternu kiselinu. Takva silaža je neprijatnog mirisa i ukusa, a sadrži i po zdravlje štetne proizvode bakterijskog razlaganja, te se u nekim slučejevima ne sme ni koristiti za ishranu životinja.

Da bi se maksimalno smanjila zaprljanost glava i lišća zemljom, neophodno je da se vađenje repe obavlja po lepom i suvom vremenu, uz istresanje zaostale zemlje vilama. Savremene mašine za vađenje šećerne repe ubacuju odsečene glave i lišće direktno u prikolicu, čime se u velikoj meri smanjuje problem kontaminacije zemljom.

U slučaju da se siliraju neusitnjene glave i lišće, podseća savetodavac, sabijanje treba obaviti intenzivnije nego u slučaju njihovog prethodnog seckanja. Punjenje celog ili dela silosa treba završiti najduže za 4-5 dana. P

revoz mase u silo-objekat i njegovo gaženje ne treba da obavlja traktor koji je angažovan u transportu, zbog dodatnog zagađenja silirane mase zemljom sa točkova. Nakon završetka punjenja i sabijanja, pokrivanje silaže je najbolje obaviti PVC folijama, uz dodatno opterećenje po površini folije.

U procesu siliranja izdvaja se sok

Zbog velike količine vlage u glavama i lišću repe (84-87%), u toku siliranja dolazi do izdvajanja značajne količine soka, čak i do 300 lit/t, čime se izgubi i do 40% hranljive vrednosti. Ovaj problem zahteva obaveznu izgradnju kanala na dnu silo objekta za odvođenje soka, kao i jamu za njegovo prikupljanje i čuvanje, podseća savetodavac PSSS Trtovac.

Ukoliko je vađenje mehanizovano, glave i lišće ostaju na njivi u redovima, te se po lepom i toplom vremenu mogu značajno provenuti, što smanjuje količinu tečnih gubitaka. Radi vezivanja viška vlage preporučuje se mešanje glava i lišća sa nekim suvim hranivom, npr. usitnjenom slamom ili kukuruzovinom.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?