Sačuvajmo zemljišta i ne palimo strništa. Vratimo zemljištu biljne ostatke

Naša zemljišta, naše oranice niko neće čuvati bolje od nas. Zato imajmo na umu da je paljenje žetvenih ostataka izuzetno štetno i da uništаvа sve mikroorgаnizme i humus.

Svake godine naše njive nakon žetve, i pored svih upozorenja, objašnjenja i zabrana, gore. Vatra je opasnost za sve nas, a za zemljište predstavlja najgori scenario.

Budimo odgovorni i ne palimo žetvene ostatke. Zakonom je zabranjeno! Bilo bi dobro i za nas i za naše potomke kada nam ne bi trebao zakon, ali zbog neodgovornih neka podseća na obaveze.

Pored brojnih apela učenih ljudi i nadležnih institucija da je paljenje biljnih ostataka veoma štetno za zemljište i da su štetne posledice po floru i faunu dugoročne, neodgovorni poljoprivrenici to ipak urade.

Zemljišta trpe negativne posledice spaljivanja strništa

Spaljivanje strništa osim što izaziva opštu opasnost po ljude i materijalna dobra, donosi niz problema zemljištu i živom svetu u njemu:

  • štete oranicama sa dugotrajnim posledicama
  • gubitak organske materije i azota
  • opadanje sadržaja humusa u zemljištu
  • uništavanje korisnih organizama u zemljištu
  • remećenje biološke ravnoteže i agroekosistema.

Prilikom sаgorevаnjа biljnih ostаtаkа rаzvijа se temperаturа od 700 do 800 stepeni Celzijusа kojа uništаvа sve mikroorgаnizme i humus u površinskom sloju zemljištа. Dubinа slojа u kome se oseti negаtivno dejstvo vаtre iznosi nekoliko milimetаrа.

UVEK IMAJMO NA UMU dа bi se sаdržаj humusа povećаo zа sаmo jedan procenаt potrebno je vreme od 50 do 100 godinа. 

Za zemljišta je najbolje obaviti ljuštenje strništa

Odmah nakon žetve zaorati biljne ostatke, odnosno obaviti ljuštenje strništa.

Prednosti zaoravanja su višestruke:
– poboljšava se vodni režim zemljišta,
– stvara se rastresit sloj na površini oranice, koji sprečava isparavanje vlage,
– pospešuje se nicanje semena korova, koji se kasnije mnogo lakše uništava,
– zaoravanjem u zemljište se unose preostali delovi biljaka posle žetve, što je jedna vrsta đubrenja, ali slabijeg,
– zaoravanjem se čak ubrzava mineralizacija biljnih ostataka, odnosno biljkama se osigurava više hrane, koja je lako pristupačna.
Najbolje bi bilo da se zaoravanje obavlja odmah nakon žetve. Ukoliko se ne može obaviti odmah, može i kasnije, ali je važno da uradimo ovu agrotehničku operaciju.
Zaoravanje se obavlja plugom ili tanjiračom na dubinu od 10 do 15 centimetara.

Budimo odgovorni.

Spaljivanje žetvenih ostataka je ZABRANJENO! 

 

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?

Close Menu