Fito farmacija

LG Seeds
psenica mlada bokorenje 2016

Prihrana ozime pšenice azotom

Potrebnu količinu raspoloživog azota zimi u zemljištu treba postići primenom nitratnih ili amonijačno-nitratnih đubriva.

Biljke su u tom stadijumu suviše male da bi amidni i/ili amonijačni N mogle odmah ugraditi u organsku materiju jer je niska temperatura zemljišta.

Najviše hraniva usvoji se od početka vlatanja do klasanja. Suvišna količina azota snažno utiče na porast nadzemnog dela, a vrlo malo na rast korena pa su i biljke plitko ukorenjene. Pojavom četvrtog lista zametnut je klas i određen konačan broj klasića.

Visok sadržaj azota u bokorenju predstavlja neophodnu rezervu za prolećno izduživanje. Tada naglo raste potreba za azotom, što je i pravi trenutak za drugu prihranu.

Kod kasnijih rokova setve prisutna je opasnost od nedovoljne dužine trajanja 3. i 4. etape organogeneze koje određuju građu, odnosno broj klasića na klasu i začetaka cvetića u klasiću. Dobra ishrana azotom u vlatanju sprečava kasniju sterilnost klasića i povećava broj plodnih cvetića. Komponente klasa samo su delimično genetski (sortno) određene pa je time dobra N-ishranjenost biljaka još značajnija.

U daljem toku vegetacije pšenice, kod temperatura 5 – 10 °C počinje istezanje 1. i 2. internodije, a kad se temperatura ustali iznad 10 °C dolazi do istezanja preostalih internodija (3, 4. i 5.).

Nakon oplodnje, dozrevanje pšenice odvija se postepeno na račun rezervi hraniva uz njihovo premeštanje iz starog lista u klas.Prvu prihranu ne treba obaviti prerano (kad su ozima žita u mirovanju, odnosno po smrznutom zemljištu i hladnom vremenu), već u trenutku prolećnog kretanja vegetacije.

Mudro je jedan deo N primeniti u jesen u vidu uree ili UAN pod osnovnu obradu (na lakšim i plitkim zemljištima treba primeniti 25 do 30 % ukupne potrebe azota, a na težim 30 do 50 %), jer vremenske prilike zimi i u rano proleće neretko utiču na mogućnost prve N-prihrane.

Prvu N-prihranu ozimih žita treba zbog opasnosti od poleganja i pojave bolesti ograničiti na 40- 50 kg N/ha. Preuranjena prva N-prihrana ozimih žita neprihvatljiva je iz ekonomskih razloga i to zbog vrlo brzog gubitka nitratnog azota iz zone korena ispiranjem (a s površine zemljišta sapiranjem). Treba naglasiti da se amonijačni azot ispire iz vlažnog zemljišta i kad ne pada kiša ili se ne topi sneg, jer se nitrati prosečno premeštaju ~10 cm mesečno.

Druga prihrana obavlja se u momentu zametanja klasića (4. etapa razvoja) koja pada u početku vlatanja, ne kasnije. Taj trenutak određuje se isključivo na temelju stanja razvoja useva pšenice (bez obzira na kalendar radova), odnosno kad se zametak klasa primetno odvoji od čvora bokorenja (~2 cm).

Kad nije poznata raspoloživost azota (nema rezultata Nmin metode) treba primeniti za obe azotne prihrane 1,0 kg N/ha za svakih 100 kg očekivanog prinosa, ali samo do 6,5 t/ha zrna, a 1,25 kg N/ha iznad očekivanih 6,5 t zrna/ha (npr: očekivani prinos pšenice je 6,5 t/ha zrna → 65 kg N/ha, a za očekivani prinos 8,8 t/ha → 88 x 1,25 = 110 kg N/ha).

Treća prihrana u klasanju (pre oplodnje) ima malo značenje za visinu prinosa, ali utiče na porast hektolitarske mase.

Nada Lazović – Đoković, dipl. inž.

psss.rs

 

Ostavi komentar

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

Poljoprivredni sajam ove godine od 11. do 17. maja

Poljoprivredni sajam ove godine - izložbe, skupovi, edukacije, prezentacije, poslovni susreti, primena nauke u poljoprivredi ...
Detaljnije