Plodored, plodosmena, poljosmena, odmor zemljišta

prolecna setva

Plodored je jedan od sistema biljne proizvodnje koji predstavlja pravilnu prostornu (poljosmena) i vremensku (plodosmena) izmenu useva.

Pravilan plodored ima značajnu ulogu u proizvodnji ratarskih biljaka. Primena plodoreda je važna jer neprekidnim gajenjem useva u velikoj meri iskorišćavamo zemljište, a pošto je ono najvažniji resurs u poljoprivredi vrlo je važno da učinimo sve da ga obnovimo.

Kako na pravilan način organizovati plodored u ratarstvu podseća nas dipl. inženjer Snežana Stojković Jevtić iz PSSS.

Plodored je sistem biljne proizvodnje kojim se uvodi redosled u gajenju biljaka na određenoj površini u vremenu i prostoru.

Plodored predstavlja plan iskorišćavanja vegetacione sredine, u prvom redu klime i zemljišta putem gajenja biljaka po unapred utvrđenom rasporedu u vremenu i prostoru. Glavni elementi plodoreda su: plodosmena, poljosmena i odmor zemljišta.        

Plodosmena znači da se jedan usev smenjuje nekim drugim, tj. da se gajenje jednog useva prekida za jednu, dve ili više godina, setvom i gajenjem nekog drugog ili drugih useva na istom polju. Plodosmena treba da omogući blagovremeno izvođenje obrade zemljišta, đubrenje i setvu u optimalno vreme narednog useva u plodoredu.        

Poljosmena je princip prema kome se jedan usev iz godine u godinu uvek gaji na nekom drugom polju. U suštini, poljosmena je prostorno smenjivanje useva na plodorednim poljima. Smenjivanje useva po pojedinim poljima u toku jedne godine zove se rotacija. Kada jedan gajeni usev obiđe sva polja plodoreda završava se jedna rotacija i počinje druga. Dakle, rotacija predstavlja vremenski period posle koga jedan usev ponovo dolazi na istu površinu.        

Odmor zemljišta služi obnavljanju plodnosti zemljišta. Obično se praktikuje da se u početku zemljište prepušta spontanoj korovskoj vegetaciji da u kraćem ili dužem vremenskom periodu povrati izgubljenu plodnost. Kasnije je praktikovan crni ugar, tokom kojeg se u trajanju od godinu dana zemljište obrađivalo i đubrilo i tako vraćala izgubljena plodnost. Danas se obično ugari nakon žetve pšenice, a neposredno pred jesenje, duboko oranje unosi se stajnjak sa istim ciljem.         

Poznavanje dobrih preduseva za ratarske kulture može biti od velike pomoći za plodored u ratarstvu.

Odabir prave ratarske kulture treba uvek prilagoditi situaciji na terenu.

Neke od ratarskih kultura imaju potrebu da se na istu parcelu vrate tek nakon 4 ili 5 godina, pa i o tome treba voditi računa pri izradi plana za plodored. Takođe je potrebno voditi računa i o tome kada se neke kulture skidaju sa parcela da bi se ostavilo dosta vremena za kvalitetnu priprema zemljišta za sledeću ratarsku kulturu.  

Spisak dobrih preduseva za ratarske kulture      

Odabir prave ratarske kulture treba uvek prilagoditi situaciji na terenu imajući u vidu da su dobri predusevi za: 

pšenicu: soja, grašak, lucerka, suncokret i kukuruz 

ječam: kukuruz, suncokret, šećerna repa 

kukuruz: strna žita, soja, grašak 

soju: strna žita, kukuruz 

suncokret: kukuruz i strna žita se preporučuju jer nemaju iste bolesti kao suncokret 

lucerku: kukuruz, strna žita, krompir 

crvenu detelinu: kukuruz, suncokret, strna žita 

žuti zvezdan: strna žita, kukuruz, soja, suncokret 

grašak, grahoricu: kukuruz, strna žita, povrće                                                                                                 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?