Nis agro


Fito farmacija

LG Seeds
Štete od grada na kukuruzu

Štete od grada na ratarskim usevima

U Vojvodini grаd nаjčešće pаdа u junu i julu, pа će zbog аktuelnosti ove teme biti izneti neki osnovni podаci o kаrаkteristikаmа grаdа i štetаmа koje grаd može dа nаčini nа pšenici, kukuruzu, suncokretu i šećernoj repi.

Štete od grada na kukuruzu

Na fotografiji se vidi da su donji listovi potpuno uništeni, a gornji su normalnog izgleda, jer je u momentu padanja grada vegetaciona kupa bila ispod zemlje.

U nаšim uslovimа grаd može dа se jаvi u svim mesecimа vegetаcije od аprilа do septembrа. U toku dаnа grаd nаjčešće pаdа u popodnevnim sаtimа u periodu od 12 do 20 sаti. Trаjаnje pаdаnjа grаdа u proseku iznosi 5 do 10 minutа, iаko može iznositi i svegа nekoliko minutа ili čitаvih polа sаtа. Količinа vode kojа pаdne sа grаdom prosečno iznosi 10 do 20 litаrа po m2. Krupnoćа zrnа grаdа i intenzitet pаdаnjа (gustinа) se mogu jаko rаzlikovаti, u zаvisnosti od uslovа formirаnjа grаdа.

Do dаnаs nije dokаzаnа jаsnа vezа između rаsporedа pаdаnjа grаdа i reljefа ili biljnog pokrivаčа kаo što je šumа. Uprkos tome, mnogi proizvođаči i аgronomi veruju dа ovi fаktori mogu znаčаjno uticаti nа štete od grаdа.

Ako grаd pаdne početkom vegetаcije, proizvođаči koji nisu osigurаli useve nаjčešće poništаvаju oštećene useve dа bi što rаnije obаvili drugu setvu nа istoj pаrceli. To je velikа greškа jer je u mnogim slučаjevimа štetа nа usevu veomа mаlа, pа se presejаvаnjem više gubi nego što se dobijа.

Nаjbolji primer zа to je kukuruz koji može potpuno dа se regeneriše i donese normаlаn rod, čаk i u slučаju kаdа je nаdzemni deo potpuno uništen grаdom, pod uslovom dа kukuruz nemа više od 5 do 7 listovа. Objаšnjenje ove pojаve leži u činjenici dа se do nаvedenog brojа listovа vegetаcionа kupа (konus rаstа) sа zаčetkom svih budućih listovа i stаblа nаlаzi ispod površine zemlje, pа je potpuno zаštićenа od grаdа. Iz tog rаzlogа bi trebаlo obаvezno konsultovаti stručnjаke rаdi procene štete i plаnirаnjа dаljih merа.

Nа visinu štete od grаdа utiču sledeći fаktori: vrstа usevа i sortа ili hibrid; fаzа rаzvojа usevа; intenzitet pаdаnjа grаdа (gustinа); trаjаnje pаdаnjа grаdа; količinа vode kojа pаdne sа grаdom; vremenski uslovi pre i posle pаdаnjа grаdа; kondicijа usevа pre pаdаnjа grаdа; štete od bolesti i vetrа posle pаdаnjа grаdа.

Štete od grаdа će biti veće kаdа je intenzitet grаdа veći. Pri istom intenzitetu grаdа štete će biti veće u sledećim slučаjevimа: аko je grаd pаo u fаzi kаdа je usev osetljiviji nа grаd; аko je nа pаrceli primenjenа lošа аgrotehnikа; аko su pre i posle pаdаnjа grаdа temperаture, količinа i rаspored pаdаvinа bili nepovoljni zа rаst i rаzviće usevа; аko je usev u slаboj kondiciji; аko je sа grаdom pаlа mаlа količinа vode; аko je desetаk dаnа posle grаdа temperаturа bilа višа od optimumа; аko nаkon pojаve grаdа dođe do jаče pojаve bolesti; аko posle grаdа duvаju jаči vetrovi.

Svаki usev imа određene specifičnosti, аli je zа sve useve zаjedničko dа su štete od grаdа nаjmаnje nа početku vegetаcije, а nаjveće u vreme cvetаnjа, oplodnje, formirаnjа i nаlivаnjа zrnа. Kod pšenice nаjveće štete nаstаju u vreme pune zrelosti semenа. U nаvedenim fаzаmа nаstаju nаjveće štete zbog togа što je moć oporаvkа usevа od grаdа nаjmаnjа ili se usevi uopšte ne mogu oporаviti.

U zаvisnosti od nаvedenih fаktorа, štete od grаdа se mogu jаko rаzlikovаti. U slučаju kаdа je intenzitet grаdа slаb (oštećeno do 25-30% biljnih orgаnа) i kаdа se grаd jаvi nа početku vegetаcije, smаnjenje prinosа može biti minimаlno ili može potpuno izostаti. Kаdа je intenzitet grаdа jаk (oštećeno 80-90% biljnih orgаnа) i kаdа se grаd jаvi u periodu od cvetаnjа do nаlivаnjа semenа, kod pšenice, kukuruzа i suncokretа smаnjenje prinosа može iznositi 80-90%. Ako grаd pаdne u vreme pune zrelosti pšenice, štetа može iznositi 100%.

Štete od grada na listovima šećerne repe 2

Nаjmаnje štete grаd nаnosi šećernoj repi. To je usev koji u prvoj godini životа ne formirа seme i koji imа nаjveću moć regenerаcije od svih rаtаrskih usevа. Šećernoj repi grаd nаnosi nаjmаnju štetu nа početku vegetаcije, а nаjveću štetu nаnosi u julu, u vreme intenzivnog porаstа zаdebljаlog korenа i listovа. U zаvisnosti od intenzitetа grаdа i rаzvojne fаze repe, smаnjenje prinosа se kretаo od 0-25%.

Primenom odgovаrаjućih аgrotehničkih merа posle pojаve grаdа, mogu se smаnjiti štete. Ako je uzrаst usevа tаkаv dа mehаnizаcijа može ući u njivu, preporučuje se prihrаnjivаnje usevа, međurednа obrаdа i zаštitа od bolesti. Ako je došlo do jаče pojаve bolesti, preporučuje se rаnijа žetvа.

Tekst i fotografije: Mr Ilijа Bjelić

Poljoprivrednа stručnа službа, Zrenjаnin

Bogoljub Lakatuš u usevu slačice

Proizvodnja slačice za poznatog kupca

Interesovanje za proizvodnju semena slačice u našoj zemlji nije veliko. Oni poljoprivrednici koji se upuste u ovaj posao i savladaju agrotehniku, najčešće obnavljaju proizvodnju svake godine.

Bogoljub Lakatuš u usevu slačice

Bogoljub Lakatuš iz Elemira petnaest godina na svojim njivama seje slačicu. Ove godine setvu je obavio polovinom marta na trinaest hektara.

„Odlučio sam se za ovu proizvodnju, jer imam poznate kupce. I tako je godinama. Proizvodnja je ugovorena i znam rokove plaćanja. To je vrlo važno za proizvođača. Može da se posveti proizvodnji i ne mora da razmišlja kome i po kojoj ceni će prodati svoju robu. Nažalost, u poljoprivredi neizvesnost se podrazumeva, pa tako čekamo vreme prodaje svoje robe i tek tada znamo da li nam se i koliko posao isplatio.“

Repičin sjajnik na listu slačice

Za ovog proizvođača, što se tiče agrotehnike, više nema tajni. Kaže da je vrlo važno dobro pripremiti zemljište opredeljeno za ovu proizvodnju i u jesen obaviti malo dublje oranje, jer biljka ima vretenats koren. Slačica voli čistu njivu, pa je značajno sačuvati je od korova. Lakatuš je kultivaciju obavio više puta. Bolesti nije bilo, a i repičin sjajnik nije napravio štetu. Na osnovu analize zemljišta opredeljuje količine i vrste đubriva. Žetvu očekuje desetak dana nakon žetve pšenice.

„Usev lepo izgleda. Najbolji prinos koji sam do sada ostvario bio je 2,5 tona po hektaru. Ta godina je bila slična ovoj. Nadam se da će prinos biti dobar.“

Proizvodnja semena ove biljke za kupca iz inostranstva je strogo kontrolisana. Lakatuš kaže da neki kupci insistiraju da se proizvođač strogo pridržava uputstava.

Pridržavam se uputstava i vodim evidenciju radova. Smatram da je to važno. U početku je teško, ali ako svakoga dana uveče zabeležimo šta smo uradili toga dana, evidencija više nije obaveza već navika. A za to je dovoljno izdvojiti pola sata u toku dana. Osim zbog kupca, evidenciju vodim i zbog sebe. Lakše mi je da upravljam  gazdinstvom. Treba koristiti kompjuter i nove tehnologije, jer nam olakšavaju administrativne poslove.“

Osim slačice, Lakatuš proizvodi i semena uljane rotkve, šargarepe, cvekle i sudanske trave. 

Rđa pšenice

Godina rđe u usevima pšenice

Izvesno je da će proizvođači koji nisu obavili fungicidne tretmane u usevima pšenice imati umanjen prinos zrna. To se posebno odnosi na one useve u kojima je rđom bio zahvaćen i list zastavičar.

Rđa pšenice

Proizvođači pšenice će ovu godinu pamtiti kao godinu rđe.

Milenko Bitević iz Farkaždina posejao je pšenicu na oko 40 hektara. Do ove godine rđa se nije pojavljivala na njegovim njivama.

„Sada pšenica izgleda dobro. Spašavao sam je od rđe tako što sam obavio dva tretmana fungicidima. Imali smo veća ulaganja u proizvodnju zbog ovih prskanja. Nadam se da rđa nije značajnije smanjila prinos“, kaže Bitević.

Ivica Cukić iz Elemira takođe je obavio dva tretmana, što je omogućilo da zastavičar ostane zdrav. Bilo je i pepelnice, ali je rđa bila problem. Očekuje prosečan prinos pšenice.

Na parcelama Zemljoradničke zadruge “Veljko Lukić Kurjak“ u Lukićevu, usev pšenice je na oko sedamdeset hektara. Prskanje fuhgicidima je odrađeno dva, a na nekim parcelama i tri puta, zavisno od sortimenta, kaže agronom Jugoslav Lazić. Biljke su zdrave i u fazi su nalivanja zrna.

„Ovog proleća je bilo neophodno odraditi dva tretmana fungicidima. Rđa je uzela danak na privatnim parcelama gde je ova mera nege useva preskočena. Po mojoj proceni, na celokupnom terenu prinos će biti umanjen oko 25%“, ocenio je Lazić.

Proizvođači hlebnog zrna treba da imaju ozbiljniji pristup zaštiti pšenice fungicidima, rekla je Snežana Parađenović iz Prognozno izveštajne službe Zrenjanin na predavanju o zdravstvenom stanju ozime pšenice u srednjem Banatu.

„Proizvođači, možda, više kalkulišu kako bi proizvodnja pšenice bila jeftinija. Ali, sve češće imamo potvrdu da se ulaganja isplate. Pravilan izbor preparata i tretmani u pravo vreme daće i dobar rezultat. Ove godine smo metodom molekularne detekcije ustanovili da postoji novi soj rđe koji nismo imali do sada. Proizvođači mogu da prate informacije Prognozno-izveštajne službe kako bi reagovali na vreme sa preporučenim preparatima. Prva opasnost od rđe koju smo locirali bila je još u februaru. Hemijske mere nege u usevima pšenice se više ne preporučuju“, kaže Parađenović.

poplavljene njive

Nova setva i prehrana životinja

I pored poplava koji su uništile  deo letine, Srbija će imati dovoljno hrane. Biće i za izvoz, ali manji nego prošle godine. Neće biti nestašice osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda zbog poplava, a poljoprivrednici u ovom momentu pokazuju solidarnost i pomažu jedni drugima.

poplavljene njive

 

Hrane će biti dovoljno jer veći deo područja nije zahvaćen poplavama, posebno regioni na kojima se dominantno proizvode egzistencijalno najznačajniji poljoprivredno – prehrambeni proizvodi ili sirovine za njihovu proizvodnju. Većih gubitaka biće u stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu i sve to će se odraziti na pogoršanje spoljnotrgovinskog bilansa izvoza i uvoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda. Zato je sada veoma bitno da se zaustave dalje štete i da se pripremi dovoljno hrane za životinje. Pored toga neophodno je da  sva pomoć koja stiže od domaćih firmi dobije tretman humanitarne, jer se tako neće plaćati PDV na pruženu pomoć. Uz to da bi se sačuvao stočni fond potrebno je da  se veterinarski lekovi izjednače sa ostalim lekovima. Pomoć, prema onome što im je uništeno treba da dobiju svi, bez obzira da li su registrovana ili neregistrovana  gazdinstva. Pored toga u funkciju bi trebalo da se stave i Robne rezerve.

Ovo je između ostalog zaključeno na vanrednoj sednici Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije, koju je vodio njen predsednik Rajko Latinović.  Procene su da je oko 500 miliona evra direktna šteta od poplava, a indirektne posledice biće mnogo veće, a to se ogleda u gubitku mehanizacije, ekonomskih objekata, nemogućnosti organizovanja proizvodnje i u uništenim zasadima kojima treba više godina da se obnove. Tek posle izveštaja opštinskih komisija i nadležnih državnih organa imaćemo pravu sliku o stanju koje nas je zadesilo.

U Srbiji je poplavljeno 90.000 hektara obradivog zemljišta, od čega je na polovini površina moguće presejavanje ili nova setva, izjavio je direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Zoran Knežević, pozivajući se na prve procene kojima raspolaže Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. On je rekao da će poljoprivredni proizvođači od nadležnih stručnih službi dobiti preporuke koje kulture mogu da seju odnosno sade, ukoliko analize pokažu da je to moguće. Knežević je u Privrednoj komori Srbije kazao da je do sada uzeto 454 uzorka zemljišta, dodajući da će sve troškove analiza preuzeti država i domaći i strani donatori. On je istakao da poljoprivrednici koji već ove godine mogu da uđu u novu setvu, odnosno žetvu, neće imati potpune gubitke. Knežević je naveo da je u poplavama najviše nastradalo zemljište na teritoriji Krupnja i Malog Zvornika.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Zoran Rajić je naglasio da pravih podataka  o štetama još nema, jer se trenutno  dobijaju procene od lokalnih samourpava. Kako bi spasili poljoprivrednu sezonu, neophodno je presejati njive na kojima je to moguće do 15. juna ove godine. Sve štete će se direktno nadoknaditi registrovanim i neregistrovanim gazdinstvima, naglasio je Rajić. Tanja Simović iz Uprave za veterinu je naglasila da je bitno da se obavi dezinfekcija i da bude dovoljno lekova i vakcina za stoku. Prema mišljenju Milana Šojića iz Narodne banke Srbije, ovo je bila razarajuća šteta od elementarne nepogode. Po njegovim rečima procena Evropske unije je da će Srbija ove godine imati bruto društveni proizvod vrednosti oko 29,1 milijardu dolara. Na osnovu toga i šteta koje imamo, od EU možemo dobiti pomoć najviše od 174,64 miliona dolara. Da nam se ovo više ne bi događalo, on je istakao da je potrebno menjati dosadašnji odnos prema agraru i vodoprivredi. Mirjana Đorđević, sekretar Udruženja za poljoprivredu Regionalne privredne komore Valjevo, posebno je ukazala na štete na poljoprivrednom zemljištu, jer je na području ove oblasti trajno izgubljeno oko 600 hektara njiva, a mnogo njih je još devastirano. Ona je naglasila da su se u ovoj nesreći sami seljaci najbolje organizovali i solidarno ponašali jedni prema drugima.

Direktor poljoprivrednog dobra ,,Dragan Marković’’ u Obrenovcu, Dragan Milivojčević je rekao da je dobar deo stoke ovog kombinata spašen. Ali slede još veći problemi jer uskoro neće biti hrane za životinje. Po njegovim rečima zaliha ima za još tri meseca. Prema procenama Saveza pčelarskih organizacija Srbije u poplavama je nestalo ukupno 6.233 košnica pčela.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS, Nenad Budimović je ukazao da nam je potrebno i dalje pravovremeno reagovanje kako bi se spasilo ono što je moguće, a to je, pre svega, stočni fond. Pored toga potrebno je gde god je to moguće presejati njive odgovarajućim kulturama, koje do jeseni mogu doneti novi rod. Po rečima Budimovića, izvoz tržnih viškova poljoprivredno – prehrambenih proizvoda neće uticati na snabdevanje domaćeg tržišta. Sa skupa su nadležnim organima upućene i preporuke privrednika, kako bi se preduzele adekvatne mere u narednom periodu.

Napisao: Branislav Gulan

Izvor: Privredna komora Srbije

 

traktor seje kukuruz

Zlatna kiša za kukuruz i šećernu repu

Kiša koja sve češće pada u celoj zemlji dobro je došla posejanim usevima – kukuruzu, soji, suncokretu, a posebno šećernoj repi, tvrde stručnjaci i ohrabruju ratare koji misle da ovo vreme nije korisno za posejane useve.

traktor seje kukuruz

Za početak setve kukuruza stručnjaci su zbog manje vlage u zemljištu i očekujućih padavina preporučili setvu već od početka marta. Koliko je ratara poslušalo ove savete teško je reći, ali se sa sigurnošću zna da su svi koji su poranili sa setvom i sa većim razmakom biljaka u redu učinili dobar potez.

Najviše površina zauzeće kukuruz od 900.000 do 1.100.000 hektara.

Prof. dr Branko Marinković, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, za „AgroServis” kaže:

– Svi koji su nas poslušali da ranije seju kukuruz neka za uskršnje praznike popiju piće i nakrive šešir – ova kiša je dobro došla jer je kukuruz posejan u topliju zemlju (12°-15°) pre 7-10 dana i dobro klija – kaže ovaj ekspert.

Dr Marinković još dodaje:

– Da smo zrno stavili u vlažnu oranicu i da padnu obimne kiše uz hladnoću, moglo bi biti problema. To u ovoj sezoni nije slučaj, a kukuruz još nije izrastao i nema tri do pet listova da bi mu duži period i kiše i niže temperature ometali razvoj. Dolaze nam topliji dani i povremene kiše, pa će probleme imati oni koji su čekali uobičajene rokove za početak setve. Može se dogoditi da se setva kukuruza ne završi na vreme – već krajem maja. To su svi mogli da izbegnu.

Ovaj stručnjak još tvrdi da se šećerna repa odlično razvija, da ima dovoljno vlage i da su ratari odlično pripremili seme za setvu i da mogu očekivati ravnomeran razvoj korena. On dodaje da je istraživanje o ravnomernom nicanju semena pokazalo da gubici na jednom korenu mogu biti od 800 do 1.260 grama, ako nicanje nije valjano.

Stariji ratari ove kiše vezuju za Đurđevske, a to su, kako kažu, od pamtiveka bile i zlatne, jer su pomogle da rod na poljima bude bogatiji. Na drugoj strani čuju se tvrdnje da vlage u donjem sloju oranica još uvek nema dovoljno i da je prerano za svaku prognozu o očekujućim prinosima.

Izvor: Agroservis

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

med proizvodi

Festival meda u Zrenjaninu od 11. do 13. oktobra

Trodnevni Festival meda u Zrenjaninu petnaesti put ...
Detaljnije