Fito farmacija

LG Seeds
poplavljene njive

Nova setva i prehrana životinja

I pored poplava koji su uništile  deo letine, Srbija će imati dovoljno hrane. Biće i za izvoz, ali manji nego prošle godine. Neće biti nestašice osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda zbog poplava, a poljoprivrednici u ovom momentu pokazuju solidarnost i pomažu jedni drugima.

poplavljene njive

 

Hrane će biti dovoljno jer veći deo područja nije zahvaćen poplavama, posebno regioni na kojima se dominantno proizvode egzistencijalno najznačajniji poljoprivredno – prehrambeni proizvodi ili sirovine za njihovu proizvodnju. Većih gubitaka biće u stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu i sve to će se odraziti na pogoršanje spoljnotrgovinskog bilansa izvoza i uvoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda. Zato je sada veoma bitno da se zaustave dalje štete i da se pripremi dovoljno hrane za životinje. Pored toga neophodno je da  sva pomoć koja stiže od domaćih firmi dobije tretman humanitarne, jer se tako neće plaćati PDV na pruženu pomoć. Uz to da bi se sačuvao stočni fond potrebno je da  se veterinarski lekovi izjednače sa ostalim lekovima. Pomoć, prema onome što im je uništeno treba da dobiju svi, bez obzira da li su registrovana ili neregistrovana  gazdinstva. Pored toga u funkciju bi trebalo da se stave i Robne rezerve.

Ovo je između ostalog zaključeno na vanrednoj sednici Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije, koju je vodio njen predsednik Rajko Latinović.  Procene su da je oko 500 miliona evra direktna šteta od poplava, a indirektne posledice biće mnogo veće, a to se ogleda u gubitku mehanizacije, ekonomskih objekata, nemogućnosti organizovanja proizvodnje i u uništenim zasadima kojima treba više godina da se obnove. Tek posle izveštaja opštinskih komisija i nadležnih državnih organa imaćemo pravu sliku o stanju koje nas je zadesilo.

U Srbiji je poplavljeno 90.000 hektara obradivog zemljišta, od čega je na polovini površina moguće presejavanje ili nova setva, izjavio je direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Zoran Knežević, pozivajući se na prve procene kojima raspolaže Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. On je rekao da će poljoprivredni proizvođači od nadležnih stručnih službi dobiti preporuke koje kulture mogu da seju odnosno sade, ukoliko analize pokažu da je to moguće. Knežević je u Privrednoj komori Srbije kazao da je do sada uzeto 454 uzorka zemljišta, dodajući da će sve troškove analiza preuzeti država i domaći i strani donatori. On je istakao da poljoprivrednici koji već ove godine mogu da uđu u novu setvu, odnosno žetvu, neće imati potpune gubitke. Knežević je naveo da je u poplavama najviše nastradalo zemljište na teritoriji Krupnja i Malog Zvornika.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Zoran Rajić je naglasio da pravih podataka  o štetama još nema, jer se trenutno  dobijaju procene od lokalnih samourpava. Kako bi spasili poljoprivrednu sezonu, neophodno je presejati njive na kojima je to moguće do 15. juna ove godine. Sve štete će se direktno nadoknaditi registrovanim i neregistrovanim gazdinstvima, naglasio je Rajić. Tanja Simović iz Uprave za veterinu je naglasila da je bitno da se obavi dezinfekcija i da bude dovoljno lekova i vakcina za stoku. Prema mišljenju Milana Šojića iz Narodne banke Srbije, ovo je bila razarajuća šteta od elementarne nepogode. Po njegovim rečima procena Evropske unije je da će Srbija ove godine imati bruto društveni proizvod vrednosti oko 29,1 milijardu dolara. Na osnovu toga i šteta koje imamo, od EU možemo dobiti pomoć najviše od 174,64 miliona dolara. Da nam se ovo više ne bi događalo, on je istakao da je potrebno menjati dosadašnji odnos prema agraru i vodoprivredi. Mirjana Đorđević, sekretar Udruženja za poljoprivredu Regionalne privredne komore Valjevo, posebno je ukazala na štete na poljoprivrednom zemljištu, jer je na području ove oblasti trajno izgubljeno oko 600 hektara njiva, a mnogo njih je još devastirano. Ona je naglasila da su se u ovoj nesreći sami seljaci najbolje organizovali i solidarno ponašali jedni prema drugima.

Direktor poljoprivrednog dobra ,,Dragan Marković’’ u Obrenovcu, Dragan Milivojčević je rekao da je dobar deo stoke ovog kombinata spašen. Ali slede još veći problemi jer uskoro neće biti hrane za životinje. Po njegovim rečima zaliha ima za još tri meseca. Prema procenama Saveza pčelarskih organizacija Srbije u poplavama je nestalo ukupno 6.233 košnica pčela.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS, Nenad Budimović je ukazao da nam je potrebno i dalje pravovremeno reagovanje kako bi se spasilo ono što je moguće, a to je, pre svega, stočni fond. Pored toga potrebno je gde god je to moguće presejati njive odgovarajućim kulturama, koje do jeseni mogu doneti novi rod. Po rečima Budimovića, izvoz tržnih viškova poljoprivredno – prehrambenih proizvoda neće uticati na snabdevanje domaćeg tržišta. Sa skupa su nadležnim organima upućene i preporuke privrednika, kako bi se preduzele adekvatne mere u narednom periodu.

Napisao: Branislav Gulan

Izvor: Privredna komora Srbije

 

traktor seje kukuruz

Zlatna kiša za kukuruz i šećernu repu

Kiša koja sve češće pada u celoj zemlji dobro je došla posejanim usevima – kukuruzu, soji, suncokretu, a posebno šećernoj repi, tvrde stručnjaci i ohrabruju ratare koji misle da ovo vreme nije korisno za posejane useve.

traktor seje kukuruz

Za početak setve kukuruza stručnjaci su zbog manje vlage u zemljištu i očekujućih padavina preporučili setvu već od početka marta. Koliko je ratara poslušalo ove savete teško je reći, ali se sa sigurnošću zna da su svi koji su poranili sa setvom i sa većim razmakom biljaka u redu učinili dobar potez.

Najviše površina zauzeće kukuruz od 900.000 do 1.100.000 hektara.

Prof. dr Branko Marinković, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, za „AgroServis” kaže:

– Svi koji su nas poslušali da ranije seju kukuruz neka za uskršnje praznike popiju piće i nakrive šešir – ova kiša je dobro došla jer je kukuruz posejan u topliju zemlju (12°-15°) pre 7-10 dana i dobro klija – kaže ovaj ekspert.

Dr Marinković još dodaje:

– Da smo zrno stavili u vlažnu oranicu i da padnu obimne kiše uz hladnoću, moglo bi biti problema. To u ovoj sezoni nije slučaj, a kukuruz još nije izrastao i nema tri do pet listova da bi mu duži period i kiše i niže temperature ometali razvoj. Dolaze nam topliji dani i povremene kiše, pa će probleme imati oni koji su čekali uobičajene rokove za početak setve. Može se dogoditi da se setva kukuruza ne završi na vreme – već krajem maja. To su svi mogli da izbegnu.

Ovaj stručnjak još tvrdi da se šećerna repa odlično razvija, da ima dovoljno vlage i da su ratari odlično pripremili seme za setvu i da mogu očekivati ravnomeran razvoj korena. On dodaje da je istraživanje o ravnomernom nicanju semena pokazalo da gubici na jednom korenu mogu biti od 800 do 1.260 grama, ako nicanje nije valjano.

Stariji ratari ove kiše vezuju za Đurđevske, a to su, kako kažu, od pamtiveka bile i zlatne, jer su pomogle da rod na poljima bude bogatiji. Na drugoj strani čuju se tvrdnje da vlage u donjem sloju oranica još uvek nema dovoljno i da je prerano za svaku prognozu o očekujućim prinosima.

Izvor: Agroservis

Kompenzacioni fond u Zrenjaninu 1

Na teritoriji srednjeg Banata nedostaju javna skladišta

Na području srednjeg Banata nema javnih skladišta. A baš tu se godišnje proizvede oko 250 hiljada tona pšenice i oko 500 hiljada tona kukuruza.

Ratari iz ovog dela Banata ponovo su podsetili na svoju muku.

Kompenzacioni fond u Zrenjaninu 1

„Mi bismo rado koristili javno skladište kada bi ga bilo. Žalosno je to, jer je ovo ratarski kraj i mi proizvodimo veliku količinu robe. Pošto nema javnog skladišta robu moramo da prevozimo do najbližeg skladišta u Žablju ili u ona udaljenija u Kovinu i Uljmi. To značajno poskupljuje proizvodnju“, rekao je Mileta Vukov, poljoprivrednik iz Zrenjanina na skupu koji je organizovao Kompenzacioni fond Srbije u cilju edukacije o značaju sistema javnih skladišta.

Vukov je podsetio da u Zrenjaninu i okolini postoje stari silosi koji su sada prazni. Istakao je da su silosi u “Žitoproduktu“, „Ipoku“ i „Banat semenu“ bili važni skladišni prostori i kako bi bilo dobro da ista uđu u sistem javnih skladišta.

Zamenik direktora Kompenzacionog fonda, Tatijana Đukanović, rekla je da u fondu znaju za probleme ratara u ovom regionu.

„Mi ćemo ponovo uputiti dopis Direkciji za oduzetu imovinu, iako smo to već činili, kako bismo zajedno sa resornim ministarstvom i Ministarstvom pravde našli rešenje za ove silose koji su sada u „zakonskom vakumu“ i koji zbog toga ne mogu da postanu deo sistema“, rekla je Đukanovićka.

Skupu u Zrenjaninu su prisustvovali poljoprivrednici, predstavnici savetodavne službe i skladištari. Složili su se da je neophodno da se država više angažuje i reši probleme na terenu.

Predstavnici Kompenzacionog fonda su naglasili da važeći Zakon o javnim skladištima ne obavezuje skladištara da on licencira deo svog lagera u sistem javnih skladišta i da to jeste razlog da se neke odredbe tog zakona promene.

„Naš predlog prema Ministarstvu poljoprivrede, a u skladu sa zahtevima koje dobijamo od proizvođača i udruženja, je da u izmenama zakona predvidimo obaveznost licenciranja za skladišta koja lageruju robu za treća lica“, objasnila je Đukanovićka.

Sa druge strane, praksa je da čak i u onim opštinama gde postoje javna skladišta poljoprivrednici ne koriste potencijale istih, konstatovali su predstavnici fonda. Oni veruju da će kroz edukaciju i bolju informisanost o značaju sistema javnih skladišta, situacija na terenu biti značajno popravljena.

Poljoprivredni fakultet

Poruka ratarima: setvu kukuruza i soje treba početi odmah

Setvu kukuruza i soje treba početi što pre. Ko može – već sutra, poručili su stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Gustinu setve kukuruza treba smanjiti za 15%.

Poljoprivredni fakultet

Srednja vrednost dnevnih temperatura neće biti ispod 12 stepeni Celzijusa i nema opasnosti od mrazeva, prognoza je Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Ovakva situacija omogućava da setvu kukuruza i soje ratari počnu što pre. Ranijom setvom moguće je ublažiti efekte visokih temperatura koje se očekuju u julu i avgustu, poručuju sa fakulteta.

Nedostatak vlage u zemljištu predstavlja problem. U predvegetacionom periodu palo je manje padavina u odnosu na višegodišnji prosek. Ako se ovim padavinama doda i manjak iz vegetacionog perioda 2013. godine, ukupni manjak je još izraženiji.

tabela

„Na različitim lokalitetima u Vojvodini nedostatak vlage je od 60 do 170 litara po kvadratnom metru. Ima parcela gde je količina vlage blizu ili na tački venjenja. Nažalost, malo je parcela gde postoji pun poljski vodni kapacitet“, rekao je prof. dr Branko Marinković na konferenciji za novinare koju je organizovao Poljoprivredni fakultet povodom predstojeće setve.

Stručnjaci fakulteta savetuju da ove godine ratari gustinu setve kukuruza prilagode vlažnosti zemljišta, količini i rasporedu azota.

„Predlažem proizvođačima da koriguju gustinu setve. Smanjenje treba da bude od pet do 15%, a na ekstremno suvim njivama i više. U ovoj godini ne preporučuje se setva ni jednog hibrida na razmak manji od 19 centimetara u redu. Seme treba položiti na dubinu do 8 centimetara. Što se tiče azota, postoji problem preterivanja. Nije mali broj parcela gde je količina azota po hektaru velika, a te parcele obično imaju i malu količinu vlage. Velika količina azota uticaće na lošiji razvoj korena što će imati posledice na prinos“, naglasio je Marinković.

I setvu soje treba početi što pre. Prof. dr Jovan Crnobarac rekao je da rizik u proizvodnji soje ratari mogu smanjiti tako što će posejati semena različitih grupa zrenja.

Stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta pozivaju sve koji se bave prodajom semena da daju preporuke proizvođačima vezano za korekciju broja biljaka za svaki hibrid.

setva secerne repe

Počinje setva šećerne repe u srednjem Banatu

Setva šećerne repe u srednjem Banatu je počela mesec dana ranije u odnosu na prethodnu godinu. Vremenske prilike su uslovile zagrevanje tla što je omogućilo početak setve. Već sada je evidentan nedostatak vlage u zemljištu.

setva secerne repe

Na parcelama PP “Zlatica” koje posluje u okviru sistema “Matijević agrar” tradicionalno se proizvodi slatki koren. Ove godine šećerna repa će biti posejana na 653 hektara.

“Pratimo plodored, pa ove godine sejemo šećernu repu na manjoj površini u odnosu na prethodne godine. Počeli smo setvu pošto je temperatura zemljišta na dubini od 5 cm oko 10 stepeni. Tražimo vlagu za seme pa ga ulažemo na dubinu od 4 cm”, rekao je za Poljosferu Dragan Vasić, upravnik, rukovodilac ratarske proizvodnje.

Zima sa vrlo malo snežnih padavina nagoveštava moguće probleme u proizvodnji.

 “Dugo nismo imali ovako sušnu zimu. U odnosu na prethodne godine padavina je bilo manje za 150 litara. Dobro je što smo na našim njivama jesenas, nakon oranja, zatvorili brazde, jer smo sprečili dodatno isušivanje.

Setvu prolećnih useva počećemo kada temperatura zemljišta bude od 12 do 13 stepeni. Ako vremenske prilike budu kao ovih dana to može biti već krajem marta ili početkom aprila”, dodaje Vasić.

Na “Zlatici” su spremni za, eventualno, sušnu sezonu. Revitalizovali su postojeći sistem za navodnjavanje, kojim će zalivati 450 hektara plodnih oranica. 

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

prezentacij atraktora u radu

Jubilarni 15. SPIT – prikaz savremenih mašina i opreme u Kaću

SPIT će se održati u subotu, 20. jula 2019. godine, u Kaću, na parceli porodičnog gazdinstva Malešev ...
Detaljnije