Fito farmacija

LG Seeds
IMT 754 i IMT 756.25 drrrrrugi

Najzastupljeniji domaći plugovi za obradu zemlje

Bez obzira kojom biljnom proizvodnjom se bavili, oranje je uvek zastupljeno i spada u najvažniju operaciju obrade zemljišta. Iz tog razloga, odlučio sam da napišem nešto o plugovima koji su najčešće zastupljeni na našem terenu.

IMT 754 i IMT 756.25  drrrrrugi

Takođe, prilikom obilaska terena, primetio sam da puno ljudi nije upućeno u karakteristike, radni zahvat i klirens, već kupuju plug gledajući njegovu veličinu vizuelno.

Evo nekih najosnovnijih karakteristika plugova.

IMT 755.2

IMT 755.2

 

Ovo je najzastupljeniji plug za manje traktore snage od oko 30-50 konjskih snaga (imt 533, 539, 542, 549, univerzal 445 itd).
Ukoliko u nazivu stoji xxx.2, znači da plug ima 2 plužne glave. Ukoliko stoji xxx.3, u tom slučaju ima 3 plužne glave.
Postoji niski i visoki klirens. Kod niskog klirensa, visina od vrha raonika do ramena pluga iznosi 56 cm, a kod visokog klirensa je 63 cm.
Plug je radnog zahvata 2×10″  tj. 2×25 cm. Zapravo, prilikom jednog prohoda, ukupno je obrađeno 50 cm površine.


IMT 756.2

IMT 756.2
Ovo je plug za traktore srednje snage 50-70 konjskih snaga (zetor 5711, imt 558, rakovica 60,65 itd.).
Klirens je takođe kao kod imt 755 tj. niski od 56 cm i visoki od 63 cm. Razlika između imt 755 i 756 je u radnom zahvatu. IMT 756 ima radni zahvat 2×12″ tj. 2×30 cm pa samim tim prilikom jednog prohoda, obrađena je površina od 60 cm širine.

IMT 757.2

IMT 757.2

Ovo je plug koji ima radni zahvat 2×14″ tj 2×35 cm. Klirens je 72 cm, a potrebna snaga traktora je od 60-80 konjskih snaga, što naravno zavisi od tipa zemljišta. Odličan je za zaoravanje biljnih ostatataka.

Lemind Leskovac (takozvani “zeleni plug”)

Lemind Leskovac

Kod ovog pluga najčešće dolazi do zabune kada je u pitanju radni zahvat. Ono što fabrika govori, to je da ovaj plug ne spada ni u 2×12″ a ni u 2×14″, već ovaj plug ima radni zahvat od 2×32 cm. Uglavnom se sreće niski klirens od oko 55 cm, potrebna snaga traktora je 60-80 konjskih snaga.

IMT 754 i IMT 756.25

IMT 754 i IMT 756.25

IMT 754 i IMT 756.25  drrrrrugi

IMT 754 i IMT 756.25  trecccc

Malo je poznato to da je IMT imao 80-ih godina korporaciju sa stranim proizvođačima plugova, pa su nastali modeli 754 i 756.25.
Ovo su plugovi koji imaju IMT ram, a radni delovi pluga su od strane kompanije Kverneland. Radni zahvat je 2×12″ i imaju manje rastojanje izmedju glava.
Rupe na raoniku se ne podudaraju kao kod imt 756, pa treba voditi racuna prilikom kupovine (jedna rupa na raoniku je niža od ostale dve). Takođe, grudi daske su izmenjive, pa se na taj način može zameniti deo koji je najviše izložen trenju i trošenju prilikom oranja. Može se prepoznati i po žigu na zadnjem delu daske 063261.

IMT 756.2 FOP Novi Bečej (vogel noot)

IMT 756.2 FOP Novi Bečej vogel noot

Ovaj plug je proizveden od pomenute firme iz Novog Bečeja, karakteristike ovog pluga su iste kao kod 756, ram pluga je isti kao i kod običnog IMT 756, samo što su plužne glave od strane firme Vogel&Noot. Klirens ovog pluga je 63 cm.

To bi bilo nešto najosnovnije. E sada, ne bih ulazio u priču o tome koji je plug od pomenutih najbolji. Postoje ljudi koji hvale isključivo svoj plug, iako nikada nisu sa drugim plugom orali, pa je dosta nezahvalno govoriti o tome.
Ja ću samo pomenuti da, bez obzira koji plug posedujete, važno je pravilno naštelovati plug u oranju. Znak da je plug pravilno naštelovan je taj da plug stoji ravno, piramida pluga je pod pravim uglom u odnosu na ram, traktor ne vuče u orano ili ledinu, lanci poluga su slobodni, a vozač traktora može i da izađe iz traktora prilikom oranja.

Autor teksta: Marko Veljković, dipl. inž.

www.psss.rs

uljana repicaa

Prednosti gajenja uljane repice

Ozima uljana repica, kao i druge ozime biljne vrste, izbegava period letnjih suša i visokih temperatura, koje su u poslednjoj deceniji u više godina dovele do strahovitog gubitka prinosa i prihoda na gazdinstvima.

uljana repicaa

Posmatrajući agrohemijski aspekat, kod uljane repice se od ukupnog sadržaja kalijuma u biljci samo 1/5 nalazi u zrnu, dok se ostatak nalazi u stablu, granama, ljuskama i lišću. Zaoravanjem žetvenih ostataka zemljište se obogaćuje organskim kalijumom, tj. sprečava se iznošenje, pa uljana repica predstavlja odličan predusev za kaliofilne biljke poput krompira, mrkve i paradajza.

Sa aspekta plodoreda gajenje uljane repice takođe daje brojne mogućnosti. Kod nas se seje u prvoj polovini septembra, a vršidba se obavlja polovinom – krajem juna u zavisnosti od klimatskih uslova. Setva se obavlja u vremenskom periodu kada u polju ima malo radova (berba kukuruza, vađenje šećerne repe, setva pšenice obavljaju se krajem septembra i tokom oktobra), što predstavlja prednost za organizaciju rada na gazdinstvu. Rano skidanje useva omogućuje dobru pripremu zemljišta za naredne useve ili postrnu setvu nekih ratarsko-povrtarskih biljaka (krastavac kornišon, mrkva, cvekla, kukuruz šećerac ili silažni kukuruz, itd).

Takođe, uljana repica je poznata kao izuzetna medonosna biljka. Prema literaturnim navodima u povoljnim godinama sa jednog hektara se može dobiti od 100-150 kg meda. Med od uljane repice spada u prvu klasu po kvalitetu. Pored meda, za pčelare je interesantna kao prva paša, a zbog velike količine polena dolazi do ubrzanog razmnožavanja i jačanja društava. Polen se koristi i u farmaceutskoj industriji za spravljanje lekova koji se koriste za preventivu i lečenje mnogih oboljenja.

Dr Ana Marjanović-Jeromela

Dipl. inž. – master Željko Milovac

Dr Petar Mitrović

Dr Radovan Marinković

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

oljusteno strniste

Obrаdа strništа (ljuštenje, ugаrenje)

Nаjčešći predusev zа prolećne kulture (suncokret, kukuruz, sojа) su ozime strnine.

Ljuštenje predstаvljа plitku obrаdu zemljištа u cilju stvаrаnjа plitkog rаstresitog slojа.

oljusteno strniste

To je pripremnа merа obrаde nа punu dubinu, odnosno, priprema za osnovnu obrаdu.

Ljuštenje trebа obаviti odmаh posle žetve ili istovremeno sа žetvom, znаči po mogućnosti i istog dаnа. Ovo je veomа znаčаjno zbog togа što u vremenu žetve zemljište još sаdrži izvesne količine vode što omogućаvа kvаlitetno izvođenje ove mere. Posle žetve zemljište ostаje bez usevа, znаčаjno se isušuje, što otežаvа ili potpuno onemogućаvа ljuštenje.

Očuvаnje zemljišne vlаge, provocirаnje nicаnjа, zаtim suzbijаnje korovske flore i poboljšаnje vodno-vаzdušnih osobinа zemljištа, kаo i pospešivаnje minerаlizаcije žetvenih ostаtаkа, sаmo su neki od procesа koji se postižu izvođenjem ove operаcije.

Nаjčešći je slučаj dа je zemljište nаkon žetve dostа sаbijeno i suvo u orаničnom sloju, dok u dubljim slojevimа imа nešto vlаge. Zаorаvаnjem strništа presecаju se kаpilаrne pore u zemljištu kojimа se vodа iz dubljih slojevа penje kа površini. Vlаgа kojа se zаdržаvа utiče nа klijаnje i nicаnje korovskih biljаkа, а pogoduje i аktivnosti mikroorgаnizаmа koji u tim slojevimа brže rаzlаžu orgаnske ostаtke.

Zаorаvаnje strništа je posebno znаčаjno zbog unošenjа orgаnske mаterije u zemljište. Pod uticаjem mikroorgаnizаmа orgаnskа mаterijа se rаzlаže i tаj proces teče u dvа prаvcа. Jedаn deo žetvenih ostаtаkа se rаzlаže do vode, ugljen dioksidа, аmonijаkа i minerаlnih mаterijа koje će biti nа rаspolаgаnju zа ishrаnu sledećeg usevа. Drugi deo žetvenih ostаtаkа se trаnsformiše u humus koji je znаčаjnа komponentа u očuvаnju povoljnih fizičko-hemijskih i vodno-vаzdušnih svojstаvа zemljištа.

Slаmа je jаko siromаšnа аzotom tаko dа se njenim unošenjem rаzmnožаvаju bаkterije koje je rаzgrаđuju, а koje potrebаn аzot uzimаju iz zemljištа. Zbog togа je preporučljivo dа se u toku zаorаvаnja biljnih ostаtаkа dodа аzotno đubrivo (40-50 kg аzotа po hektаru) dа bi se izbegаo gubitаk zemljišnog аzotа.

Ljuštenje bi trebаlo dа postаne obаveznа аgrotehničkа merа, jer je oprаvdаnа i sа аgrotehničkog i sа ekonomskog аspektа.

Zа obrаdu se koriste specijаlni plugovi zа ljuštenje, а pogodne su i tаnjirаče.

Dubinа ljuštenjа zаvisi od tipа zemljištа, klimаtskih i vremenskih prilikа, vlаžnosti zemljištа i količine žetvenih ostаtаkа. U zаvisnosti od nаvedenih činilаcа, dubinа ljuštenjа je od 10-15 cm.

Ljuštenjem se smаnjuje i zаkorovljenost zemljištа, tаko što se vegetаtivni izdаnci višegodišnjih korovа isecаju plugovimа, delom zаorаvаju ili ostаvljаju nа površini zemljištа i nа krаju se pod uticаjem visokih temperаturа isuše. Seme se zаorаvаnjem strništа stаvljа u povoljne uslove zа klijаnje, uz dovoljno vlаge tа semenа se provocirаju nа nicаnje, а kаsnije pre pojаve generаtivnih orgаnа nаrednim orаnjem uništаvаju. Tаkođe, ponikli korovi mogu dа se suzbiju i nekim od totаlnih herbicidа.

Spаljivаnje slаme i drugih biljnih ostаtаkа neoprаvdаno je sа аgronomskog stаnovištа i nаnosi velike štete sа dugotrаjnim posledicаmа. Time se gube znаčаjne količine orgаnske mаterije i sаv аzot, а ubrzаvа se opаdаnje sаdržаjа humusа u zemljištu. Sem togа spаljivаnje slаme zаgаđuje аtmosferu, remeti biološku rаvnotežu i time destаbilizuje аgroekosistem. Primenom ovog neoprаvdаnog postupkа može dа izbije požаr sа nesаgledivim štetnim posledicаmа. Spаljivаnje žetvenih ostаtаkа je zаkonom zаbrаnjeno.

Autor: Zoricа Rаjаčić, dipl.inž.

PSS Zrenjаnin

strniste

Suzbijanje korova posle žetve strnih žita

Višegodišnji uskolisni i širokolisni korovi kao što su palamida (Cirsium arvense), divlji sirak (Sorghum halepense), poponac (Convolvulus arvensis), pirevina (Agropyrum repens) i ostali, veoma su česti korovi naših njiva. 

strniste

Posle žetve i uklanjanja žetvenih ostataka neophodno je isprovocirati nicanje korova, putem ljuštenja strništa ili tanjiranja i sačekati 15 do 20 dana da korovi niknu u što većem broju. Kada korovi budu u fazi četiri do šest listova, poželjno je uraditi tretiranje neselektivnim (totalnim) herbicidima na bazi glifosata u količini 3 do 10 l/ha, u zavisnosti od vrste korova.

Na tržištu je veliki broj preparata na bazi glifosata. Proizvođači mogu primeniti neki od preparata: Glifosav-480, Glifol, Glitotal, Agroglifosat, Pirokor, Bingo-480, Clinic, Cosmic-36, Glifomark, Roundap, Boom efekt i drugi.

Ako se na strništu pojavi samo divlji sirak preparati se mogu upotrebiti u količini od 4 do 5 l/ha. Ako na strništu pored divljeg sirka ima i pirevine, palamide i poponca količina treba da bude veća, do 8 l/ha. Preporučena količina vode je kao i kod ostalih herbicida koji se primenjuju folijarno 300-400 l /ha.

Tretiranu površinu strništa ne treba obrađivati 15 do 20 dana posle primene kako bi se herbicid što bolje transportovao preko lista do korena i rizoma. Tretiranje bi trebalo izvoditi u večernjim časovima.

Suzbijanje korova na strništu se preporučuje umesto česte pojave spaljivanja žetvenih ostataka što nanosi velike štete sa dugotrajnim posledicama. Spaljivanjem žetvenih ostataka gube se značajne količine organske materije.

Spaljivanjem žetvenih ostataka se zagađuje atmosfera, a takođe i uništavaju neki korisni mikroorganizmi u zemljištu. Ne treba zanemariti ni opasnost od izbijanja požara.

Herbicidi primenjeni na strništu deluju samo preko lista i zelenih biljnih delova ne ostavljajući herbicidne ostatke u zemljištu, tako da se na tako tretiranoj parceli mogu sejati usevi bez ograničenja. Suzbijanjem korova na strništu smanjuje se brojnost korova za naredni usev, koji obično bude neka okopavina. Zahvaljujući ovoj meri u proleće naredne godine problem korova se često može rešiti samo jednim tretmanom, nekim zemljišnim herbicidom.  
      
Na tretiranim površinama zabranjena je ispaša stoke, kao i upotreba osušene biljne mase za ishranu.

 

Autor: Gordana Cvetković, spec. zaštite bilja, www.psss.rs


         

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

“Traktorijada 2019” u Banatskom Novom Selu 15. septembra

"Traktorijada 2019" je manifestacija poljoprivrede i agromehanizacije.  ...
Detaljnije