Osnovna obrada važna i za zemljište i za gajene biljke

oranje 211

Kvalitetno urađena osnovna obrada je osnova za uspešnu biljnu proizvodnju.

Osnovna obrada je duboka obradu zemljišta kojom se zahvata sloj zemljišta u kome se razvija najveća masa korenovog sistema biljaka.

Ovu agrotehničku operaciju možemo obaviti oranjem, razrivanjem, podrivanjem ili freziranjem. Oranje i danas mnogi kategorišu kao obaveznu meru obrade zemljišta, dok neki smatraju da se može i izostaviti.

Osnovna obrada zemljišta

Jedan od ciljeva obrade je stvaranje rastresitog, biološki zrelog, što je moguće dubljeg sloja, kako bi se koren gajenih biljaka što ravnomernije razvijao po širini i dubini zemljišnog profila, ističe Vladica Stefanović, savetodavac PSSS.

Različite tipove zemljišta možemo obraditi na sledeće načine:

1. Oruđa/mašine za obradu zemljišta prevrtanjem (Conventional tillage), pri čemu se osnovna obrada obavlja konvencionalnim oruđima – plugovima.

2. Oruđa/mašine za obradu bez prevrtanja (redukovana obrada – Reduced tillage ili konzervacijska obrada – Conservation tillage), koja se obavlja primenom različitih oruđa sa razrivačkim radnim organima u osnovnoj obradi)

3. Bez obrade – No-till, odnosno direktna setva – Direct seed

Osnovna obrada ima velikog značaja naročito u ratarskoj proizvodnji i to u proizvodnji jarih useva, koji na dubinu i kvalitet osnovne obrade pozitivno reaguju, povećanjem prinosa (šećerna repa, kukuruz).

Zato date biljne vrste dolaze na prvo i/ili drugo mesto u plodoredu (posle ornice).

Jedan od ciljeva obrade je stvaranje rastresitog, biološki zrelog, što je moguće dubljeg sloja, kako bi se koren gajenih biljaka što ravnomernije razvijao po širini i dubini zemljišnog profila.

Pravilan vodno-vazdušni režim utiče na dobru mikrobiološku aktivnost, stvara se povoljna struktura, a sve to utiče na biološku zrelost zemljišta.

Ovom merom takođe se uništavaju korovske biljke (u fazi ponika), prouzrokovači bolesti, a takođe i štetočine.

Obrada ima ulogu da se organska i mineralna đubriva unesu što dublje u oranični sloj, kako bi hranjivi elementi bili pristupačni biljci u toku leta, kada je površinski sloj suv i nema ulogu u ishrani biljaka.

Žetvene ostatke treba zaorati u zemljište, kako bi oni uticali na stvaranje humusa i strukture zemljišta. Zaoravanjem žetvenih ostataka povećava se kapacitet zemljišta za vodu.

Voda iz padavina treba da se akumulira u dublje slojeve gde isparavanje neće imati uticaja. Ovaj efekat se upravo postiže zaoravanjem žetvenih ostataka, a ne ostavljanjem istih na površini zemljišta.

Obrada ima i svoje nedostatke, kao što su veliki utrošak vremena i energije.

Za ovu agrotehničku meru troši se velika količina goriva, međutim, efekat produženog dejstva duboke obrade ispoljava se i kod narednih useva.

Zimsko oranje je bolje od prolećnog

Jesenje oranje, posle kasnih preduseva (kukuruz, šećerna repa) najčešće se izvodi u XI mesecu. Zimsko oranje je nešto pliće i toleriše se i nešto lošiji kvalitet.

Svako zimsko oranje bolje je od prolećnog. Prolećno oranje treba izbegavati, jedino je opravdano na plavljenim i nagnutim terenima, zbog erozije.

U praksi se uglavnom ore na dva načina, na razor i slog.

Kada raditi osnovnu obradu?

Vreme izvođenja osnovne obrade ima veliki značaj u proizvodnji svih jarih useva. Osnovna obrada koja se radi u oktobru je značajno bolja od osnovne obrade koja se radi u avgustu ili kasnije, naglašava Stefanović.

Radi dalje redukcije obradu na punu dubinu treba izvesti na 30-35 cm, uz obavezno podrivanje.

Optimalni momenat za obradu za jare useve je pri umerenom sadržaju vlage, kada je vučni otpor zemljišta najmanji i kada se postiže najbolji kvalitet rada.

Ovo stanje vlažnosti na srednje teška zemljišta je od 40-65 % od poljskog vodnog kapaciteta. Na teškim zemljištima ovaj interval je znatno uži i zato se ona nazivaju „minutna zemljišta“.

Na lakim zemljištima ovaj interval je od 20-70 % od poljskog vodnog kapaciteta.

U jesenjem oranju se može tolerisati sjajna plastica, dok se u proleće zemljište ore pri optimalnoj vlažnosti.

Duboko oranje za kukuruz, suncokret i soju posle ranih preduseva, na težim zemljištima treba započeti krajem IX meseca, a na ostalim tipovima do kraja X meseca, a posle kasnih preduseva odmah nakon njihovog ubiranja.

Ako iz bilo kojih razloga izostane jesenje oranje, u proleće treba orati pliće na dubinu od 15-20 cm, ili obraditi zemljište bez prevrtanja plastice.

Nakon obrade treba u što kraćem vremenskom roku izvršiti zatvaranje brazde, pri optimalnoj vlažnosti zemljišta, podseća savetodavac.

Kod suviše rane obrade (avgust mesec i početak septembra), ne sme se izvršiti zatvaranje brazde jer će se njiva u toku jeseni zakoroviti. Otvorena brazda ima za posledicu gubitak vlage i iz dubljih slojeva zemljišta, što će nepovoljno uticati na prinos naredne godine.

Preporučujemo: Izbor plužnog tela

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?