Mak sa njiva porodice Ondrejov tražen tokom cele godine

mak1

Mak je na domaćem tržištu tražen tokom cele godine. Proizvodnja porodice Ondrejov

Maka ima kuća svaka“ je stara izreka jer od davnina skoro svako domaćinstvo u bašti uzgajalo je mak, najviše zbog nadevanja ukusnih štrudli i drugih poslastica koje mirišu na detinjstvo.

Porodica Ondrejov iz Aradca tradicionalno, uz ostale ratarske kulture, uzgaja mak. Poljoprivreda je porodični posao i prenosi se sa kolena na koleno i prošla je razne turbulencije, ali se održala, kaže naš domaćin Jan Ondrejov.

Bavi se ratarskom proizvodnjom i proizvodi uobičajene kulture: pšenicu, kukuruz, suncokret, lucerku, ječam, a seje i one koje se ređe gaje, suncokret za grickanje, suncokret za ptice, zob i mak.

Njegovi roditelji su mak sejali na najviše dva jutra, a Jan je površine povećavao iz godine u godinu. Usev je donosio lepu zaradu pa je odlučio da poveća površinu na deset jutara i koliko je moguće mašinama zameni ručni rad, ali ne na uštrb kvaliteta.

Mak je usev jesenje setve i seje se u periodu setve pšenice. Gaji se u suvom ratarenju. Ključna faza u proizvodnji maka je nicanje, objašnjava Jan. Ako je u tom periodu suša događa se da biljke ne niknu i tada se radi presejavanje.

Dodaje da je bilo godina kada je zbog izostalog ili slabog nicanja rod bio vrlo slab ili ga nije ni bilo. Mak zahteva negu kao i drugi usevi. Važno je obaviti špartanje, proređivanje, okopavanje, zaštitu od bolesti i štetočina.

mak 2

Za setvu koristi domaće seme maka i ostvaruje dobre prinose kvalitetnog zrna, kaže domaćin. Prinos varira od godine do godine i po jutru ostvari 300-500 kilograma zrna.

Berba maka počinje kada se biljka skroz osuši, što je uglavnom period krajem juna i traje do polovine jula. Nekada se seča mahuna obavljala ručno, a danas se za ovaj posao koriste kombajni. Jan naglašava da berba zahteva dobru organizaciju i pravilno štelovanje dodataka koji se montiraju na kombajn. U slučaju lošeg podešavanja mašine mogu oštetiti zrna i tako uništiti celokupan rod.

Potrošači žele domaći mak

Mak je na domaćem tržištu tražen tokom cele godine. Porodica Ondrejov svoj mak prodaje direktno kupcima na pijacama, po manifestacijama, kao i proizvođačima kolača. Jan ističe da je vreme pandemije uticalo da donese odluku da mak sami selektuju, melju i pakuju.

U toku je brendiranje proizvoda pa će kvalitetan mak biti u prodaji pod imenom „Šerbetovo zrno“. Novi rod domaćeg plavog maka u zrnu biće upakovan u vrećice od po pola kilograma.

Jan pakovanje

Konkurencija za domaće proizvođače je mak iz uvoza. Ovdašnji proizvođači se protiv toga bore, pre svega, kvalitetom proizvoda i u tome su jako uspešni.

Da je naš mak ukusniji i kvalitetniji potvrđuju kupci koji insistiraju na kupovini domaćeg maka i uvek se vraćaju za nove količine, potvrđuje Jan.

Proizvodnja maka je isplativa, dodaje domaćin, jer u slučaju da to nije tako ne bi ga ni proizvodio. Zarada je veća nego kod drugih ratarskih useva, ali traži i više rada, ali to za porodicu Ondrejov naviklu na rad, nije teško. Ukoliko budu mogli da ispoštuju kvalitet uz odgovarajući kvantitet, proširiće proizvodnju maka.

Cena kilograma maka na veliko je 250-300 dinara, a na malo 500-600 dinara.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?