Kalcifikacija zemljišta – kada i kojim sredstvima

kalcifikacija zemljista

Kalcifikacija kiselih zemljišta, a u zavisnosti od vrednosti pH, se ponavlja na dve godine.

Kalcijum je bitan elemenat u ishrani gajenih biljaka, u zemljištu ce nalazi u nezamenjivom obliku u raznim mineralima kao što su kalcijum karbonat, kalcit, dolomit, kalcijum fosfati, apatiti, silikati.

Zbog načina iskorišćavanja zemljišta i neunošenja kalcijuma putem đubriva u dovoljnim količinama, često dolazi do njegovog potpunog gubitka iz oraničnog sloja, što ima za posledicu povećanje kiselosti (smanjenje pH vrednosti) zemljišta, a time i razaranje složenog zemljišnog kompleksa, ispiranje ostalih hraniva, narušavanje strukture zemljišta i naravno njegov nedostatak kao biogenog elementa za gajene biljke.

Kalcijum se iz zemljišta odnosi prinosom gajenih biljaka, a samim prelaskom u pristupačan oblik praktično je nezaštićen od ispiranja i većina naših zemljišta, do skoro bogatih kalcijumom, ostaju bez njega u orničnom sloju.
Jedina mera popravke odnosno neutralizacije ovakvih zemljišta je izvođenje kalcifikacije (kalcizacije) odnosno unošenje kalcijumovih đubriva.

Za kalcifikaciju se mogu koristiti:

  • negašeni i gašeni kreč,
  • krečnjak,
  • lapor,
  • njival,
  • saturacioni mulj i dr. koji se razlikuju samo u sadržaju kalcijum oksida.

kalcifikacija novo

Kalcifikacija posle agrohemijske analize zemljišta

Da li kalcifikacija treba da se obavi kao meliorativna mera pokazuje nam agrohemijska analiza zemljišta kojom se određuje pH vrednost. Inače sumnja proizvođača u kiselost zemljišta može da se potvrdi i posmatranjem gajenih biljaka. Na kiselim zemljištima usevi su neujednačeni, kržljavi, listovi su ljubičasti ili žuti, biljke se lako sparuše…

Nakon obavljene analize zemljišta određuju se količine krečnog materijala koje su potrebne.
Količine kreča se kreću od 2 do 5 t/ha, a ovu meru je najbolje izvoditi nakon skidanja strnih žita (pšenica, ječam, tritikale) kako bi bilo dovoljno vremena za preobražaj krečnog sredstva i za uspostavljanje ponovne ravnoteže u zemljištu. Poželjno je sa krečnim materijalom uneti i stajsko đubrivo i sve dobro izmešati sa zemljištem. Kalcifikacija treba da predhodi kulturama koje se gaje u sledećoj godini: lucerka, kukuruz, suncokret.

Efekti ove mere vide se već u prvoj godini, ali tek u drugoj godini nakon kalcifikacije plodnost zemljišta se stabilizuje, a prinos i kvalitet se povećavaju značajnije. Postupak kalcifikacije kiselih zemljišta, a u zavisnosti od vrednosti pH, se ponavlja na dve godine.

Jorgovanka Vlajkovac, dipl.ing.
PSSS Požarevac

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede