Izrazita i dugotrajna suša odraziće se na prinos

Prihranjivanjem preko lista rastvorom đubriva UREA (25 kg/ha), ili nekim drugim rastvorljivim đubrivima, uticalo bi se na bolje nalivanje zrna i na veći sadržaj proteina
Neće valjda i žetva 2020. biti stresna, pitanje je koje se ovih dana sve više nameće. Jer suša ponovo preti Evropi i celom svetu.
Kao što je pandemija virusa korona zapretila celokupnom čovečanstvu, tako je i suša, kao najteži oblik globalnih klimatskih promena, najavila velike probleme u snabdevanju hranom.
To se može videti iz izveštaja Svetske meteorološke organizacije (WTO) i iz berzanskih izveštaja o prometu  i cenama najvažnijih berzanskih artikala.
Među njima su pšenica i nafta, kao strateški proizvodi i etaloni za formiranje cena ostalih berzanskih roba.
Žetva strnih žita je na pragu i počeće znatno ranije nego što je  uobičajeno u zemljama severne hemisfere. Osnovni razlozi za to su suša i povišene temperature.
Pogled na sinoptičku kartu Evrope je zabrinjavajući, naročito kada su u pitanju rezerve vlage u zemljištu.
Veliki nedostatak padavina vlada, već duže vremena, u Španiji, delovima Francuske, Nemačke, Poljske, Slovačke, Italije, u državama Balkanskog poluostrva, skoro celoj Panonskoj niziji, delovima Ukrajine itd.
Štete na ozimim usevima su zabeležene još tokom setve i nicanja strnih žita i uljane repice.
O tome se uglavnom ne piše i ne govori, ali se može pročitati u objašnjenjima mera koje države EU, Rusija, Ukrajina i druge preduzimaju da spreče preterani izvoz, kako ne bi ugrozili svoje bilanse pšenice i stočne hrane.
U ovom momentu realno je očekivati pad u proizvodnji ozimih žita u tim područjima.

Stanje kod nas

Sličan  scenario očekuje verovatno  nas  i naše najbliže okruženje, jer su vremenski uslovi bili slični, kao i problemi u dosadašnjem toku proizvodnje žita.
Tokom aprila, u najkritičnijem periodu rasta i razvića ozimih useva, vladala je izrazita suša, sa deficitom padavina 19–50 l/m². Pritom su temperature bile više od prosečnih.
Slično vreme se nastavilo i tokom prvih 10 dana maja. Zbog toga su zalihe vlage svedene na minimum,  10–15 l/ ha. Ovo se posebno odnosi na ravničarska područja u kojima dominiraju ozimi usevi.
Kakav su efekat imali takvi vremenski uslovi, ”Poljoprivrednik” je pisao u prethodnim brojevima. Pri svemu tome je izražavana nada u mogućnost popravljanja stanja useva, ukoliko bi se vremenski uslovi popravili.
Kako se to nije dogodilo do danas, kada su sva žita u različitim fazama klasanja, ili cvetanja i oplodnje, jasno je da su šanse za dobar prinos veoma smanjene.
Ranije iznete procene da je na 60 odsto površina pod pšenicom stanje dobro i da je potencijal sačuvan, danas moraju da se menjaju.
Kao što to obično biva, najrazvijeniji i najbolji usevi su pre potrošili rezerve vlage. Zbog toga će takvi usevi pretrpeti veće štete od suše.
Ipak, za njih još postoji nada, sve dok ne dođe do oplodnje i početka formiranja zrna, što će se desiti za nekoliko dana.
Na ostalih 40 odsto površina stanje useva je prema očekivanju: biljke su ostale niske, sa malom lisnom masom, koja neće biti u stanju da iznese dobar rod.
Na poljima vlada veliko ”šarenilo” u izgledu i potencijalu useva zahvaljujući predugim rokovima setve, brojnim zastupljenim sortama, najrazličitijim nivoima tehnologije gajenja. Ovo će predstavljati veliki problem u određivanju momenta primene zaštite klasa od fuzarijuma i štetočina.
Ozimi ječam, tritikale i raž su ranije završili faze klasanja, cvetanja i oplodnje, tako da se ponegde već formira zrno.
Potencijal za prinos je bitno smanjen povećavanjem broja neplodnih klasića, uglavnom pri osnovi klasa, i smanjivanjem broja plodnih cvetova u pojedinim klasićima. To će direktno uticati na smanjenje broja zrna po klasu, odnosno po kvadratnom metru.
Osim direktnog uticaja suše na hidratisanost tkiva biljaka i životne funkcije pojedinih njenih delova, i neadekvatna mineralna ishrana  azotom i fosforom negativno je uticala na formiranje plodonosnih organa.
Poremećena mineralna ishrana se takođe vezuje za nedostatak vlage u zemljištu.
Proizvođačima preostaje još preventivna zaštita klasa od fuzarijuma, za koju je najpogodnija faza cvetanja. Nekoliko dana posle klasanja započinje faza oplodnje, odnosno cvetanje. Ono počinje od sredine klasa i nastavlja se ka vrhu i osnovi.
Oplodnja se obavlja u jutarnjim časovima, u zatvorenom cvetu, kada prašnici i tučak sazreju. Cvetanje jednog klasa traje 2–3 dana, celog polja oko 4–5 dana. Pšenica, ječam i ovas su samooplodne vrste žita, tritikale je pretežno samooplodna, a raž je stranooplodna vrsta.
U slučaju visokih temperatura, iznad 25–30 °C, cvetanje se jako ubrzava, pa je moguća i sterilnost nekih cvetova.

Šta je moguće još uraditi?

Prihranjivanjem preko lista rastvorom đubriva UREA (25 kg/ha) ili nekim drugim rastvorljivim đubrivima, uticalo bi se na bolje nalivanje zrna i na veći sadržaj proteina. Ovo se može uraditi bez obzira na to da li je ova mera već jednom primenjena.
Primena drugih pesticida (korovi, štetni insekti) je moguća samo ukoliko to dozvoljava karenca.
Tekst:
Prof. dr Miroslav Malešević,
 BSP Srbobran,
Prof. dr Radivoje Jevtić,
 Dr Vladimir Aćin,
 Dr Milan Mirosavljević,
 Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?

Close Menu