heljda biljka 2

Heljda – Ekonomska računica i isplativost proizvodnje

Heljda je zeljasta jednogodišnja biljka koja se kod nas ne seje na većim površinama.

Gaji se zbog plodova orašica koji imaju veliku hranljivu vrednost. Heljda je odlična medonosna biljka, a seje se i radi zelenišnog đubrenja.

Da li se isplati proizvodnja heljde i koliki su troškovi proizvodnje saznajemo od mr Mladena Pavlovića savetodavca Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije (PSSS).

Na našim poljoprivrednim gazdinstvima kada je u pitanju proizvodnja ratarskih kultura u najvećoj meri dominiraju kukuruz i pšenica.

Biljke kao što je heljda, koja bi svakako bila profitabilnija pre svega jer se kod nas veoma malo proizvodi i većim delom se uvozi, nije zainteresovala kako mlađe, tako i starije poljoprivredne proizvođače.

Pošto se heljda kod nas veoma malo uzgaja mi je uglavnom uvozimo iz Rusije i Ukrajine. Cena joj je do dva evra po kilogramu.

U našim prodavnicama „zdravije hrane” retko je ko kao brašno deklariše kao čistu heljdu, jer kod nas nema specijalizovanih mlinova za njenu meljavu.

U mlinovima za žitarice ne sme se mleti zbog kontaminacije s glutenom.

Njoj odgovara prohladna i vlažna klima. Ima veoma kratak vegetacioni vek, od 60 do 70 dana pa su moguće dve žetve u toku jedne godine.

Može da se poseje i posle žetve pšenice – postrno.

Za setvu se koristi negde oko 75 kilograma semena ili 3 setvene jedinice od po 25 kilograma čija cena iznosi oko 10.000 dinara po setvenoj jedinici što bi po hektaru bilo oko 30.000 dinara.

Kao đubrivo se preporučuje NPK đubrivo 15:15:15 ili stajnjak.

Prinosi su oko tonu do dve po hektaru ali, taj hendikep biljka, koja nije iz roda žitarica, nadoknađuje svojom cenom od 200-300 dinara po kilogramu.

Troškovi proizvodnje heljde bi na godišnjem nivou iznosili oko 50.000-60.000 dinara po hektaru uz primenu kompletne agrotehnike, dok bi sa cenom od 200 dinara po kilogramu pri prinosu od 1,5 tona moglo da se ostvari zarada od oko 300.000 dinara po hektaru. 

To je pristojna zarada i ova proizvodnja se smatra isplativijom od proizvodnje kukuruza i pšenice koji su najčešći usevi naših poljoprivrednih proizvođača, a čija je cena sve niža po kilogramu iz godine u godinu.

Intenziviranjem proizvodnje ove kulture poljoprivrednici bi za nekoliko godina mogli u potpunosti da podmire domaće potrebe, a da od viškova postignu i lepu zaradu u izvozu. Zemlje poput Italije ili Francuske veoma rado koriste heljdu za spremanje raznovrsnih jela, keksa, kaša ili pasta.

Heljda je veoma dobra medonosna biljka. Pčele sa njenog cveta pokupe i do 80 kilograma prvoklasnog i skupog meda sa hektara.

Omotač zrna heljde posle mlevenja se može koristi za punjenje anatomskih jastuka.

Uz sve ove navedene prednosti, kao i one koje nisu pomenute, može se zaključiti da je proizvodnja heljde svakako jedna od isplativijih.

Da li će se naši poljoprivredni proizvođači odlučiti za nju zavisi samo od njihove spremnosti da izađu iz granica svojeg dosadašnjeg interesovanja.

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?

Kako, sa stanovišta proizvodnje kojom se bavite, ocenjujete 2019. godinu?
Close Menu