Dron vidi i ono što oko ne vidi

dron leti

Na osnovu dobijenih podataka iz bespilotne letilice moguće je predvideti pojavu i obim bolesti, planirati rad mašina sa satelitskim upravljanjem i ostvariti velike uštede u repromaterijalu, gorivu, semenu…
Američka firma DroneDeploy je u svom avgustovskom izveštaju o aktuelnim trendovima komercijalne upotrebe bespilotnih letelica označila srpsku kompaniju LOGIT Solutions kao primer dobre prakse i uvrstila je među pet najznačajnijih firmi u svetu koje se bave ovom vrstom softvera u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Kanadi i SAD. Naša kompanija je, koristeći svoju AgriSens tehnologiju za potrebe jednog japanskog agrokonsultanta, uspela da za pola sata nadletanja drona prebroji skoro 450.000 stabljika paradajza na 74 jutra, a za ručno brojanje trebalo bi dan ili dva. Deo je to prelaska na preciznu poljoprivredu, koja sve više osvaja oblast proizvodnje hrane. Ova beogradska kompanija, prema rečima Rastka Čarapića, operativnog direktora, ima 30 zaposlenih, u kancelarijama u Srbiji i Rumuniji, koji su sticali iskustvo učestvujuči u složenim projektima za velike multinacionalne kompanije u Evropi, na Bliskom istoku i u SAD. Zajedno s kompanijom DronDeloy iz SAD, njihova rešenja se koriste u preko 300 kompanija i pojedinih farmi u više od 30 država u svetu.
 

U poslednje vreme u Srbiji postoji nekoliko firmi koje pružaju usluge s dronovima i izrađuju odgovarajuči softver, kaže prof. dr Miro Govedarica, rukovodilac studijskog programa Geodezija i geomatika na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. 

Radi se o bespilotnoj letilici koja nosi ogovarajuču kameru. Ona ne pravi samo kolor fotografije več ima i deo osetljiv na spektar boja na osnovu kojeg se mogu dobiti veoma raznovrsne i vrlo upotrebljive osnovne informacije. Obradu tih podataka obavljamo na našem fakultetu preko Centra za bioinformacionu tehnologiju i laboratorije za geoinformatiku. Do sada smo uradili nekoliko projekata uz koriščenje snimaka sa bespilotne letelice. Na osnovu dobijenog spektra boja utvrčuje se o kom usevu i na kojoj površini se on nalazi, zatim obim biomase, količina hlorofila, zdravstveno stanje biljaka, što omogučuje poljoprivrednicima da donesu blagovremene i najbolje odluke o svojim budučim aktivnostima.

Dronovi mogu biti u više kategorija. Jedni liče na male avione, a drugi na helikoptere s više elisa. Manje letelice mogu da snime 10 hektara za oko 20 minuta, a nakon izmena baterija da ponovo uzlete. Po Zakonu s kraja 2015. godine, koji reguliše ovu oblast, svaki dron treba da se registruje, lice koje njime upravlja mora posedovati odgovarajuči certifikat, a snimanje terena se obavezno prijavljuje Službi za kontrolu letenja. Za potrebe poljoprivrede koriste se i satelitski snimci, koji daju veči broj informacija. Evropska unija distribuira satelitske snimke preko svog programa ‘Kopernikus’.

Sve češća upotreba bespilotnih letelica i satelitskih snimaka u poljoprivredi pokreče čitavu lavinu oblasti gde bi one mogle doneti ogromne uštede repromaterijala, novca, vremena i radne snage. Usluge ovih letelica, u agrarno razvijenim državama, več koriste veliki poljoprivredni proizvočači, farmeri, istraživači, proizvođači semena, osiguravajuče kompanije i banke. Dron ‘vidi’ potencijalne nevolje na njivama pre nego što je to moguče ustanoviti golim okom. Povezivanjem atmosferskih uslova, mehanizacije sa satelitskim navočenjem i drugih podataka moguče je znatno unaprediti poljoprivredu. Dovoljno je pomenuti da su nam vrlo često neophodni aktuelni i, iznad svega, vrlo precizni podaci o radovima na njivama, zatim setvenoj i žetvenoj strukturi, o broju biljaka, veličini parcela, zdravstvenom stanju useva, broju štetočina, potrebi koriščenja mineralnih čubriva, navodnjavanja, sredstava za zaštitu biljaka, kvalitetu zemljišta, klimatskim uslovima, pa sve do kontrole kretanja ljudi, glodara, divljih i pitomih životinja po odrečenom terenu. Sve to omogučuje lakše i preciznije planiranje radova na njivama, prinosa, ukupnog roda, a time i neophodnu izvesnost za prometnike na domačem i inostranom tržištu. A i država bi imala pouzdaniji i efikasniji osnov za svoju agrarnu politiku, jer bi mogla da reaguje znatno brže i efikasnije nego do sada.

B. Krstin

Poljoprivrednik

Foto: pixabay.com

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?