Šta podrazumeva Dobra poljoprivredna praksa u gajenju pšenice

psenica mlada zelena

Dobra poljoprivredna praksa (DPP) je koncept koji podrazumeva primenu određenih postupaka u procesu poljoprivredne proizvodnje.

Šta je DPP?

U suštini DPP predstavlja integraciju dobro postavljenog procesa rada i dobro postavljene kontrole, koji ostvaruju ciljeve održive poljoprivrede.

Cilj je proizvodnja bezbedne i zdrave hrane i drugih poljoprivrednih proizvoda, uz istovremeno ostvarenje ekonomske vrednosti, društvene stabilnosti i zaštite životne sredine. 

Kako proizvoditi pšenicu po principima dobre poljoprivredne prakse saznajemo od Nade Lazović-Đoković diplomiranog inženjera poljoprivrede Poljoprivredne stručne službe Srbije.

Za postizanje visokih i stabilnih prinosa pšenice i odgovarajućeg kvaliteta zrna neophodno je primeniti sve agrotehničke mere kako bi se ispoljio pun genetski potencijal sorata.

psenica mlada bokorenje 2016

Izbor sorte pšenice

Za proizvodnju su najznačajnije one sorte koje su sposobne da u datim uslovima daju visoke i stabilne prinose. Zbog toga je od izuzetne važnosti pravilna rejonizacija sorata za određene agroekološke uslove. Da bi se u potpunosti iskoristile vrednosti sorte (prinos i kvalitet) neophodna je setva dorađenog i deklarisanog semena.

Plodored

Ozima pšenica ima veće zahteve prema predusevima nego druge ozime kulture. Ona može dati visok prinos samo, ako se do ulaska u zimu kod nje dobro razvije korenov sistem i vegetativna masa. Predusevi za pšenicu treba ranije da napuštaju zemljište kako bi ostavili dovoljno vremena za pripremu zemljišta. Zbog pojave štetočina i bolesti pšenicu na isto zemljište vraćati nakon tri godine.

Najbolji predusevi za pšenicu su jednogodišnje leguminoze (soja, grašak, pasulj), kukuruz je solidan predusuev i u našim uslovima je najzastupljeniji, ali mora ranije da napusti zemljište.

Obrada zemljišta 

Osnovna obrada za pšenicu mora da stvori uslove za konzervaciju vlage kako bi usev brzo i ujednačeno nikao. U pogledu broja operacija ona zavisi od preduseva, količine posležetvenih ostataka, tipa zemljišta… Najčešće se obavlja teškim tanjiračama mada postoje i kombinovana oruđa koja istovremeno obavljaju i finalnu pripremu za setvu. Predsetvenom pripremom neophodno je stvoriti sitan rastresit površinski sloj koji omogućava kvalitetnu setvu.

Ðubrenje

Predstava o potencijalnoj mogućnosti zemljišta za setvu pšenice dobija se na osnovu hemijske analize zemljišta. Zatim treba uzeti u obzir i đubrenje pred predusev, potencijal zemljišta… Na različitim tipovima zemljišta i u različitim ekološkim uslovima uvek se ističe azot kao nosilac visokih prinosa pšenice. Stoga je odnos između NPK hraniva veoma važan.

U sadašnjim uslovima proizvodnje količina makroelemenata kreće se u ovim granicama: 50-130 kg/ha azota (N), 50-100 kg/ha fosfora (P) i 40-80 kg/ha kalijuma (K), sa sledećim odnosom NPK hraniva 1 : 0,6-1 : 0,3-0,6 odnosno 1 : 1-1,2 : 0,5-0,8. U pogledu unošenja celokupna količina fosfora i kalijuma se unosi pod osnovnu obradu i oko ½ -2/3 azotnih pod osnovnu obradu. Ostatak azota unosi se u prihranjivanju u prolećnom periodu, najbolje na osnovu N-min metode azotnim hranivima.

setva psenicee

Setva pšenice

Optimalan rok setve u našim agroekološkim uslovima je od 10 – 25. oktobra. Setva pre ovog roka može da dovede da pšenica preraste i na taj način joj se smanjuje otpornost na prezimljavanje. Svako kašnjenje u vremenu setve može dovesti do smanjenja prinosa, a takođe i kvaliteta pšenice.

Dubina setve zavisi od tipa zemljišta i od vremena setve i kreće se u intervalu 3–6 cm.

Količina semena mora biti takva da obezbedi optimalan broj klasova po jedinici površine. Sa kasnijom setvom normu semena povećavati za 10 % na svakih 10 dana kašnjenja.

Mere nege u toku vegetacionog perioda

Ukoliko postoji navodnjavanje, pšenica izuzetno povoljno reaguje na ovu meru. Kritični periodi su nakon setve, početak vlatanja i nalivanje zrna.

Od ostalih mera izuzetno je važno pravovremeno tretiranje od korova, bolesti i štetočina.

Folijarna prihrana prilikom izvođenja mera hemijske zaštite poslednjih godina sve više zauzima mesta u merama redovne mere i potpomaže biljci održavanje visokog nivoa kondicionog stanja i odgovora biljke na stresne uslove. 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?