Divlji sirak i značaj agrotehnike u njegovom suzbijanju

divlji sirak Mironovic

Divlji sirak je višegodišnji uskolisni korov. Najčešće se javlja u okopavinama i leguminozama i stvara velike probleme u proizvodnji. Pripada familiji trava.

On je jedan od najopasnijih korova okopavina, voćnjaka, vinograda i useva krmnih biljaka. Suzbijanje divljeg sirka nije ni malo jednostavno, a proizvođači često puta kažu da za sirak nemaju lek.

Divlji sirak treba suzbijati planski, a upornost poljoprivrednika se podrazumeva. Kakva je uloga agrotehnika u dugoročnom suzbijanju divljeg sirka saznajemo od Tatjane Mironović, dipl. inženjera zaštite bilja PSS Zrenjanin.

Uloga agrotehnike u dugoročnom suzbijanju divljeg sirka 

Suzbijanje divljeg sirka Sorghum halepense (u narodu poznat pod nazivima divlji sirak, metla ili koštan) predstavlja dugoročan i kompleksan posao.

Kako je u pitanju višegodišnja biljka koja se razmnožava i semenom i rizomima, njegovom suzbijanju u uslovima visoke zakorovljenosti mora se pristupiti sistematski primenom svih mera koje mogu smanjiti populaciju ovog izuzetno značajnog korova, naročito u okopavinama, višegodišnjim zasadima i na nepoljoprivrednom zemljištu.

Seme divljeg sirka klija u proleće i tokom leta i u usevima gde se suzbija, primena herbicida protiv sirka iz semena daje zadovoljavajuće rezultate.

Istovremeno, ne sme se ispustiti iz vida da nijedan herbicid nije 100 % efikasan.

Sirak iz semena

Činjenica da jedna odrasla biljka sirka tokom jedne godine proizvede od 8.000-25.000 semenki čija se klijavost u zemljištu može održati i do 10 godina kao i da seme sirka u zemljištu ima moć mirovanja dok se ne steknu optimalni uslovi za njegovo klijanje (u periodu čak do 20 godina) čak ni suzbijanje sirka iz semena ne čini lakim niti dovoljnim.

Seme sirka najbolju klijavost postiže na dubini do 10 cm pri temperaturama od 20-30 stepeni C. Kao termofilna biljka krakteriše se veoma brzim porastom (može dostići visinu od 1-3 m ) te u gajenim usevima, naročito u ranijim fazama razvića, može ugroziti gajeni usev.

Sirak iz rizoma

Daleko kompleksnije je ipak suzbijanje sirka iz rizoma.

Rizomi (podzemni izdanci koji služe za nakupljanje i magacioniranje hranljivih materija) zbog dubine u kojoj se pojavljuju u zemljištu, nisu lako dostupni primenjenim herbicidima.

Jedan rizom prosečne je debljine 1-1,5 cm, a može dostići dužinu i od 1 i više metara. Valjkastog su oblika i zadebljali. Kod divljeg sirka osim nakupljanja hranljivih materija, rizomi služe i za vegetativno razmnožavanje obrazujući brojne nadzemne izdanke.

Plitkom obradom dolazi do presecanja rizoma ali se oni veoma brzo regenerišu. Najbolju regeneraciju reznice rizoma postižu kada su na dubini do 5 cm i pri temperaturi iznad 10 stepeni C. Na jednom hektaru obradive površine može se naći i do 3 tone rizoma čime se divlji sirak veoma brzo i efikasno širi, zauzimajući nove površine.

Suzbijanje divljeg sirka stoga, mora se vršiti kombinovanjem svih raspoloživih mera: preventivnih mera, plodoreda, mehaničkih, agrotehničkih i hemijskih.

Duboko oranje efikasna agrotehnička mera u suzbijanju sirka

Od agrotehničkih mera najefikasniji rezultati postižu se dubokim oranjem.

Prilikom dubokog oranja rizomi (i seme) sirka premeštaju se u dublje slojeve gde usled nedostatka optimalnih uslova za klijanje i nicanje, gube svoju žitovnu aktivnost.

Istovremeno, oranjem se deo rizoma izbacuje na površinu zemljista gde izloženi suši ili niskim temperaturama smanjuju moć regeneracije. Rizome koji su izbačeni na površinu zemljišta potrebno je adekvatnim oruđima sakupiti, izneti sa parcele i spaliti.

Primena dubokog oranja predstavlja najznačajniju agrotehničku meru u smanjenju brojnosti korovske vrste divljeg sirka koja dugoročno smanjuje populaciju i zajedno sa primenom ostalih mera obezbeđuje gajenim biljkama optimalan životni prostor za rast i razviće.

Fotografija: Tatjana Mironović 27.2.2017. lokalitet Rarovac

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?