zetva psenice strniste

Bioregulator Uniker za razlaganje žetvenih ostataka i kompostiranje

Uniker je tečno mikrobiološko đubrivo–mobilizator hranljivih elemenata, koje je sertifikovano za primenu u organskoj i tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji u ratarstvu, povrtarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu za razlaganje žetvenih ostataka i kompostiranje.

Pored kvaliteta zrna i veličine prinosa, svake godine posle žetve za poljoprivredne proizvođače važan faktor (problem) predstavljaju žetveni ostaci, bez obzira da li je u pitanju pšenica, kukuruz, soja ili drugi usev.

U svim granama biljne proizvodnje posle žetve ostaju korenovi i nadzemni žetveni ostaci.

Zaoravanje da, spaljivanje ne!

Spaljivanje žetvenih ostataka predstavlja akt najbezumnije radnje u poljoprivrednoj proizvodnji, a po postojećim zakonskim propisima je i zabranjeno.

Spaljivanje znači potpun gubitak organske materije i azota.

Osim gubitaka u organskoj materiji vatra uništava korisne članove edafona, ugrožava divljač, zagađuje okolinu i predstavlja veliku opasnost zbog mogućnosti nekontrolisanog širenja požara.

Zaoravanje žetvenih ostataka biljne proizvodnje ima niz prednosti.

Zaoravanjem se biljni ostaci uključuju u proces kruženja organske materije u zemljištu, stimulira se biološka aktivnost zemljišta i pozitivno utiče na strukturu i vodno-vazdušne i toplotne osobine zemljišta. Pored toga, na teškom zemljištu organski ostaci poboljšavaju internu dreniranost u sloju u koji su uneti.

Količina žetvenih ostataka u intenzivnoj biljnoj proizvodnji je dosta značajna i zavisi od biljne vrste, sorte, kao i od vremenskih uslova pojedinih godina.

Kod ozime pšenice količina slame je 5-7 t/ha, kod kukuruza 8-12 t/ha, kod suncokreta 4-6 t/ha, kod soje 3.5-5 t/ha, kod šećerne repe 40-60 t/ha.

Vrednost žetvenih ostataka zavisi od sadržaja hraniva i od odnosa ugljenika prema azotu i količini celuloze i lignina.

Ni količina ni sadržaj organskih sastojaka, a ni sadržaj hraniva nije isti kod različitih biljnih ostataka.

Odnos ugljenika i azota najširi je u slami strnih žita 50-150:1, kod pšenice 75:1, kukuruza 50-60:1, suncokreta 40-50:1, kod lucerke 14:1. Taj odnos u zrelom stajnjaku je 20:1, a u trajnom humusu oko 10:1.

Zaoravanjem žetvenih ostataka sa širokim odnosom ugljenika i azota može se u toku njihovog razlaganja očekivati tzv. azotna depresija zbog smanjenja nitratnog azota zemljišta i njegovog ugrađivanja u tela mikroorganizama.

Naime, pri unošenju organske materije sa malim sadržajem azota od 0,40-0,50%, sa mnogo celuloze, hemiceluloze, lignina, i drugih ugljenih hidrata, razvija se intenzivna mikrobiološka aktivnost. Mikroorganizmi za izgradnju svog tela koriste nitratni azot iz zemljišnog rastvora i zbog toga se na usevu u toku vegetacije zapažaju simptomi nedostatka azota.

Može da se javi i nedostatak drugih hraniva, ali je on takvog obima da se može zanemariti.

Za eliminisanje azotne depresije – pored redovnog đubrenja azotom – preporučuje se dodavanje azota do 0,7 kg na 100 kg suve biljne mase.

Ova količina azota obezbeđuje nesmetano razlaganje biljnih ostataka i otklanja nedostatak azota kod narednog useva i tako se izbegava pojava azotne depresije.

Pri zaoravanju glava i lišća šećerne repe i korenovih i nadzemnih ostataka leguminoznih biljaka, nisu potrebne dodatne količine azota, jer je C/N odnos kod tih biljaka uzan, npr. u lišću i glavi šećerne repe je oko 10:1, a kod leguminoznih biljaka oko 15:1, čak uži nego u zrelom stajnjaku. Sem toga, korenovi ostaci leguminoznih biljaka su veoma ravnomerno raspoređeni u zemljištu u vertikalnom i horizontalnom pravcu.

Vreme zaoravanja zavisi od vremena žetve odnosno berbe. U principu biljni ostaci mogu da ostanu duže na njivi, jer delimično omekšaju i lakše se zaoravaju.

Period zadržavanja žetvenih ostataka na površini zemljišta zavisi od dužine vremenskog perioda između žetve i osnovne obrade za sledeći usev. Posle ranih preduseva biljni ostaci se zaoravaju ljuštenjem, a kod kasnih preduseva u jesen osnovnom obradom. Nepovoljno je zaoravanje biljnih ostataka u proleće.

Dubina zaoravanja mora biti podešena prema količini organske mase, koja treba da se zaore. Slama i slični biljni ostaci mogu se kvalitetno zaoravati do 20 cm dubine, a za zaoravanje kukuruzovine zbog veće i žilave mase, potrebna je veća dubina, najčešće 25-30 cm.

Zaoravanje žetvenih ostataka biljne proizvodnje osigurava izvor energije za mikroorganizme, popravlja se biogenost zemljišta, pozitivno se utiče na strukturu zemljišta kao i na vodno-vazdušne osobine. Drugim rečima, popravlja se plodnost i produktivnost zemljišta.

Uniker popravlja mikrofloru

U današnje vreme kao pomoć ovoj agrotehničkoj meri postoji i primena bioregulatora zemljišta koji u sebi sadrže rizo bakterija koje su izolovane iz zemljišta.

Jedan od takvih veoma kvalitetnih bioregulatora je i Uniker koji se nalazi u proizvodnom programu kompanije Agrounik.

Uniker pored rizobakterija koje su izolovane iz zemljišta i čijim unošenjem u zemljište popravljamo mikrofloru zemljišta, koje takođe razlažu žetvene ostatke koji su bogati celulozom a što će dovesti do krajnjeg rezultata -povećanja procenta sadržaja ugljenika (C) u zemljištu a što faktički znači i povećanje sadržaja humusa u zemljištu.

Uniker takođe ima i organsku materiju koja je direktno pristupačna biljci tako da se na ovaj način sprečava azotna depresija izazvana imobilizacijom nitranog oblika azota od strane mikroorganizama.

Na ovaj način ćemo znatno ubrzati proces razlaganja žetvenih ostataka, njiva će ranije biti sprema za setvu druge kulture.

Biostimulator Uniker deluje pozitivno na detoksikaciju zemljišta koja je izazvana primenom pesticida i mineralnih đubriva .

Primenom Unikera 5 l po ha na 250 l vode preko dobro usitnjenih žetvenih ostataka povoljno ćemo uticati na poboljšanje kvaliteta zemljišta i povećanje humusnog sloja zemljišta.

 

 

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?

Close Menu