Agrotehničke mere za smanjenje rizika proizvodnje

setva kukuruzaa

Agrotehničke mere treba prilagođavati konkretnoj godini, njivi i gajenim sortama i hibridima.

Pojava temperaturnih i drugih ekstremnih meteoroloških/klimatskih pojava je sve češća i izraženija.

Osnovnim elementima tehnologije biljne proizvodnje mogu se ublažiti ili prevazići negativni efekti klimatskih promena.

Neophodno je upoznati se sa osnovnim biološkim zahtevima vrste, njenom fenologijom i naročito zahtevima za vodom (kritičnim periodima), ali i toplotom, zemljišnim uslovima i mineralnom ishranom.

Poseban akcenat dati na korekciju tehnologije proizvodnje (obrade, rokova i gustina setve, mineralne ishrane i sl.), a sa aspekta poznavanja preovlađujućih klimatskih, kao i vremenskih uslova u konkretnoj godini.

Za pravilnu tehnologiju jarih biljnih vrsta ne postoje uopšteni recepti, već je treba prilagođavati svakoj konkretnoj godini, njivi i gajenim sortama/hibridima.

Agrotehničke mere

Neke agrotehničke mere utiču na bolje nakupljanje zimskih rezervi vode, druge na bolje čuvanje vode, a neke  na bolje iskorišćavanje tokom vegetacije.

  • Sistem obrade zemlјišta za konkretne uslove, jedan je od osnovnih cilјeva obrade pobolјšanje vodnog režima zemlјišta, odnosno veće nakuplјanje i konzervacija vlage u njemu.

Cilj – sprečiti gubitak vlage iz zemljišta!!!

  • Predsetvena priprema ima zadatak da:

– sačuva vlagu iz zimskog perioda;

– poboljša vazdušni, vodni i toplotni režim zemljišta i indirektno da stimuliše mikrobiološku aktivnost i oslobađanje biljnih hraniva;

– da se inkorporira mineralno đubrivo;

– da se omogući efikasna primena i delovanje herbicida;

– da se unište ponici korova;

– da se poravna zemljište i

– pripremi za kvalitetnu setvu.

Prolećnu agrotehniku treba planirati na osnovu poznavanja zimskih rezervi vlage, primenjene agrotehnike u jesen i stanja zemljišta na parceli na početku vegetacije, jer je jedino to poznato na početku proleća.

  • Ðubrenje je najvažniji proizvodni činilac. Đubrenje prilagoditi svakoj njivi, sorti i/ili hibridu i vremenskim uslovima godine.

Đubrenje tokom jeseni ne može uticati na nakupljanje i čuvanje zimske vlage, ali može na razvijenost korenovog sistema i stepen iskorišćenja zimskih rezervi vode tokom vegetacije. Od razvijenosti korenovog sistema u najvećoj meri zavisi sposobnost useva da usvaja vodu i hraniva.

Da bi se podstakao razvoj što moćnijeg korena, đubrenje treba obaviti na osnovu agrohemijske analize zemljišta. Potrebnu količinu P i K hraniva i 30-60% od potrebne količine azota primeniti pre osnovne obrade u jesen.

Nedostatak fosfora u sušnim uslovima utiče na smanjenje porasta korena, nadzemni deo se teže snabdeva vodom, pojavlјuje se hloroza, izumiranje sekundarnih izdanaka i proređivanje useva

Kalijum utiče na vodni režim i transpiraciju bilјaka. Bilјke optimalno obezbeđene kalijumom po pravilu troše manje vode za sintezu organske materije, odnosno imaju niži transpiracioni koeficijent, dok u slučaju njegovog nedostatka brže gube turgor i manje su otporne prema nepovolјnim ekološkim uslovima; suši, niskoj i visokoj temperaturi.

Azot kod jarih useva primeniti pre setve, a đubrenje prilagoditi rasporedu azota po dubini profila.

Količina i raspored azota po profilu utiču na bujnost biljaka, a time i na racionalnu potrošnju vode. Đubrenje treba uskladiti i sa zalihom vode u zemljištu u proleće (zimske padavine).

Visinu prinosa u značajnoj meri definisaće raspored azota po dubini profila i zaliha zimskih padavina.

Azot za jare okopavine (izuzimajući soju) treba da bude u sloju 60-120 cm.

  • Setva je kompleksna agrotehnička mera. Kvalitetnu setvu čini više elemenata:

– Vreme setve

– Dubina setve

– Gustina setve

 

 

 

 

 

Parametri kvaliteta semena

– Klijavost je najvažniji pokazatelj kvaliteta semena.  Predstavlja broj normalnih i zdravih klica (prikazan u procentima) u optimalnim uslovima za klijanje.

– Čistoća i primese – seme koje se koristi za setvu treba da je čisto, a čisto je ako u njemu nema primesa.

– Masa 1000 semena (MHS) – zavisi od krupnoće semena.  Značaj mase 1000 semena u setvenoj normi je veliki, jer ona utiče na količinu semena za setvu i ekonomičnost,bilo da se radi o broju semena ili o kilogramima.

  • Vreme setve treba da osigura potreban broj dana vegetacije, uskladi ritam rasta s dužinom dana i klimatskim prilikama pogotovu u pogledu padavina i toplote.

Za sve gajene vrste postoji optimalni rok setve kada su ekološki uslovi i biološki zahtevi useva usklađeni.

Vreme setve određuju minimalne temperature za klijanje, zahtevi useva za vodom i fotoperiodska reakcija vrste ili sorte.

Početak setve jarih useva vezan je za toplotne uslove zemljišta.

Rani jari usevi – čim vremenski uslovi dozvole (kraj februara – početak marta)

Pozni jari usevi – t0 u sloju do 5 cm od 80– 120C u trajanju 5-7 dana, usevi su osetljivi na prolećne mrazeve.

  • Šećerna repa- temp. zemljišta 50-60C (marta, najkasnije do prve dekade aprila),
  • Suncokret – temp. zemljišta 8- 100C (početak setve kraj marta, prva dekada aprila)
  • Soja – temp. zemljišta 10 – 120C (početak setve kraj marta, prva dekada aprila).
  • Kukuruz – temp. zemljišta od 100C – 120C,( od 05.- 30. aprila)

Voditi računa o meteorološkim uslovima u pojedinim godinama.

U prvim rokovima setve sejati sorte ili hibride duže vegetacije;

  • Dubina setve – sejati 5- 10 puta dublje od veličine semena (izuzev leguminoza)

Na dubinu setve utiče – struktura zemljišta – ako je zemljište težeg mehaničkog sastava – sejati pliće; – vlažnost setvenog sloja –ukoliko je zemljište vlažnije – sejati pliće;

Strnine – dubina 3-5 cm

Šećerna repa – dubina 2-3 cm.

Soja – dubina 4-5 cm,

Kukuruz – dubina 5-8 cm.

Suncokret – dubina setve 4-6 cm.

Veoma je bitno da dubina setve bude ujednačena jer je to jedan od bitnih uslova ravnomernog nicanja.

Kada se seje dublje od predviđenog,  tada biljka kasnije niče, nema dovoljno kiseonika, troši previše energije i rezervnih hranjiva iz semena,te zbog iscrpljenosti i nedostatka hrane može propasti.

Kod pliće setve postoji opasnost isušivanja semena, klijanci mogu da promrznu ili ih pojedu ptice.

  • Gustina setve – sklop biljaka – određuje optimalan  vegetacijski prostor za rast i razviće

biljaka.

Biljna vrsta, sorta/hibrid, dužina vegetacije, potencijal rodnosti definišu gustinu setve.

Biljni sklop ne sme biti univerzalan !

Na gustinu setve u velikoj meri utiču plodnost i struktura zemljišta, vlaga i klimatske prilike

pojedinih regiona.

N-min metoda utvrđivanja količine i rasporeda vlage i mineralnog azota u zemljištu je od velikog značaja za planiranje gustine setve i očekivani prinos.

Gustina setve kukuruza određuje se na osnovu količine zimskih padavina i rasporeda nitratnog azota po dubini.

Pri optimalnim zimskim padavinama i dobrom rasporedu azota po profilu zemljišta gustinu setve obaviti na preporučenoj (optimalnoj)  za dati hibrid.

Ukoliko je manjak zimske vlage, zimske padavine  niske, optimalnu gustinu treba smanjiti od 5 do 10%. Ukoliko je  i raspored mineralnog N loš i  azot je skoncentrisan  u  sloju 0-30 cm, tada se optimalna gustina smanjuje od 10  do 20%.

Varijabilni vremenski uslovi godine najčešće su osnovni uzrok nestabilnosti prinosa između pojedinih godina.

Prilagođenom agrotehnikom i primenom kompleksa agrotehničkih mera mogu se ublažiti, mada ne i u potpunosti isklјučiti negativni uticaji na prinos bilјaka.

Ivana Vasilijić dipl. inž. poljoprivrede

PSS Zrenjanin

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?