Vlada Egipta, najvećeg svetskog uvoznika pšenice, objavila je ove nedelje tender za kupovinu 60.000 tona pšenice.
Po prvi put se među zemljama koje imaju pravo prijave na tender pojavila i Srbija.
Omogućavanje izvoza srpske pšenice u Egipat, konkretan je rezultat zajedničkih napora Ministarstva poljoprivrede, Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO), Evropske banke za obnovu i razvoj i Udruženja Žita Srbije u okviru više projekata za promociju izvoza žitarica i uljarica, koje u poslednje tri godine u Srbiji realizuju ove institucije.
Delegacija egipatskog Ministarstva poljoprivrede posetila je Srbiju prošle nedelje kako bi potvrdila odluku koju je egipatska vlada donela u septembru 2018. godine da je Srbija nakon 30 godina ponovo sertifikovana da izvozi pšenicu u Egipat.
Tokom četvorodnevne posete, koju su organizovali FAO i EBRD, egipatski zvaničnici su sproveli reviziju fitosanitarnog sistema Srbije i upoznali se sa specifičnostima proizvodnje i trgovine pšenicom u našoj zemlji.
Nakon prvog sastanka sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sastali su se sa predstavnicima Uprave za zaštitu bilja, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i SGS laboratorije, kao i sa predstavnicima uspešnih agrobiznis kompanija Delta Agrara, Agrogrnje i Graneksporta.
Analiza Udruženja Žita Srbije, izrađena na osnovu podataka Odeljenja za poljoprivredu Sjedinjenih Država (United States Agriculture Department – USDA) za period 2014/15 – 2017/18, pokazala je da je Srbija i dalje među deset najvećih izvoznika pšenice i kukuruza na svetu.
Naša zemlja održava visoke prinose pšenice po hektaru, tako da je i dalje na visokom drugom mestu, odmah iza proseka Evropske unije.
Isti izvor navodi da se za ekonomsku 2018/19. godinu očekuje se da će Srbija izvesti 1,7 milion tona pšenice.
Prihrana biljaka nije samo “bacanje” azotnog đubriva. Ova važna agrotehnička mera zahteva od proizvođača da bude odgovoran.
Pravilna ishrana azotom važna je za život biljke.
O izboru oblika za prihranu piše dipl. inženjer Snežana Stojković-Jevtić iz PSSS.
Postavlja se pitanje kojim oblikom azota prihraniti biljke, koji oblik azota ima bolji efekat na rast i razvoj biljaka, a isto tako i na prinos i kvalitet biljaka.
Biljke koriste azot u vidu amonijačnog i nitratnog jona
Osim jona biljke mogu asimilovati i neka organska jedinjenja azota.
Za praktičnu ishranu biljaka od organskih jedinjenja važna je samo urea.
Mnogi faktori utiču na izbor oblika azota za prihranjivanje.
Jedan od najvažnijih je pH vrednost zemljišta.
Azot u nitratnom obliku je povoljniji za ishranu biljaka u mnogo širem rasponu pH vrednosti nego azot u amonijačnom obliku.
U alkalnoj sredini je povoljniji nitratni jon jer se u toj sredini amonijačne soli cepaju i nastaje slobodni amonijak. Amonijak isparava, ili ako se zadržava u zemljištu utiče nepovoljno na rast biljaka.
U neutralnoj do blago kiseloj sredini delovanje oba jona na rast biljaka je podjednako, a oko neutralne reakcije delovanje amonijačnog jona je povoljnije jer je plazma ćelije u tim uslovima kisela pa daje prednost pozitivno nabijenom amonijačnom jonu.
U kiseloj zemljišnoj sredini za ishranu biljaka povoljniji je nitratni jon.
Sem kiselosti zemljišta smatra se da i neki drugi činioci imaju značajnog uticaja na ishranu biljaka ovim jonima: starost biljke, koncentracija biljci pristupačnih hraniva, antagonizam pojedinih jona i dr.
Amonijačni oblik azota se vrlo lako ugrađuje u organsku materiju same biljke, dok za nitratni oblik azota treba potrošiti energiju za redukciju nitrata do amonijačnog oblika, u prvom redu zahvaljujući enzimu nitrat reduktazi.
Aktivnost ovog enzima je različita kod pojedinih biljaka, čak se u okviru iste vrste razlikuju pojedine sorte i hibridi po aktivnosti ovog enzima, tako da je i ovo jedan od faktora koji govori da oblik azota može značajno uticati na ishranjenost biljaka ovim elementom.
Đubrenje azotom treba obavljati racionalno
Količine azota treba da budu prilagođene zemljištu, biljkama i nameni gajenih biljaka.
Primena prevelikih količina azotnih đubriva može izazvati intenzivnije ispiranje azota, što utiče na ekonomičnost proizvodnje i zdravstveno stanje hrane.
Postoje tri osnovna uzroka gubitaka azota:
denitrifikacija, prevođenje nitrata u gasoviti azot i azotoksid, bakterijama u anaerobnim uslovima
ispiranje amonijaka kao posledica hidrolize uree iz animalnih ekskremenata ili iz organskog đubriva što doprinosi efektu staklene bašte
ispiranje iz zone korenovog sistema u zemljišne vode ili reke
Prilikom prihranjivanja treba imati u vidu da obilno đubrenje azotom povećava kiselost zemljišta, može uticati na smanjenje količine šećera u biljkama, a može izazvati i intenzivnije izmrzavanje biljaka tokom zimskog perioda.
Ponuda kukuruza Državnih robnih rezervi za razmenu za stoku nije u celosti ostvarena, što se pokazalo nakon sprovedenog izbora korisnika.
Od ponuđenih 10.000 tona merkantilnog kukuruza stočari su uspeli da ostvare pravo na preuzimanje tek 2.500 tona, za čega će, prema posebnim ugovorima, dati stoku.
Komisija koja je odlučivala o raspodeli kukuruza na osnovu prispelih dokumenata utvrdila je da svi neophodni „papiri” kod mnogih nisu potpuni, već samo kod tridesetak gazdinstava kojima je i odobren kukuruz, piše agroservis.rs.
“Očigledno je da naši domaćini nisu vešti u pripremanju dokumentacije za prijavu, pa je iz raspodele „iskočila” većina prijavljenih”, kaže za „AgroServis plus” Zorica Anđelković, direktor Robnih rezervi.
Ona dodaje da će zbog nastale situacije za desetak dana biti obnovljena ponuda kukuruza za preostalu količinu od 7.500 tona.
“Očekujem da će ovo prijavljivanje biti uspešnije, jer dokumentacija gazdinstava koju je razmatrala komisija nije toliko manjkava da je oni neće uspešno dopuniti i steći pravo za razmatranje.”
Robne rezerve su u nekoliko navrata ostvarile dobru saradnju sa gazdinstvima i to od otkupa svinja do žitarica.
Međutim, po pravilu ova ustanova nema veća sredstva za interventne otkupe niti postoji model za intervencije na tržištu hrane.
Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema Agenciju za hranu, pa se zaštita našeg tržišta ne sprovodi ili se to čini delimično upravo uz pomoć Državnih robnih rezervi.
Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ... Detaljnije
