Fito farmacija

LG Seeds
krastavacc

Šta sejati u postrnoj setvi? Nekoliko predloga

U postrnoj setvi mogu se zasnivati ratarski usevi, ili sejati povrće, biljke za zelenišno đubrivo ili biljke za zelenu masu.

Da bi se intenzivirala poljoprivredna proizvodnja preporučuje se da se posle žetve obavi postrna setva. Koje biljke možemo sejati predlaže dipl. inž. poljoprivrede Snežana Stojković-Jevtić (PSSS).

U postrnoj setvi mogu se gajiti razne poljoprivredne kulture i to za različite namene:

postrne kulture za zrno;

– postrne kulture za zelenu masu;

– povrće kao postrna kultura;

– postrne kulture za zelenišno đubrivo.

Heljda, proso, suncokret, sirak i soja su kulture koje su prikladne za postrnu proizvodnju zrna na manjim površinama poljoprivrednih proizvođača.

Ove kulture se mogu uspešno gajiti i bez navodnjavanja ako se pažljivo odaberu odgovarajuće površine, potrebna agrotehnika, sorte i hibridi, te izvrši setva pravovremeno. Ove kulture služe za intenziviranje ratarske proizvodnje uz korišćenje istih sredstava za proizvodnju i poljoprivrednih površina.

Zelena masa iz postrne setve

Proizvodnja određenih količina zelene mase postrno može se ostvariti gotovo svake godine.

Uz navodnjavanje postižu se vrlo značajni prinosi zelene mase koja može poslužiti za ishranu stoke u zelenom stanju, pripremljena kao silaža, seno, dehidrirana stočna hrana, brašno.

Ova hrana je vrlo dobre hranljive vrednosti i kvaliteta.

Cena po jedinici mase joj je niža od drugih.

Za zelenu masu postrno se mogu gajiti kukuruz, suncokret, soja, sirak, uljana repica, stočni kelj, perko i druge.

Povrće posle žetve strnina

Povrće koje se gaji u postrnoj setvi mora imati kratku vegetaciju. To su najčešće krastavac (kornišon), kupus, kelj, paprika, boranija, grašak, cvekla i dr.

Treba imati u vidu da bez navodnjavanja nema postrne proizvodnje povrća, jer sve vrste zahtevaju znatne i stalne količine vode u toku svoje vegetacije.

Zelenišno đubrivo

Gajenjem postrnih kultura za zelenišno đubrenje postižu se brojni pozitivni efekti:

– zemljište se obogaćuje organskom materijom;

– poboljšava se biloška aktivnost tla;

– veći prinosi narednog useva;

– utiče se na smanjenje bolesti, štetočina i korova;

– zaštita zemljišta od erozije.

Pri izboru kulture za zelenišno đubrivo treba voditi računa da se za sledeći usev zemljište može na vreme pripremiti i usev posejati u optimalnom roku.

U ove svrhe najčešće se primenjuju: grahorice, lupine, uljane repice, trave i dr.

 

Oznake:, ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

oranje 211

Jubilarna, dvadeseta “Srbobranska brazda” – najava i program

"Srbobranska brazda" - tradicionalno takmičenje orača ...
Detaljnije