Špargla, vitaminska "bomba", retko povrće u našim baštama

spargla zelena

U zimskom periodu, kada je nešto manje posla u povrtnjacima, možemo da isplaniramo koje ćemo biljke, uz primenu pravila plodoreda, uzgajati i na kojim površinama.

U našim baštama možemo za setvu isplanirati i manju površinu za neku novu biljku.

Da li ste gajili šparglu? U ovom tekstu ćete saznati u kojim uslovima uspeva i kako da je negujete.

Špargla (Asparagus officinalis) je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice špargla. Osim špargla, zovemo je i šparoga, šparga, vilina metla. Naziv asparagus potiče iz grčkog jezika i znači klica, a povrće je, uz praziluk i crni i beli luk, blizak rod familiji ljiljana.

Uslovi uspevanja špargle

Špargla spada u povrtarske kulture koje se gaje na manjim površinama u našoj zemlji, jedan od razloga je berba u trećoj godini.

U novije vreme gaji se špargla sa zelenim listovima koja ne mora da se ogrće i izdanci se lakše seku, gaji se direktnom setvom, saznajemo od agronoma Dragana Mijuškovića iz PSSS.

Špargla sa belim listovima otporna je na niske temperature, najbolje rezultate daje na toplim peskovitim zemljištima, neutralne reakcije, đubrene stajnjakom. Najčešće se gaji iz rasada ili deljenjem bokora. 

spargla

Rasad se seje marta ili aprila u zavisnosti od vremenskih uslova,  najčešće u mlake ili hladne leje, međuredno rastojanje iznosi 25-30 cm, a u redu 18-20 cm. Količina potrebnog semena za hektar je oko 40 gr u zavisnosti od krupnoće semena. 

Mere nege špargle  

Usev redovno kultivirati, zalivati i obaviti 2-3 prihrane mineralnim đubrivima ili rastvorom organskog đubriva. Mlade jednogodišnje biljke su nežne pa je jedna od mera pre pojave jakih mrazeva prekrivanje useva slamom ili listincem, savetuje Mijušković.

S proleća pre sadnje zemljište đubrimo zgorelim stajnjakom 10 t/ha i 200-300 kg/ha min. đubriva.

Sadnju obavljamo u brazde rastojanja 80-150 cm od brazde do brazde, širine 30 cm i dubine oko 25 cm. Na dnu gde rasađujemo mlade biljke unosimo kompost i pravimo humku.

Rasađujemo biljke sa dobro razvijenim korenovim sistemom i sa najmanje četiri pupoljaka, kasnije ih zalijemo i prekrijemo sa 5 cm zemlje.  

U toku vegetacije usev redovno zalivati jer špargla ima izražene potrebe za vodom.

Obaviti 2-3 prihrane NPK min. đubrivom najčešće prvo je početkom juna.

S jeseni suve izdanke orežemo na 2/3.

U drugoj godini brazde u potpunosti zatrpamo, a mere nege su iste kao i u prvoj godini samo količinu min. đupriva za prihranu povećavamo sa 200 na 300 kg/ha.

U prvoj i drugoj godini između redova možemo gajiti neku kulturu koja obogaćuje zemljište azotom, pasulj ili grašak.

Treće godine u proleće pravimo velike humke kako bi se mogli izdanci špargle razvijati i do 25 cm. Površina humke mora biti ravna kako bi se pravovremeno zapazio vrh glave izdanka. U tom periodu usev kontrolisati ujutro i predveče, savetuje Mijušković.

Svaki se izdanak pažljivo odgrne i reže na 18-25cm.

Posle branja izdanaka ponovo nanosimo zemlju i pravimo humku.

Prva berba je treće godine i traje oko 45 dana.

Nakon berbe vršimo đubrenje NPK đub. oko brazde 300-600 kg/ha, a s jeseni zgorelim stajnjakom.

Svake 3-4 godine unositi svež stajnjak 5 t/ha.

Redovno u toku leta odstranjivati izumrle delove, usev redovno čistiti od korova. U jesen izumrle izdanke iznosimo i spaljujemo.

Najveće prinose špargla daje od 8-10 godine, poručuje agronom Mijušković. 

spargla bela

Špargla je niskokalorična, bogata vitaminima, mineralima i vlaknima

Ovo izuzetno povrće je prava vitaminska „bomba“. U samo 100 g sveže špargle nalazi se: 210 mg kalijuma, 20 mg kalcijuma, 20 mg magnezijuma, 45 mg fosfora, 1 mg gvožđa, 500 mg vitamin A, 0,11mg vitamina B1, 0,12 mg vitamina B2, 0,60 mg vitamina B6, 1 mg niacina, 20 mg vitamina C, 2,5 mg vitamina E.

Šparglu su jeli stari Egipćani i Grci, a danas je na trpezama u celom svetu

Prema legendama, špargla je vrlo staro povrće. Opevali su je Grci i Rimljani, jeli su je i Egipćani, mahom svežu tokom sezone, a sušenu zimi. Popularnost je izgubila tokom srednjeg veka, a na trpeze se vratila u 17. veku.   

Kolevka špargle je Mediteran. Danas se uzgaja u celom svetu. Do Novog sveta seme je doplovilo 1852. i primilo se u Kaliforniji.

Šparglu najviše vole Nemci i oni veruju da je njihova špargla proizvedena u dolini Rajne, oko grada Švecingera, najbolja na svetu. Čak, u tvrđavi u tom gradu, organizuju festival u čast ove biljke. 

Specifičan i delikatan ukus špargle neće Vas ostaviti ravnodušnim. Treba je jesti i zbog obilja vitamina i minerala koji su najviše koncentrisani u izdancima i korenju. Eto razloga da na obodu svoje bašte posadite šparglu i koristite je i više od 10 godina.

Fotografije: pixabay.com

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?