Nis agro


Fito farmacija

LG Seeds
Kupus

Rana proizvodnja kupusa na otvorenom, sadnja, đubrenje

Setva za proizvodnju rasada ranog kupusa na otvorenom počinje tokom januara i februara, u toplim lejama i kontejnerima.

Rasađivanje se obavlja, zavisno od vremena setve, vremenskih prilika i planiranog plasmana krajem februara, tokom marta i aprila, a berba zavisno od klimatskih prilika i osobine hibrida krajem maja, tokom juna i jula.
 

Sadnja kupusa

Sadnju kupusa na otvorenom treba prilagoditi vremenskim uslovima kako ne bi došlo do propadanja biljaka. Najbolje rezultate postižemo kada mu obezbedimo optimalne temperature u svim fazama rasta i razvića moguća je rana proizvodnja na otvorenom polju.
 
Najpogodnije temperature za rast i razvoj kupusa su od 15 do 20 0C.
 
Biljka kupusa zahteva dosta svetlosti, naročito u fazi rasada, jer u slučaju nedostatka svetlosti dolazi do izduživanja stabla.
 
Kupus ima veliku lisnu masu, a relativno slabo razvijen korenov sistem i ima velike zahteve za vodom. Fazu nakon rasađivanja karakterišu povećani zahtevi za vodom.
 
Za uspešnu proizvodnju kupusa najpogodnija su srednje teška zemljišta sa dobrim vazdušnim i vodnim režimom, koja su neutralne reakcije.
 

Sadnja rasada kupusa

Sadnja rasada na našem području se obavlja ručno – sadiljkom i mašinski – sadilicom. Ako se sadnja obavlja sadilicom, predhodno je moramo podesiti.
 
Proveru nakon sadnje prvih biljaka možemo uraditi pokušajem čupanja biljke. Ukoliko iščupamo biljku, podešavanje moramo ponoviti, ukoliko otkinemo samo list, a biljka ostane zasađena, sadilica je dobro podešena.
 
Najbolje je sadnju obaviti u jutarnjim ili večernjim satima. Priprema zemljišta mora biti kvalitetna i na vreme obavljena.
 
Osnovna obrada počinje u jesen, na dubinu od 30 cm. Pre rasađivanja kupusa zemljište treba što bolje pripremiti, kako bi dobili sitnomrvičastu strukturu. 
 

Đubrenje

Imajući u vidu da obrazuje veliku vegetativnu masu, kupus veoma dobro usvaja hraniva iz organskih đubriva, koja je potrebno rasturiti u jesen sa osnovnom obradom.
 
Kupus daje odlične rezultate pri đubrenju stajnjakom. Đubrenje treba obaviti na osnovu rezultata agrohemijske analize, ali je opšta konstatacija da đubrenje prolećnog kupusa treba uvećati 2-2,5 puta od količine hraniva iznetih prinosom.
 
Maksimalnu količinu hraniva kupus zahteva u periodu obrazovanja glavice. Neposredno nakon sadnje biljka usvaja najveću količinu N, sve do momenta obrazovanja glavice. Pri obrazovanju glavice biljci je najpotrebniji P, pa sve do kraja vegetacije, a K se najviše usvaja u fazi rasta glavice, što nam govori da đubrenje kupusa treba bazirati na osnovnom đubrenju (zajedno sa osnovnom obradom). 
 
Prihranu kupusa treba planirati u dva navrata: Prvi put do faze formiranja rozete, sa 1/3 N đubriva a drugu prihranu treba obaviti u početku formiranja glavice sa preostalom planiranom količinom đubriva.
 
Za ranu proizvodnju kupusa na otvorenom preporučuje se sadnja zdravog, dobro odnegovanog rasada na međuredni razmak oko 50 cm, a razmak u redu između biljaka 30-40 cm, kako bi se ostvario sklop 50.000-66.000 biljaka/ha. 
 
Jelena Stojiljković, PSSS  

Oznake:,

Komentari (2)

Ostavi komentar

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

med proizvodi

Festival meda u Zrenjaninu od 11. do 13. oktobra

Trodnevni Festival meda u Zrenjaninu petnaesti put ...
Detaljnije