Nis agro


Fito farmacija

LG Seeds
Beli luk na njivi izvađen

Nakon rđe prosečan prinos belog luka u Mihajlovu

Ovog proleća rđa nije bila problem samo ratarima koji su proizvodili pšenicu. I proizvođači belog luka su u aprilu registrovali crvene fleke na listovima biljaka.

Beli luk na njivi izvađen

 

Povrtari iz Mihajlova su zaštitu belog luka obavili u nekoliko navrata.

“Imali smo mnogo problema. Rđe je bilo na većini parcela, a neke su se crvenele još iz daljine. Pojavila se u aprilu, pa smo prskali dva i tri puta. Spasili smo je, ali je rod nešto smanjen”, kaže povrtar Tapai Zoltan.

Deo porodice Tapai iz Mihajlova

Isti problem imao je i Sabo Tibi, koji kaže da je usev prskao čak četiri puta kako bi zaustavio infekciju koja je na listovima biljaka bila vidljiva u aprilu.

Svako ko je ostvario optimalnu gustinu useva imaće prosečan prinos ili malo ispod prosečnog, a kvalitet će biti dobar, prognozira Sabo.

Sabo Tibi Mihajlovo

 

Srećom, ovim proizvođačima rđa ne pravi probleme svake godine. 

Ono što godinama muči proizvođače belog luka je nelojalna konkurencija i uvoz ovog povrća. Protiv uvoznika ne mogu, ali su zadovoljni što potrošači još uvek radije kupuju domaći beli luk. Kako kažu, on je i mirišljaviji i ukusniji. A kupci to vrednuju.

Naši sagovornici robu prodaju nakupcima koji kamionima u Mihajlovo dolaze iz svih krajeva Srbije.

“Cena ovog povrća se nije menjala godinama. Nakupci slabo plaćaju, ali bar imamo sigurnog kupca i nemamo dodatne troškove za prevoz do mesta prodaje. Ne odustajemo od ove proizvodnje, jer se može solidno zaraditi”, kaže Sabo.

Mihajlovo je selo povrtara, a svako drugo domaćinstvo se bavi proizvodnjom belog luka. Još uvek proizvođači nisu organizovani u udruženje ili zadrugu i ne postoji organizovani otkup ovog povrća. O tome se priča, ali se od priče dalje ne odmiče. Možda je upravo udruživanje rešenje kako bi proizvođači “preskočili” nakupce, ostvarili zajednički nastup na tržištu i veću cenu. 

Plastenici u Zrenjaninu

U Zrenjaninu postavljeno petnaest plastenika za mlade poljoprivrednike

U plastenicima u Zrenjaninu, koji su postavljeni u okviru Programa poljoprivredno-preduzetničkih inkubatora za mlade, u julu počinje proizvodnja povrća.

Plastenici u Zrenjaninu

Budući mladi preduzetnici, koji su prošli obuku i čiji su biznis planovi odobreni, organizovaće proizvodnju povrća u petnaest plastenika.

„Preuzeli smo sve plastenike od strane izvođača radova. Očekujemo da prvi korisnici uđu u plastenike u julu, a svečano otvaranje poljoprivrednog inkubatora biće u septembru kada će biti vidljivi i prvi rezultati proizvodnje“, rekao je za Poljosferu pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić.

Mladi proizvođači koristiće plastenike i svu infrastrukturu dve godine i organizovaće prodaju proizvedene robe. Poljoprivredna stručna služba pratiće njihov rad i pružati im stručnu pomoć. Nakon dve godine korisnici plastenika biće obučeni za vođenje sopstvenog biznisa. Oni imaju obavezu da po izlasku iz inkubatora nastave rad na svom poljoprivrednom gazdinstvu.

Program poljoprivredno-preduzetničkih inkubatora je realizovan u okviru međuopštinske saradnje Zrenjanina, Kikinde i Novog Bečeja. Ukupno, u ova tri naselja, mladi će koristiti 31 plastenik. Projekat su podržali Ministarstvo omladine i sporta i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Vrednost programa je oko 150.000 USD.

 „Ponosni smo na našu međuopštinsku saradnju. Pokazali smo da možemo odlično da sarađujemo i sa USAID-om. Lokalne samouprave će pomoći mladim poljoprivrednicima kako bi oni na što efikasniji način koristili plastenike. Važno je da opravdamo uložena sredstva i da projekat održimo“, poručio je Radišić.

Zrenjanin je za inkubator obezbedio parcelu od tri hektara. Od te površine polovina je ostala slobodna. Prema rečima Radišića, postoji mogućnost da se na slobodnom delu parcele postavi još plastenika. Osim toga moguće je i proširenje inkubatora.

„Ukoliko projekat bude održiv inkubator ćemo proširiti i na naša naseljena mesta. Najpre, ona gde postoji tradicija proizvodnje povrća, a kasnije i u ostalim mestima. Očekujemo da će ovo biti dobar primer i da će se na sličan način formirati inkubatori i u drugim opštinama u našoj zemlji“, kazao je Radišić.   

Počela realizacija ideje “Banatske lenije” o poljoprivrednoj zoni

U delu Agroindustrijske zone opštine Kikinda, koja je organizovana na 18,5 hektara, u toku je proizvodnja krastavaca u plastenicima i na otvorenom. Realizacija ideje o zoni počela je pre šest meseci.

Agroindustrijska zona u Kikindi

Ideja kikindskih povrtara koji su okupljeni u Udruženju „Banatska lenija“ realizovana je kroz dva projekta.

Nikola Filipović

 

 „Vrlo smo zadovoljni, jer su našu ideju o izgradnji poljoprivredne zone prepoznali u lokalnoj samoupravi. Nama, povrtarima je to vrlo važno. Osim lokalne samouprave i USAID je kroz „Program poljoprivredno-preduzetničkih inkubatora za mlade“ našu ideju uvrstio u prioritet“ kaže za naš portal Nikola Filipović, predsednik UO Udruženja „Banatska lenija“.

Na parcelama u Agroindustrijskoj zoni u dvanaest plastenika, koji su donacija USAID-a, a za čije je postavljanje opština obezbedila infrastrukturu i lokaciju, organizovana je proizvodnja krastavaca. Plastenike koriste mladi koji su završili obuku. Programom je predviđeno da oni koriste plastenike dve godine, a da nakon toga osnuju svoje gazdinstvo ili prošire postojeću proizvodnju. Članovi „Banatske lenije“ pomažu u ovom projektu u stručnom i organizacionom delu.

Sa druge strane, u zoni na otvorenom, na skoro tri hektara, „Banatska lenija“ je organizovala proizvodnju kornišona za poznatog kupca.

Postavljanje stubova za proizvodnju na otvorenom

 

„Proizvodi iz obe proizvodnje završiće na istoj lokaciji. Želimo da damo pozitivnu energiju svima koji se bave ovom proizvodnjom. U Kikindi je sektor poljoprivrede najvitalniji. Treba da načinimo iskorak u odnosu na klasično vođenje poljoprivredne proizvodnje i da ukažemo da nam je ovde potreban i prostor za lager povrća, rashladna komora i mini prerada“, kaže Filipović.

Iskustva povrtara „Banatske lenije“ ukazuju da je neophodno udruživanje u cilju organizovanja planske proizvodnje i nalaženja poznatog kupca. Vreme će pokazati da li će to biti udruživanje u zadrugu, kooperativu ili neki drugi oblik organizovanja.

Zoran Kocić

 

Zoran Kocić, polaznik inkubatora

„Za sada sam zadovoljan. Sitne probleme rešavamo u hodu i pomažemo jedni drugima. Imamo i mentore. Sada u plasteniku proizvodimo krastavac. I kod kuće imam malu proizvodnju. Dobra organizacija je u plasteničkoj proizvodnji vrlo važna. Nema polovičnih radova. Nadam se da ću nakon dve godine sakupiti novac da kupim jedan ovakav plastenik.“

Staklenik Carske bašte

Carska bašta proizvodi povrće i u stakleniku

Preduzeće “Carska bašta”, koje su osnovali proizvođači povrća iz Mužlje i okoline, proširilo je proizvodnju. Od nedavno povrtari proizvodnju organizuju u stakleniku površine oko 1200 kvadratnih metara.

Staklenik Carske bašte

 

Kada budu završili obnovu još jednog dela ovog objekta, ukupna staklenička proizvodnja biće moguća na oko 2000 kvadratnih metara. Sada su u stakleniku krastavci i tikvice, a berba je u toku.

„Oko staklenika je zemljište koje smo opredelili za proizvodnju paprike za pečenje u tipu kapije. Trenutno sadimo rasad. Malo kasnimo iz objektivnih razloga. Zemljište i staklenik smo kupili zimus, pa smo nakon prolećnog oranja, a zbog suše, otežano obavili pripremu zemljšta. Tada nismo imali bunar, pa kasnimo desetak dana. Međutim, to se neće negativno odraziti na proizvodni ciklus“, rekao je za Poljosferu Arpad Koša, rukovodilac povrtarske proizvodnje u „Carskoj bašti“.

Rasad paprike na foliji 2

Sadnja paprike, ukupno 80.000 strukova, se obavlja na zemljištu gde je postavljen sistem za navodnjavanje kap po kap i malč folija. Tu je i bunar opremljen pumpom i odgovarajućim ventilima za doziranje prihrane. Paprika će biti navodnjavana i odozgo sistemom sa rasprskivačima.

Na delu zemljišta koje je trenutno pod pšenicom, nakon žetve, biće organizovana proizvodnja u oglednom polju za stranu semensku kuću. Planirano je da u oglednoj proizvodnji budu kupus, kineski kupus, brokoli i karfiol. Koša kaže da će „Carska bašta“ ostvariti saradnju i sa hemijskim kućama koje su iskazale interesovanje za oglede u povrtarskoj proizvodnji.

      

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

med proizvodi

Festival meda u Zrenjaninu od 11. do 13. oktobra

Trodnevni Festival meda u Zrenjaninu petnaesti put ...
Detaljnije