Fito farmacija

LG Seeds

Karakteristike kvalitetnih supstrata za setvu i rasađivanje

Od supstrata zavisi i proizvodnja kvalitetnog rasada povrća, a od toga dobrim delom i uspeh u proizvodnji.

Supstrat je važan je jer u njemu nežne, mlade biljke provedu osetljivu fazu života.

Zato je važno odabrati kvalitetan supstrat koji u potpunosti odgovarfa vrsti povrća. O važnosti i značaju odabira pravog supstrata za proizvodnju piše dipl. inženjer Nemanja Konstantinović (PSSS).

Supstrat za setvu i rasađivanje

Supstrat je podloga u koju se seje povrće i u kojoj ono ostaje do pikiranja ili rasađivanja.

U proizvodnji paradajza, paprike i plavog patlidzana koriste se dve vrste supstrata – za setvu i pikiranje, dok kod krastavca, dinje i lubenice nema potrebe za pikiranjem, te se koristi samo jedan supstrat.

Glavna razlika među njima je u veličini čestica – sitnija granulacija (prečnika do pet milimetra) koristi se za setvu sitnijeg semena, dok se grubljim česticama (prečnika do deset milimetra) pune kontejneri u koje će se sejati krupnije seme i pikirati mlade biljke.

Karakteristike supstrata direktno utiču na njegov kvalitet.

Među njima najvažnije su pH vrednost, struktura i sastav, vodno – vazdušne osobine, sastav i količina hraniva.

Za ovu namenu najbolji je supstrat čija je pH vrednost blago kisela i kreće se 5,5–6,5.

U proizvodnji biljaka koje u supstratu provode duže vremena (paradajz i paprika), veliku pažnju treba posvetiti kvalitetu vode za zalivanje.

Ništa manje važan je vodno – vazdušni režim. On zavisi od sadržaja svetlih i tamnih treseta u supstratu i njihove strukture.

Da bi se sprečilo presušivanje, u njega se dodaju specijalni okvašivači koji održavaju vlažnost i omogućavaju lakše ponovno kvašenje. Kada se zalije, kvalitetan supstrat deo vode zadržava a suvišnu otpušta.

U njemu ostaju optimalne količine vode i dovoljno pora sa vazduhom.

Količina hrane u supstratu mora da odgovara zahtevima biljaka koje gajimo.

Jedan od najčešćih problema u proizvodnji rasada jeste prevelika količina hrane u smeši u koju sejemo ili pikiramo biljke.

U takvoj podlozi prvo nekrotiraju ivice listova, a zatim se biljke guše.

Uzrok je to što velika količina hraniva onemogućava biljke da normalno usvajaju vodu pa se guše.

Zemljišne smeše kao zamena za gotove supstrate

Gotov supstrat može da zameni zemljišna smeša koja se pravi u domaćinstvu i njome pune kontejneri.

Pravi se od plodne baštenske zemlje, ledinske zemlje (priprema se tokom leta i slaže u gomile uz plastenik), zgorelog stajnjaka, komposta, treseta i rečnog peska.

Ne valja koristiti zemlju na kojoj su se upotrebljavali herbicidi.

Za proizvodnju rasada paprike, paradajza, krastavca i salate pogodna smeša sastavljena je od 70 procenta slabo razloženog smeđeg treseta i 30 procenta jače razloženog treseta.

Izuzetno je kvalitetna i mešavina 80 odsto treseta i 20 odsto zeolita.

Čist treset ne treba koristiti jer se u njemu teško reguliše vlažnost.

Kao supstrat može da se upotrebi i smeša zemlje (šest delova) i glistenjak (jedan deo).


mini tuneli 2

Proizvodnja ranog krompira uz pokrivanje biljaka i tunele

Rana proizvodnja krompira je opravdana iz više razloga.

Sa ekonomskog stanovišta jer je zarada od prodaje ranog krompira značajnija od prodaje u sezoni. Moguće je ostvariti dve žetve godišnje i na taj način intenzivirati korišćenje zemljišta i sistema za navodnjavanje.

O proizvodnji ranog krompira uz pokrivanje i korišćenju tunela piše Mira Miljković, dipl. inženjer poljoprivrede PSSS.

Proizvodnja ranog krompira 

Mladi krompir u kontinentalnom području na otvorenom polju pristiže za potrošnju krajem maja i tokom juna meseca.

Uz neposredno pokrivanje biljaka (bez noseće konstrukcije) agrilom, crnom folijom, slamom, plevom mladi krompir stiže 15-20 dana ranije za vađenje.

Korišćenjem toplih tunela, mladi krompir dospeva za mesec do dva ranije u odnosu na otvorenu baštu.

Najveću ekonomsku opravdanost ima gajenje ranog krompira uz nastiranje (malčiranje) i neposredno pokrivanje biljaka agrotekstilom i u tunelima bez grejanja. Posle prestanka opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva pokrivka se skida, a to je u našim uslovima najčešće krajem aprila.    

Bez obzira na način proizvodnje, pre sadnje krtole se obavezno naklijavaju u prostorijama sa dovoljno difuzne svetlosti na temperaturi 12-15 stepeni. U protivnom klice se brže razvijaju, duže se i etioliraju i lako se lome pri sadnji, podseća Mirković.

Za sadnju se koristi samo zdrav i kvalitetan sadni materijal. Nije dobro koristiti sitne krtole iz predhodne godine jer postoji opasnost od virusne degradacije.

Vreme sadnje krompira

U tunelu za sadnju januara, a na otvorenom polju februara i marta, uz nastiranje zemljišta foto ili biorazgradljivom folijom (omogućava brže zagrevanje zemljišta) i odmah prekriva perforiranom folijom ili agrotekstilom koji obezbeđuju višu noćnu temperaturu za čitavih 5-8 stepeni (nema opasnosti od mraza).

Sa sadnjom se započinje kada je temperatura zemljišta 3-5 ºC na dubini 6-10 cm.

Nastiranjem zemljišta sa foto ili biorazgradljivom folijom temperatura zemljišta se podiže na 10-18 stepeni, a naklijali krompir niče za 18-22 dana.

Najčešće se đubri goveđim stajnjakom uz jesenju obradu sa 3-4 kg/m². Pod osnovnu obradu se unosi 20-30 g po m² 8:16:24 i predsetveno 10-15 g KAN-a po m².

Navodnjavanje i preventivne mere zaštite

Navodnjavanje je redovna agrotehnička mera u proizvodnji ranog krompira.

Zaštita od bolesti i štetočina je u redovnoj proizvodnji neophodna, jer krompir prati čitav niz bolesti i štetočina.

Međutim, u proizvodnji ranog krompira uz primenu preventivnih mera treba težiti potpunom isključivanju hemijskih preparata za zaštitu.

Osnovne preventivne mere zaštite čini korišćenje zdravog i kvalitetnog sadnog materijala, otpornost sorte, pravilan plodored i nastiranje zemljišta.

 

 

 

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

vino boce

Interfest u Novom Sadu uz vrhunska vina, delikatese, radionice i muziku

Interfest, najstariji međunarodni festival vina u Srbiji, održaće se od 13. do 15. juna ...
Detaljnije