Obezbediti povoljnu vlažnost i dobar kvalitet vazduha u plasteniku

Dobar kvalitet vazduha u plasteniku jedan je od preduslova uspešne proizvodnje povrća.

Pravilnom primenom agrotehničkih mera i redovnim provetravanjem objekta omogućavaju se povoljni uslovi sredine za rast i razvoj biljaka.

Vlažnost vazduha nastaje isparavanjem vode iz zemljišta i biljaka i zavisi od apsolutne vlažnosti vazduha i temperature i on utiče na intenzitet transpiracije, fotosintezu, oplodnju, kao i pojavu oboljenja.

O ovoj temi piše Nada Lazović Đoković, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Srbije (PSSS).

Vlažnost i kvalitet vazduha u plasteniku

S obzirom na zavisnost vlažnosti vazduha od temperature, najveća relativna vlažnost vazduha je u ranim jutamjim časovima i opada ka podnevu.

Kod biljaka kojima je neophodna visoka relativna vlažnost vazduha (krastavac 90-95%), pored redovnog zalivanja neophodno je i dopunsko orošavanje.

Za vrste kojima je dovoljna manja relativna vlažnost (paradajz 50—65%) neophodno je rano jutarnje provetravanje, kao i provetravanje posle svakog zalivanja.

U leji sa visokom temperaturom visoka je i relativna vlažnost vazduha (najviša je u toplim lejama).

Relativna vlažnost vazduha menja se u toku dana i najveća je u jutamjim satima, a najmanja oko 14 časova.

U prvim poslepodnevnim časovima, kada je relativna vlažnost ispod 50%, pojačana je transpiracija biljaka (isparavanje) i zato u toku izrazito toplih dana treba biljke zalivati a često i zasenjivati.

Relativna vlažnost vazduha je uvek veća u tunelima bez grejanja. Maksimalna je u ranim jutarnjim satima a oblačnih dana može biti i za 50% veća nego sunčanih.

Sve to zahteva odgovarajuće podešavanje uslova i nege biljaka.

Gasovi

Rast i razvoj povrća mogući su samo u kvalitetnoj vazdušnoj sredini, pre svega u prisustvu ugljendioksida i kiseonika.

Pri optimalnoj osvetljenosti i temperaturi optimalan sadržaj CO, je 0,1-0,2%. U takvim uslovima povrće je ranostasnije, a prinos veći.

Tako salata dospeva za 2—4 nedelje ranije, kod paradajza se značajno povećava ranostasnost i prinos kod krastavca.

Sadržaj CO2 u plastenicima se reguliše provetravanjem (ulaskom svežeg vazduha) i iz zemljišta.

Pri dobrom đubrenju, posebno organskim đubrivima, povećava se mikrobiološka aktivnost i oslobađa CO2 (do 75 g/m’). To je bitno jer pri optimalnim uslovima odrasle biljke krastavca i paradajza mogu dnevno da usvoje 30- 50 g/m2 C02.

Kiseonik je neophodan za disanje biljaka. Posebno je značajan za aktivnost korena i za klijanje.

Najveće potrebe za kiseonikom ima koren biljaka koje brzo rastu – krastavac, dinja, lubenica.

Za poboljšanje rastresitosti, odnosno stvaranje dobrih vazdušnih uslova u zemljištu, primenjuju se različite mere popravke (unošenje lakih supstrata, organske mase, nastiranje zemljišta).

Od drugih gasova u zaštićenom prostoru ima amonijaka, etilena a ređe ozona.

Štetno dejstvo amonijaka javlja se ako se sadi neposredno posle unošenja stajnjaka, posebno posle unošenja živinskog dubriva. Povrede na biljkama su u vidu ožegotina na donjim listovima.

Sumpordioksid oštećuje biljke (listovi pobele i suše se) već pri koncentraciji od 0,01%. Visoke koncentracije S02 javljaju se pri direktnom sagorevanju industrijskog gasa ili kao rezultat spoljnjeg zagadenja vazduha.

Pri zagrevanju pomoću kalorifera u kojem sagoreva gas može doći do pojave etilena i ugljenmonoksida.

Tada biljke zaustavljaju rast, listovi postaju grubi, intemodije su kratke i slaba je oplodnja. Etilen je i produkt zrenja paradajza, dinje i paprike i nepovoljan je za salate i krastavac koji brzo propadaju.

Dobar sastav vazduha u plasteniku postiže se pravilnom primenom agrotehničkih mera i redovnim provetravanjem objekta.

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?