Mreže za zasenjivanje plastenika: Gustoća, materijali i boja

plastenik Snežane Nikolić

Visoke temperature mogu naneti štete gajenim biljkama tako da zasenjivanje plastenika mora da bude redovna mera. Biljke se doslovce „peku“ na višednevnim vrućinama.

Oštećenja na biljkama i plodovima koje može izazvati izlaganje suncu mogu se ublažiti postavljanjem materijala koji stvaraju „hlad“ i delimično rashlađuju prostor.

Za ublažavanje sunčevog zračenja kod nas se prodaju mreže za zasenjivanje koje podsećaju na zelene vreće – ambalažu za povrće. Sa njima se intenzitet svetla smanjuje zavisno o gustoći tkanja za 30-60%.

Bojenje zidova zaštićenog prostora krečom i specijalnim bojama koje se lako skidaju je takođe naša praksa u zasenjivanju. Ovo rešenja nisu trajna – svake godine mreža i boja se skida i ponovno postavlja kada dođe opasnost od žarenja sunca.

Savremeni plastenici u svetu opremaju se mrežama za zasenjivanje koje se poput zavesa vodoravno pomiču zavisno o potrebi zasenjivanja. One su različitog tkanja, gustine i boja u zavisno za koje biljke se koriste.

Mreže: Gustoća, materijali i boja 

Proizvođači nude mreže koje zasenjuju čak do 90%.

Za povrće, začinsko bilje i većinu cveća koje se kod nas uzgaja (jastučasto cveće, hrizanteme, pelargonije, rezane irise i ljiljane) preporučena gustina mreže je 30-40%.

Za proizvodnju tropskog ukrasnog bilja poput orhideje, fikusa i filodendrona gustoća mreže pruža senu od 50-80%.

Materijali za mreže su polietilen (kao i za folije) i polipropilen različitih načina tkanja.

Prema prostoru kojem je namenjena standardna boja mreža za zasenjivanje se koristi:

  • za rasadnike i ukrasno bilje: zelena i tamnozelena
  • za proizvodnju u plasteniku: crna ili bela zavisno o vrsti uzgajanog bilja (neke cvetnice traže belu mrežu koja upija UV i odbija sunčeve zrake)
  • za eksterijerno uređenje – za sportske terene, bazene, terase i slično: dekorativna smeđa, plava i ljubičasta

Obojene fotoselektivne mreže za zasenjivanje

Novu tehnologiju u opremanju zaštićenog prostora predstavljaju fotoselektivne mreže. Kod proizvodnje mreža za zasenjivanje u materijale se dodaju specijalni kromatski dodaci. Biljka dobija uz „zaštitni SPF faktor“ od direktnog sunčevog zračenja i najpovoljniji kvalitet svetla za rast.

Upravljanje sunčevim spektrom način je da se u biljkama poboljša ili kontroliše:

  • vegetativni rast i veličina biljke
  • grananje i patuljasti rast
  • vreme i kvalitet cvetanja
  • plodonošenje i obojenost plodova
  • sadržaj šećera i kiselina naročito u voću
  • sprečava se palež
  • smanjuje se trošak vode za navodnjavanje

Upotreba hromatiranih mreža za zasenjivanje ima pozitivan ekološki i ekonomski uticaj na proizvodnju.

Nema primene fitoregulatora i drugih hemijskih sredstava, a posao oko rezidbe i proređivanja je značajno smanjen.

Tablica: Menjanje kvaliteta sunčevog svetla korišćenjem obojenih mreža

Boja mreže
Upija zračenje:
Prenosi zračenje:
Odbija zračenje:
plava
UV+žuto+crveno do IC
Plavo+ zeleno
++
crvena
UV+plavo+zeleno
Crveno do IC
++
žuta
UV+plavo
Zeleno do IC
++
bela
UV
+++
crna (i siva)
najviše svetla
0

Istraživanja su pokazala da crvene i žute mreže u proizvodnji stimuliraju vegetativni rast i vigor biljaka.

Plave mreže potiču patuljasti rast, sive povećavaju grananje i grmolik izgled te smanjuju veličinu lista.

Energetske zavese

Uz zasenjivanje daju termoizolaciju i leti i zimi. To su polietilenske „srebrne“ mreže metalizirane aluminijumom. Predstavljaju savremeni alat u plasteniku pomoću kojih se leti „odvodi vrućina“ reflektiranjem neželjenih toplotnih IC zraka. U istom zaštićenom prostoru tokom zimskih meseci one služe nakupljanju potrebne topline i smanjuju potrebu za grejanjem.

Zaključak:

Obrada teme o zasenjivanju zaštićenog prostora zahteva i nastavak o sistemima za hlađenje.

Zasenjivanje plastenika uz provetravanje će pomoći u proizvodnji jer će se temperatura sniziti sa vrućih 40ºC na malo ugodnijih 35ºC. To je i najviša temperatura za „napredovanje toplih kultura“. Uspešnija proizvodnja je moguća uz dodatnu opremu za hlađenje zaštićenog prostora, ali po mojim saznanjima većina proizvođača u ovom trenutku na to ne pomišlja.

Najmanji trošak za hlađenje je instaliranje mikrorasprskivača koji najfinijom maglicom hlade, a ne izazivaju neželjene posljedice (pojavu bolesti i štetnika i druga oštećenja na biljkama).

Sunčica Dombaj, dipl. ing. agronomije

psss.rs

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?