Mirođiju sejemo u proleće ili postrno, može i kao združeni usev

mirodjija

Mirođiju najčešće koristimo kao dodatak jelima. Specifičnog je mirisa i ukusa.

Možemo je gajiti kao samostalan ili združeni usev, u prolećnoj ili postrnoj setvi.

Nekoliko saveta o proizvodnji mirođije daje savetodavac Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije Ljiljana Vuksanović.

Mirođija je dobro poznat začin koji se dodaje čorbama, sosevima, jelima od mesa i zimnici. U tu svrhu se koristi list, svež ili osušen. Upotrebljava se i plod kao i etarsko ulje.

Mirođija se u našoj zemlji uglavnom gaji na okućnicama i u baštama a ređe na većim površinama.

Najbolje prinose daje na neutralnim zemljištima s dubokim i rastresitim oraničnim slojem a na kiselom i močvarnom zemljištu ne uspeva.

Osnovnu obradu obaviti u jesen a u proleće treba obaviti predsetvenu pripremu koja za cilj ima ravnanje površine kako bi se obezbedilo ravnomerno i ujednačeno nicanje useva.

Đubrenje mirođije

Đubrenje treba prilagoditi tipu zemljišta i načinu proizvodnje. Ako se mirođija gaji za herbu treba povećati količinu azotnog đubriva a ukoliko se gaji za plod onda se povećava količina fosfora. Pozitivno reaguje na đubrenje organskim i mineralnim đubrenjem.

Setva pojedinačna ili združena

Za proizvodnju herbe mirođija se može sejati u proleće (mart-april) ili postrno (jul-avgust) na razmak redova 12-24 cm, savetuje Vuksanović.

Ukoliko je namenjena za proizvodnju etarskog ulja i ploda, setva treba da bude tokom marta s razmakom između redova 24-36 cm.

Može da se gaji u združenoj setvi s komoračem, pasuljom a veoma je značajna i kao zaštitni usev.

Cvetovi mirođije privlače veliki broj korisnih insekata jer su bogati polenom i nektarom pa predstavljaju eko-koridore u organskoj proizvodnji povrća.

Mirođiju ne treba prihranjivati

Nega useva se sastoji od mehaničkog suzbijanja korova – kultiviranje, okopavanje, plevljenje jer ne postoje registrovani herbicidi za ovu biljnu vrstu u našoj zemlji.

Obzirom da je mirođija biljka kratke vegetacije (100-120 dana) ne preporučuje se prihranjivanje a navodnjavanje je obavezno u postrnoj setvi.

Žetva

Žetva se razlikuje od načina proizvodnje – herba se kosi kada biljka počne da raste u stablo tj. kada je visina 30-40 cm. Tako rano pokošena biljka može da da još jedan otkos u toku godine.

Ukoliko se gaji za proizvodnju etarskog ulja, žetvu treba obaviti u fazi mlečno voštane zrelosti na visini 30-50 cm od površine zemlje. U toj fazi zrelosti, stabljike u prizemnom delu počinju da menjaju boju, a donje lišće da opada.

Žetva plodova se obavlja kada najveći deo štitova dobije žućkastu boju. Prinos herbe u fazi mlečno-voštane zrelosti je 15-20 t/ha tj. 25-55kg/ha etarskog ulja a zrelog ploda 800-1000 kg/ha.

Prerada herbe podrazumeva sušenje u hladu u tankom sloju na promajnom mestu ili u sušarama na 40ºC kako bi se očuvala zelena boja.

Prirodno sušenje obično traje 4-6 dana.

Destilacija etarskog ulja se izvodi vodenom parom kada biljke malo provenu.

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?