Kupusnjače koje proizvodi gazdinstvo Tiri su traženi proizvodi. Svi u domaćinstvu rade sa željom da ostvare zajednički cilj i uspeh.
Lukino Selo nadomak Zrenjanina je naselje vrednih povrtara. U ovom najmanjem zasebnom selu na teritoriji grada nešto manje od 500 stanovnika živi u oko 200 domaćinstava. Većina njih se bavi poljoprivredom. U ataru oko sela, kao i u baštama, podignuto je na desetine plastenika u nizovima koji su tokom cele sezone ispunjeni raznovrsnim kvalitetnim povrćem. Mnogi povrtari su se specijalizovali za nekoliko vrsta povrća i u toj proizvodnji postižu uspehe. Takvi su Nevena i Andraš Tiri.
Vredni supružnici na oko sedam hektara što svoje zemlje, što na zakupljenim parcelama proizvode kupusnjače, najviše karfiol i brokoli, a zimi kelj i prokelj. Počeli su skromno pre dvadeset godina, priča Nevena, i iz godine u godinu proširivali gazdinstvo i ulagali u proizvodnju. Kako je to zahtevalo značajnija ulaganja, sredstva su pronašli i kroz konkurse. Konkurisali su kod mađarske fondacije Prosperitate i tako nabavili zalivni sistem, pumpu, frezu, sadilicu. Na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ostvarili su pravo na dodelu sredstava za regulisanje, izgradnju, rekonstrukciju i sanaciju sistema za navodnjavanje i nabavku opreme i dodatno se opremili pumpom. Sva ta oprema omogućila im je da stabilizuju i osavremene proizvodnju i sebi olakšaju poslove.
Gazdinstvo Tiri prepoznatljivo po proizvodnji brokolija
Ostali su verni onome što znaju da rade i to, kako kaže, rade sa mnogo truda i kvalitetno. Na 300 kvadratnih metara podigli su tri plastenika u kojima proizvode rasad za potrebe svoje proizvodnje.
Najvažniji proizvod na gazdinstvu Tiri je brokoli. U jednom periodu proizvodili su i spanać i kelerabu, ali tada nisu mogli da obezbede radnu snagu za neophodne poslove, pa su nastavili sa kupusnjačama. Danas su zadovoljni jer imaju kompaktnu grupu radnika, najviše žena, ponosno ističe naša domaćica. Dodaje da je u toj grupi i gospođa koja je napunila 75 godina, a još uvek je vrlo vešta u poslovima i uzor je mlađima. Osim radnika u pomoć im u vreme raspusta stižu i ćerke Ida i Nina koje tada preuzimaju poslove oko prodaje i odlaska na pijace ili sadnje i berbe.
Gazdinstvo Tiri karfiol i brokoli nude tržištu tokom cele godine, od proleća do decembra. Prošla sezona je bila vrlo zahtevna, ističe Andraš, jer je bio izazov sačuvati proizvodnju i kvalitet proizvoda obzirom na sušu. Zalivali su i radili značajno više pa su troškovi navodnjavanja bili jako veliki. Osim toga poskupeli su i gorivo, đubrivo, sredstva za zaštitu biljaka, a u jednom trenutku cene njihovih proizvoda su bile niske, pa su sumnjali da će sezona biti pozitivna. Srećom, jesen je donela malo bolju situaciju i nije bilo gubitaka. Izazov je bila i zaštita useva, ali kroz jako dobru saradnju sa Prognozno-izveštajnom službom problemi su rešeni pravovremeno i kvalitetno.
Naši domaćini kažu da su njihovi proizvodi traženi, ali i da kada je reč o plasmanu robe sve zavisi od ponude i potražnje i bilo je perioda kada nisu mogli da predvide kako će proći sa prodajom. Ulaganja u proizvodnju su velika, dodaju, i ništa se ne može odložiti za bolje vreme, već se mora delovati brzo kako bi proces tekao u kontinuitetu. Veći deo proizvoda prodaju na kvantaškoj pijaci u Beogradu, a u nekoliko navrata svoje povrće prodavali su i prerađivačima.
Povrtarska proizvodnja je zahtevna i puna izazova, ističe Nevena, ali ako svi u domaćinstvu rade sa željom da ostvare zajednički cilj, uspeh ne može izostati. Koji god posao da obavljate uvek je lakše kada imate podršku. Nevena i Andraš su jedan drugom podrška i jedna su celina. Kada su se venčali domaćica nije znala mnogo o povrtarstvu, ali je uz supruga učila i naučila. Žene mnogo toga mogu, ali je sve lakše kada se poslovi podele.
„Nevena, kao i većina žena, radi nekoliko poslova, skoro istovremeno. Nakon posla na njivi čekaju je obaveze domaćice. Nisam siguran da bih to mogao“, iskren je Andraš. Uz osmeh dodaje: „Eto, položila je i za kamion kako bi mogla da obavlja i poslove transporta.“
Radni dan počinje u pet sati i završi se, često i oko ponoći. Ipak, nisu napustili posao i ono što je za njih najvažnije, svoji su na svome. Proizvodne površine neće uvećavati, već će još više raditi na povećanju već prepoznatog kvaliteta povrća, kako bi bili najbolji u proizvodnji brokolija, karfiola, kelja i prokelja.
Poljoprivredne penzije su ponižavajuće
Dele sudbinu većine poljoprivrednih proizvođača i razočarani su jer su penzije za poljoprivrednike vrlo male.
„To je ponižavajuće. Naše zanimanje i mi nismo poštovani. Mnogi naši meštani su otišli u inostranstvo jer jednostavno ne vide budućnost ovde i brinu od čega će živeti u starosti. Trebalo bi da institucije vode više računa o ovom delu stanovništva. Iz Lukinog Sela otišlo je dosta stanovnika, ali kuće nisu prodali. Neće tamo u tuđini da ostanu i planiraju da se vrate kada steknu pristojne inostrane penzije“, objašnjava Nevena. Dodaje da je važno da sačuvamo domaću proizvodnju, kvalitetne domaće proizvode i omogućimo meštanima sela da žive pristojno. Popraviti puteve, organizovati ispostave pošte i banke, obezbediti prodavnice, organizovati mesta gde će se okupljati mladi…
Kao pozitivan primer koji se dogodio u njihovom selu navodi da je Grad Zrenjanin u okviru akcije „Da nam sela budu bliža“ rešio problem koji su tada prijavili nadležnima, a radilo se o potapanju plastenika i dvorišta kada su padale obilne kiše. Bilo je neophodno da se teren izniveliše i voda cevima sprovede u postojeće kanale. Dakle, može se, ali moramo svi, i pojedinci i institucije, imati snagu i volju da promenimo i svoju okolinu na bolje i takav stav proširimo što dalje. Pozitivnim delanjem i primerima menjajmo sebe i druge, zaključuje naša sagovornica.
A. Mihajlović, objavljeno u listu Poljoprivrednik
