Crni luk, jesenja setva

luk na njivi

Crni luk se u Srbiji gaji na oko 20.500 hektara sa tendencijom opadanja po prosečnoj stopi od 2,2 % godišnje.

Crni luk spada u grupu značajnije zastupljenih povrtarskih vrsta koje se gaje kod nas. Velika je uspešnost u pogledu gajenja i uspevanju postizanja visokih prinosa.

Kod luka se u ishrani koristi svaki deo, bilo kod mladog luka bilo kod konzumnog. Na trpezama je zastupljen preko cele godine u velikim količinama. Možemo reći da je pored krompira, luk najzastupljenija portarska kultura kod nas.

Rano u proleće dospeva kao mladi luk, a krajem maja i u junu dospeva kao konzumni luk. Kao takav lako se čuva tokom cele godine.

Luk se može uzgajati u dva oblika, proizvodnja za mladi luk i proizvodnja za konzumni luk.

U zemljama velikim proizvođačima luka karakteristično je da se luk seje i uzgaja iz semena. Kod ovakvog postupka se ostvaruju znatno veći prinosi uz primenu pune agrotehnike. Kada uzmemo u obzir hibridizaciju semena, pored visokih i stabilnih prinosa ostvaruje se i visoka stabilnost i postojanost čuvanja luka.

Zasejane površine i prinosi crnog luka u svetu

Crni luk u mnogim zemljama, po produkciji i značaju u izvozu, predstavlja vodeću povrtarsku kulturu.

Zemlja           Zasejana površina (ha)     Prosečni prinos (t / ha)

Holandija                    11000                                  36,7
Poljska                         25000                                 16,3
Egipat                          17000                                  28
Japan                           29000                                 41,4

Prosečna površina pod crnom lukom u Srbiji iznosi 20.500 hektara sa tendencijom opadanja po prosečnoj stopi od 2,2 % godišnje.

Prinos crnog luka prosečno iznosi 6 tona po hektaru, što je tri puta manje u odnosu na ostvareni evropski prosek.

Klimatski činioci, posebno temperatura i intenzitet svetlosti, imaju veliki uticaj na nutritivni kvalitet povrća i voća.

Koncept setve crnog luka

Kod nas je gajenje luka vezano za ekološke uslove pojedinih regiona.

Proizvodnja je koncentrisana u Vojvodini. Do skora je bio zastupljen koncept setve luka dvofazno tj. jedne godine se sejalo seme luka za proizvodnju arpadžika, a sledeće godine se sadio arpadžik za proizvodnju kako mladog tako i konzumnog luka.

Uvođenjem novih hibrida luka u sortiment odustalo se od ovakve tehnologije proizvodnje. Veliki proizvođači konzumnog luka su prešli na ovaj načim proizvodnje luka.

Na dvofaznu proizvodnju se odlučuju manji proizvođači mladog luka i amateri za ličnu proizvodnju konzumnog luka.

Luk je izvor vitamina i minerala

Trebalo bi znati da crni luk ima veliku hranljivu vrednost.

Sadržaj suve materije u lukovicama luka kreće se od 5 % kod mladog do 25 % kod konzumnog luka, dok kod listova mladog luka ima oko 105 suve materije.

Zanimljivo je da sadržaj suve materije određuje karakterističnu ljutinu crnog luka. Najveći sadržaj suve materije imaju ljute sorte crnog luka gajene iz arpadžika, a najmanji % suve materije imaju likovice slatkih sorti i hibrida proizvedene iz semena ili rasada.

U uslovima navodnjavanja, bez koje se proizvodnja luka iz semena ne može ni zamisliti, procenat suve materije i šećera se smanjuje. Isti je slučaj i sa gajenjem luka u sušnim godinama.

Pored aminokiselina luk je bogat i vitaminima C, B1 i B2.

Najveći prozenat C vitamina se nalazi u listovima mladog luka 15-30 mg %,dok su konzumne lukovice bogate vitaminima B kompleksa.

Luk sadrži 17 mineralnih materija. Najviše su zastupljeni kalcijum, silicijum, hlor, natrijum, fosfor i bakar.

U proizvodnji se javljaju sledeće sorte i hibridi crnog luka:

Ljute sorte sa visokim sadržajem suve materije, saharoze i eteričnih ulja, poluljute sorte i slatke sorte koje imaju najmanji procenat suve materije, a od šečera preovlađuje glukoza, dok se kod ostale dve sorte javljaju i monosaharidni šećera.

Zanimljivo ja da ljutina luka i karakterističan miris dolaze od prisustva eteričnih ulja. Luk koji ima jači miris najverovatnije je ljući od onog koji ima blaži miris ili je neutralam. No ako je došlo do izmrzavanja lukovica usled rasparanja promrzlih delova razvija se takođe karakterističam miris crnog lika. Na ovaj momenat obratite pažnju ako se budete oslanjali na svoj nos i svoje čulo.

Čuvanje crnog luka

Mnogi faktori pre berbe utiču na građu i kvalitet novih poljoprivrednih proizvoda. Ovde su uključeni genetički faktori (izbor sorte), faktori spoljne sredine (klimatski uslovi i agrotehnički činioci), način berbe, i način rukovanja proizvodima neposredno nakon vođenje.

Ranija proizvodnja obezbeđuje veću cenu na tržištu i najčešće bogatiji rod, međutim, takvi proizvodi nisu pogodni za čuvanje.

Problematici “postharvest” fiziologije i tehnologije danas se posvećuje izuzetna pažnja s ciljem da na čuvanim proizvodima bude što manje promena, a postupak čuvanja ekonomičan. Pri tome još uvek dominiraju izučavanja različitih načina čuvanja, a značajno manje značaj primenjene agrotehnike.

Proizvodnja crnog luka, agrotehničke mere

Svaka agrotehnička mera predstavlja u izvesnom smislu ograničavajući faktor za formiranje prinosa i kvaliteta, ali istovremeno ističe i značaj godina, odnosno klimatskih faktora.

Vezano za primenu agrotehnike postoje određeni mere koje utiču na kvalitet novih proizvoda: izbor sorte, đubrenje, navodnjavanje, vreme proizvodnje, primenjena zaštita i vreme i način berbe.

Nicanje počinje na temperaturi 2-3 ºC, ali je optimalno oko 22 ºC, kada je i nicanje veoma brzo. Pri temperaturi 5-8 ºC nicanje traje 25-35 dana, pri temperaturi od 18-20 ºC 10-12 dana, a pri 20- 25 ºC samo 3-5 dana.

Padavine utiču na obezbeđivanje biljaka vodom, i mogu uticati na sastav odabranih biljaka. Zbog relativno slabo razvijenog korenovog sistema, koji je prostran plitko, crni luk zahteva dobru vlagu površinskog sloja zemljišta.

Nedostatak vode u ovom periodu intenzivnog rasta biljaka dovodi do zaostajanja rasta i smanjenja kvaliteta lukovice. U uslovima navodnjavanja biljnih tkiva su hidratisanija.

Potrebe luka za vodom razlikuju se tokom vegetacije.

Najveće zahteve luk ima u periodu faze intenzivnog obrazovanja listova, dok njegovi zahtevi smanjuju do faze zrenja.

Pri proizvodnji direktno iz semena, u fazi nicanja potrebe za vodom su znatno veće nego kod proizvodnje iz arpadžika.

U fazi zrenja nedostatak vlage povoljno utiče na kvalitet lukovice.

Suvišak vode dovodi do formiranja većih, manje kvalitetnih lukovica, a vrlo često i usporava dozrevanje lukovice.

Agrotehnički činioci-tip zemljišta, nastajanje, navodnjavanje i đubrenje utiču na obezbeđivanje biljaka vodom i hranljivim sastojcima, što može uticati na nutritivnu strukturu obranih herbalnih delova.

Uticaj đubrenja na sadržaj vitamina je manje značajan nego što je izbor sorte i uticaj klimatskih uslova, ali je zato uticaj đubrenja na sadržaj mineralnih materija veoma značajan.

Preobilno đubrenje azotom, posebno kasno, uz navodnjavanje ili tokom kišnog perioda, produžava vegetaciju, što je zbog bioloških osobina crnog luka neprikladno.

Pravilan izbor sorti za određene namene, na primer za preradu u sušene proizvode, kod crnog luka podrazumevaju sorte namenjene za direktnu setvu. Za duže i kvalitetnije čuvanje imaju prednost one većih sadržaja suve materije i saharoze.

Dragan Marković, dipl. inženjer poljoprivrede
PSS Zrenjanin

Foto: A.M.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?