Artičoka je biljka od koje koristimo cvetne lože

Artičoka je biljka i za naše uslove.

Artičoka je višegodišnja biljka, ali se može gajiti i kao jednogodišnja.

Koren je dubok, na lišću ima dlačice i bodlje, a cvetovi su skupljeni u cvast svetlo ljubičaste boje.

Za ishranu se koriste cvetne lože koje se očiste od ljuskastih listova.

Listovi su takođe jestivi od kojih se dobija ekstrakt koji se koristi za alkoholne i bezalkoholne napitke kao i u farmaceutskoj industriji za proizvodnju raznih sredstava. Seme artičoke sadrži 45 % ulja.

Artičoka izmrzava na -10 ºC

Artičoka se uspešno može gajiti i u našim uslovima, jer za vegetativni rast optimalna temperatura iznosi 18-22 stepena Celzijusa, dok na -10 stepeni biljka izmrzava.

Takođe, ne podnosi visoke podzemne vode, koje izazivaju stradanje korena i rizoma, ali za dobijanje visokih prinosa je potrebno navodnjavanje i to u fazi pune vegetacije na svakih 10-20 dana sa po 30-40 mm.

Za kretanje vegetacije posle letnjeg mirovanja, potrebna količina vode treba da iznosi od 80-100 mm.

Što se tiče zemljišta, artičoka traži duboka, srednje teška zemljišta, dobro drenirana i neutralne reakcije zemljišta, pH 6,5-7.

Ukoliko se gaji kao višegodišnji zasad od 3-4 godine, posle završetka vegetacije, na toj parceli gajiti druge biljne vrste kao što su krompir, paradajz, kupusnjače u trajanju od 2-3 godine.

Zemljište se za artičoku obrađuje dubokom obradom do 40 cm sa podrivanjem.

Što se tiče đubrenja, za višegodišnji zasad koristi se stajnjak u količini od 50-70 t/ha, a za prinos glavica od 100 kg treba uneti 2 kg/ha azota, 0,3 kg/ha fosfora i 2,5 kg/ha kalijuma.

Prihrana azotnim đubrivom se vrši u 4 navrata: prilikom prekida mirovanja, pred formiranje cvetne stabljike, za vreme pojave prvih glavica, kao i pre prve glavne prolećne berbe.

Sadnja

Artičoka se razmnožava vegetativno, zelenim reznicama i reznicama rizoma sa spavajućim pupoljcima, a ukoliko se ne sade direktno, mogu se razmnožiti i u rasadniku.

Sade se na razmak 1,2 x 1,2 m, 7000-8000 biljaka po ha ili 2,3 x 0,6-0,8 m, odnosno 6200-9200 biljaka/ha.

Sadi se u proleće u martu ili početkom aprila, ili u jesen posle prvih obilnih kiša.

Proizvodnja iz semena iziskuje đubrenje samo mineralnim đubrivima uz obavezno navodnjavanje, a seje se krajem leta i početkom jeseni na razmak 1-1,2 m i razmak u redu 50-40 cm planirajući 2 biljke/m2 i koristi se 4 kg semena/ha.

Artičoka iziskuje negu koja se vrši mesec dana posle sadnje, kada se zasad plitko okopava, a u vegetativnoj fazi u jesen ili u proleće se odstranjuju suvišni izdanci pri čemu se ostavlja jedan najjači izdanak ili dva – tri ukoliko je usev slabiji.

Berba i čuvanje artičoke

Artičoku treba brati kada su joj cvasti još zatvorene, ručno ili odsecanjem makazama gde drška ne može biti duža od 10 cm, a ukoliko se bere za preradu, onda se glavice beru bez drške.

Glavice se tokom zime razvijaju sporije, ali u proleće se beru sve do maja, kada treba 20-25 berbi, dok se kasni kultivari beru 5-6 puta od marta do maja.

Pripremu za tržište treba obaviti pakovanjem u plitke gajbice u jedan red prekrivanjem perforiranom PE folijom.

Čuvanje artičoke u hladnjačama obavlja se na temperaturi od nula stepeni i više od 90 % relativne vlage vazduha, pri čemu se mogu čuvati do 30 dana. Ako se planira samo nekoliko dana skladištenja, onda su dovoljne temperature od 2-4 stepena Celzijusa.

Izvor: dipl. inž. Gordana Rehak PSSS Šabac

Predlažemo da pročitate: Špargla, vitaminska “bomba”, retko povrće u našim baštama

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?

Kako, sa stanovišta proizvodnje kojom se bavite, ocenjujete 2019. godinu?
Close Menu