Zabranjeni insekticid fipronil otrovao pčele u kikindskom ataru

Insekticid koji je zabranjen usmrtio pčele u blizu dve hiljade košnica pokazali rezultati analiza uginulih pčela.

Kikindski pčelari su bili u pravu i njihove sumnje su se obistinile.

Rezultati analiza uzoraka uginulih pčela pokazali su da je razlog pomora na pčelinjacima u kikindskom ataru insekticid fipronil koji je zabranjen u našoj zemlji.

U uzorcima uginulih pčela sa pčelinjaka Zlatka Popetrua, Kristijana Kosarenka i Dragana Jerkovića koncentracija ovog otrova je označena daleko iznad doze koja ubija pčele.

Osim fipronila, za pčele smrtonosnog pesticida, u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu gde su rađene analize, potvrđeno je prisustvo i drugih pesticida čija koncentracija nije bila letalna za pčele.

Pčelari sada znaju šta je razlog pomora, ali ne i kako i gde su pčele došle u kontakt sa pesticidom, kaže Saša Čolak predsednik Udruženja pčelara u Kikindi.

Za fipronil pčelari kažu da je „ozloglašeni“ otrov. Čolak dodaje da se za jedan hektar obradivog zemljišta koristi svega 25 grama, a samo jedan litar može zagaditi velika vodena prostranstva.

Prema zvaničnim podacima 1668 košnica su tada zatvorene bez mogućnosti oporavka, a materijalna šteta je procenjena na 230.000 evra, objašnjava Čolak i dodaje da je oštećenih pčelara bilo i više od zvaničnog podatka od 35, jer neki nisu prijavili štetu. Nezvanično, zatvoreno je čak 2.000 košnica.

Pomoć u nevolji stigla sa svih strana

Bio je to strašan udarac za više desetina pčelara koji su pretrpeli štetu, većina stopostotnu.

Ali, tada se pokazalo da još uvek postoje ljudi dobre volje koji žele da pomognu.

Pomoć je stigla od pčelara iz svih krajeva Srbije koji su donirali 80 rojeva, ne računajući pomoć kikindskih pčelara. Država je pomogla sa 50 tona šećera, a novcem iz pokrajine pčelari su kupili paketne rojeve.

Bez Saveza pčelarskih organizacija Srbije ne bi se o ovom problemu čulo i do vrha vlasti, kaže Čolak.

Pčelari su zadovoljni brzom reakcijom i radom inspekcija i nadležnih službi. Sve je urađeno po zakonu i sada je važno da pravda bude zadovoljena i da se utvrdi krivac za pomor pčela, poručuje Čolak.

Masovno trovanje pčela koje se dogodilo 23. maja ove godine, nije i jedino u kikindskim atarima. Ukupno 3.509 košnica stradalo je 2015. godine kada je materijalna šteta procenjena na čak 700.000 evra. Ali, tada pčelari nisu uspeli da dokažu da su pčele otrovane.

Šta uraditi kada postoji sumnja na trovanje pčela?

U slučajevima kada pčelar posumnja na trovanje vrlo je važno da odmah, telefonom prijavi slučaj policiji. Ne čekati! Čolak kaže da je to od presudne važnosti, jer bez policije nema istrage.

Sledeći koje treba obavestiti su inspektori, fitosanitarni, veterinarski, poljoprivredni, ekološke službe. Oni će već znati u čijoj je šta nadležnosti, važno je da budu obavešteni.

I fotografisati nastalu situaciju. Što više, to bolje.

Zatim sve to uraditi u pismenoj formi i poslati na relevantne adrese.

Takođe je važno tražiti da veterinarski inspektor izda zapisnik na licu mesta u kom će konstatovati da ne postoji bolest koja može tako da uništi pčele i da postoji sumnja na trovanje. Tako imamo dokaz da su pčele bile zdrave i da su uginule iz nepoznatih razloga, poručuje Čolak kolegama pčelarima.

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?

Da li ste za ograničenje maksimalne površine poljoprivrednog gazdinstva?
Close Menu