Fito farmacija

LG Seeds

Utopljavanje pčelinjih zajednica – Kako to radi pčelar Janoš Balint

Utopljavanje pčelinjih zajednica, da li je potrebno? Večito pitanje, uvek aktuelno. 

Tekst pripremio pčelar Janoš Balint

Kroz pune četiri decenije bavljenja pčelarstvom savladao sam donekle biologiju pčela i pčelinje zajednice, zatim sam naučio i da proizvedem med solidnog kvaliteta, proizvedem polen, propolis, mleč, da uzgojim matice, formiram rojeve i još neke sitnice.

Ali, dugo vremena mi je bilo potrebno da naučim kako treba pravilno da uzimim pčelinju zajednicu.

O uzimljavanju sam već jednom prilikom pisao u našem časopisu, a sada ću se osvrnuti samo na utopljavanje.

Posedujem jednu mini biblioteku od blizu dvestotine stručnih knjiga iz oblasti pčelarstva na više jezika, a za časopise me ne pitajte. Mnogo para sam potrošio na njih ali mi nije žao jer neki mi služe i dan danas.

Da se mi vratimo na utopljavanje.

Često se piše u literaturi da preko poklopne daske stavite nekoliko sloja novinskog papira ili prazan džak od potrošenog šećera pa preko toga parče ćebeta ili tepiha po mogućnosti može i parče jorgana, i nakraju se kaže da savijete jedan ćošak utopljavajućeg materijala da bi se lakše odstranila suvišna vlaga iz košnice.

Zatim kada u januaru nekoliko dana otopli, kao što se obično dešava, obavezno treba skinuti utopljavajući materijal da biste sprečili pojavu ranog legla.

Na kraju mi ništa nije bilo jasno. Dobro utopliš, pa napraviš promaju. U januaru skineš utopljavajući materijal, pa zatim vratiš, a pitam se kako to sve izvesti ako imaš ambicije pčelariti sa više stotina ili hiljade košnica, Pitam se pitam…

Divno, ali neshvatljivo.

Nešto sam i ja probao oko utopljavanja i to sa novinskim papirom od čega sam ubrzo odustao i to već nakon narednog proleća kada sam postavljao pogače. Tom prilikom duvala je košava kao što obično duva ovde kod nas u Banatu, pa kada treba vratiti sve to, a nemate dovoljno ruku da držite sve to, zbeg, krov i da zadržite i novine za koju vam trebaju najmanje dve ruke, pa vam novinske hartije na sve strane lebde u vazduhu kao zmajevi, verujte mi na reč da to zna iznervirati pčelara do te mere da počne zdravo psovati. Psovao sam i ja, dosta zdravo i masno, što su komšije verovatno nerado slušale.

Negde sam pročitao i to da je pčelama najbolji utopljavajući materijal med.

Kao mladom pčelaru nije mi baš bilo jasno kako ih utopljava med. Čuo sam da preko zime vetar zna da izduva med iz košnice. Pričali su na skupovima  stari pčelari da se u košnici oko zimskog klubeta stvorilo ledeno zvono i da ne nabrajam dalje.

Informacija je bilo u izobilju i trebalo je to sve sažvakati i doći do nekog rešenja, a neiskustvo je bilo prisutno u velikoj meri.

Danas je to puno lakše sagledati. Ne morate imati preterano mnogo iskustva kada su vam dostupni digitalni termometri sa sondama sa kojima precizno možete izmeriti temperaturu u centru klubeta, u omotaču, u košnici i sve to uporediti sa spoljnom temperaturom i tačno možete videti da pčele ne greju košnicu kada su u stanju hibernacije, nego samo centralni deo klubeta oko matice na oko 23 ºC, i samo povremeno podižu temperaturu u klubetu kako bi se klube olabavilo što bi omogućilo izmenu pčela u omotaču klubeta.

Onda vam je mnogo lakše da eliminišete nedoumice.

Kako radim utopljavanje pčelinjih zajednica?

Nakon četiri decenije druženja sa pčelama ja to radim ovako.

Krajem septembra kada polako izlazi leglo, dohranimo zajednice sa oko 5 kg inverta što pčele smeštaju upravo tamo gde izlazi poslednje leglo tj. u centar budućeg klubeta. Time smo zajednicama obezbedili čistu energetsku hranu kakva im je i potrebna za funkcionisanje u periodu kada ne neguju leglo.

Dohranom obezbedili smo oko 20 kg zalihe hrane, samim tim i idealne uslove za prirodno pomeranje zimskog klubeta tokom zimskih meseci, vertikalno nagore, bez potrebe za menjanjem ulica levo ili desno pošto je klube sa svih strana u kontaktu sa hranom.

Velika količina hrane ne služi samo da bi obezbedili hranu za zimsku potrošnju i dobar prolećni razvoj, već služi i kao kondenzator, odnosno, stabilizator temperature u košnici. Kada su pčele u stanju hibernacije stabilna temperatura je jedan od  bitnih  faktora uspešnog  zimovanja.

Decembra, kada više nema legla u zajednicama, obavezno radimo zimsko tretiranje protiv varoe da bi varou sveli na najmanji mogući broj. Zadajemo joj završni udarac, tom prilikom radimo i uzimljavanje.

Čitavo utopljavanje se sastoji u tome što ćemo foliju kojom je prekriveno plodište saviti na pola i položiti na sredinu satonoša tako da se okolo vide satonoše.

Preko toga ćemo položiti jedan petoslojni karton na kojoj je sa zadnje strane isečen otvor od 5×10 cm, zatim ćemo vratiti zbeg.

Zbeg prekrijemo drugim kartonom i na kraju poklopimo krovom.

 

Ovim načinom utopljavanja dobijamo suva plodišta bez pojave buđi i plesni, a delimična promaja u košnici sprečava prerano zasnivanje legla.

Pouzdano se zna da je negovanje legla ogroman napor za pčelu i najviše joj skraćuje život.

Leti, u idealnim uslovima, jedna pčela može odnegovati tri ćelije legla, a zimi u ekstremno lošim uslovima za odnegovanje jedne ćelije legla angažuju se sedam negovateljica.

Postavlja se pitanje, treba li se radovati ranom leglu, hvaliti se time na internetu kačeći fotografije okvira sa leglom?

Rano izazvano zimsko leglo ne donosi ništa dobro, naprotiv. Negujući te male površine legla pčele se toliko potroše, da sredinom marta kada dođe kritičan period u prolećnom razvoju, do kada svaki dan više pčela ugiba u zajednici nego što se rađa i tom prilikom kada pčelar otvori košnicu iznenadi se malom količinom pčela i obično prvo pomisli da su se njegove pčele negde otrovale.

Svaliti krivicu sa sebe na drugoga je, nažalost, loša ljudska osobina.

Krajem februara kada već želimo da forsiramo zaleganje dodajemo prvu polensku pogaču u godini i dodatno utopljavamo naše pčelinje zajednice.

Pogače sami izrađujemo jer nisam baš siguran da na tržištu postoje pogače kvaliteta kao što su naše.

Izvrcani med nikad, pa ni ovom prilikom, ne vraćamo našim pčelama iz predostrožnosti širenja pčelinjih bolesti, zato za izradu pogača umesto meda koristimo invertovani šećerni sirup, što invertujemo sa enzimima u duplikatoru na 60 ºC. Kada je invert gotov sipamo jednu određenu količinu u mešač, zatim dodamo polovinu potrebne količine šećera u prahu i sačekamo da se izmeša. Zatim dodamo oko 10 % svežeg polena iz zamrzivača.

Polen je sakupljen na našim pčelinjacima uglavnom sa vrbe, maslačka, mrtve koprive i sa drugih netretiranih biljaka raznim hemikalijama.

Kada se polen u toj retkoj masi u potpunosti rastopi, uz mešanje dodajemo drugu polovinu šećera u prahu i kad se dobije kompaktna masa punimo najlonske kese od po dva kilograma.

Zašto pogače od dva kilograma?

Razlog je jednostavan. Dodajući dve pogače od jedan kilogram utrošili bismo duplo više vremena, a vreme nam je veoma skupo.

Način postavljanja pogače

Pogaču postavimo na satonoše iznad klubeta, preko nje savijenu foliju. Na foliju usečeni karton i na kraju drugi karton preko svega. Zatim vraćamo zbeg i na kraju krov.

Što se tiče utopljavanja pčelinjih zajednica to je sve.

Siguran sam da to može i bolje i preciznije, ali nisam siguran da bi to bilo izvodljivo na velikom pčelinjaku. I, na kraju krajeva, i jeftinije je, što je veoma bitno.

Fotografije: J. Balint

 

Oznake:, , , , , ,

Komentari (1)

  • Avatar

    Halas

    |

    Lep i potpuno istinit tekst od profesionalnog pcelara.

    Reply

Ostavi komentar

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

Dan dobavljača – Agrobiznis 2019 u Novom Sadu

Dan dobavljača - Agrobiznis 2019, u organizaciji Razvojne agencije Vojvodine 9. aprila. Događaj će okupiti domaće kompanije, strane investitore koji ...
Detaljnije