Stršljen – Od stršljenova strepe i pčelari i voćari

strsljen krupno

Vreme je razvoja opasnih insekata – Od stršljenova strepe i pčelari i voćari

 

Matica počinje poleganje jaja polovinom marta, pa legla treba uništiti čim se uoče, jer je tada to lakše nego kasnije kada su potrebne veće količine insekticida.

Pčelari, voćari i vinogradari su s jeseni suočeni s veoma agresivnim insektima čiji pljačkaški pohodi mogu da nanesu velike štete, jer napadaju košnice i oštećuju plodove voća. Radi se o stršljenovima koji pripadaju insektima iz reda opnokrilaca, porodice osa, i imaju telo žute i tamnomrke boje, dužine od 13 do 17 milimetara. Matica je nešto krupnija, od 17 do 20 milimetara, i tokom zime ona jedina preživljava. Ovaj insekt gradi gnezdo sa saćem od celulozne smese nalik na papir, obično na dobro zaklonjenim mestima u drveću ili pod crepom krova. Gnezdo može da dosegne dimenzije i do tridesetak centimetara s više od 10.000 jedinki. Leti se, između ostalog, hrane cvetnim nektarom i zrelim voćem, što ih svrstava u fitofagne insekte i pri tome mogu da odu i do pola kilometra daleko od staništa.

Matica koja prezimi otpočinje poleganje jaja polovinom marta i završava ga oko polovne novembra. U početku sama hrani leglo, da bi taj posao kasnije nastavile radilice, kao kod pčela.

strsljen na cvetu

Stršljenovi su agresivni i njihov ubod je veoma bolan, ali i mnogo opasniji od pčelinjeg i zahteva tretman hladnim oblogama i antihistaminskim kremama, koje treba primeniti u prvih dvadesetak minuta. Moguća je i pojava anafilaktičkog šoka kod alergičnih osoba kada se javljaju simptomi otežanog disanja, malaksalost, osip, oticanje lica, povraćanje, bolovi u stomaku i dijareja. U tom slučaju neophodna je hitna intervencija lekara. I domaće životinje su u opasnosti u slučaju uboda.

Treba znati i neke činjenice o ubodu stršljenova, ali i pčela, jer u periodu godine kada su oni aktivni ovi napadi nisu retkost.

Pčelinja žaoka prilikom uboda ostaje u koži, pa je zato najpre treba odstraniti tako da se pincetom ili noktom uhvati njen koren što je moguće bliže koži. Treba obratiti pažnju na to da se ne stisne mehurić s otrovom, jer će se na taj način ubrizgati još više otrova u kožu. Na mesto uboda treba staviti vatu natopljenu toplom vodom, u koju je umešano pet grama sode bikarbone. Važno je znati da je pčelinji otrov kisele reakcije, pa će ga soda bikarbona delimično neutralisati. Osinji otrov je bazne reakcije i njega treba neutralisati sirćetom ili limunovim sokom. Otok može smanjiti i nevenova mast.

Da bi se izbegli potencijalni ubodi, ali i sprečila šteta koju prave ose i stršljenovi, potrebno je uništavati njihova gnezda čim se otkriju, što znači već sada. U proleće ih je lako locirati po malom broju jedinki koje kruže oko svog budućeg gnezda, te je dovoljna mala količina insekticida kojom se sprečava da se zajednica razvije i kasnije nanese veliku štetu.

Dejan Kreculj

Poljoprivrednik 2611

Foto: pixabay.com

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?