kosnice na postolju

Stare ili nove košnice? Saveti mladim pčelarima

Dvoumite se da li da kupite nove ili polovne košnice? Strahujete da biste kupovinom polovnih košnica mogli kupiti i neku bolest pčela?

Da ne bude danas jeftino, a sutra skupo? Veća dara, nego mera?

Pčelar Rajko Radivojac odgovara na ova pitanja u tekstu koji je objavljen u bh pčelaru

Kupovati nove ili polovne košnice?

Stare košnice, ako nije u pitanju uginuće, nikada nisu višak na pčelinjaku. Ne poznajem ni jednog pčelara koji izbacuje sa pčelinjaka košnice koje mu još mogu poslužiti. To bi bio nepotreban trošak, naročito u ovo krizno vreme.

Živimo u nekom čudnom vremenu. Danas je istovremeno sve moguće i ništa nije moguće. Stalno nam se otvaraju nove mogućnosti. Ukazuju nam se razni dobri i razni loši putevi kojima bismo mogli krenuti. Imamo slobodu izbora.

Bez obzira na mogućnosti mi se, ipak, vrtimo u krug, starim utabanim stazama. Bojimo li se novih mogućnosti, novih izazova? Sloboda izbora. Kakvo je dostignuće ta sloboda izbora, kada uvek izaberemo da se vrtimo u krug?

Nigde kao kod nas ne postoje tako izražene krajnosti. Danas smo uspešni, puni elana, a već sutra smo na dnu. Jedna loša odluka? Kako je to moguće? Sloboda izbora…hm?

Ovaj neobični kontrast između uspeha i propasti se jako dobro može videti i u pčelarstvu. Danas je neko uzoran pčelar, snaga koja obećava. Sutra je već propao i vuče ka dnu sve što može.
 
Zašto je to tako?

Neiskustvo, štednja, razočarenje

Doneo je jednu lošu odluku.

Mogao je slobodno da izabere, a izabrao je baš ono što će ga upropastiti.

Pčelari početnici su ona grupa među pčelarima koja često čini ovakve greške. To je kod nas, nekako i prirodno. Oni ne znaju mnogo o pčelama, a još uvek veruju u ljudsku dobrotu. Zato ih oni “namazani svim bojama“, lako iskoriste.

Mnogi početnici se oslanjaju na starije pčelare, mentore. Od njih uče. To je u redu. Na žalost, neki od starijih pčelara daju savete na taj način da početnik slobodno izabere da im da što više novca. Od sve moguće slobode, početnici su često oslobođeni jedino od novca.

Ako analiziramo ovu pojavu, videćemo da ona nije retka. Videćemo i da postoje razni načini oslobađanja početnika od novca. Jedan od njih je i prodaja starih košnica, bez pčela.

Kada čujem „stara košnica“ bez pčela, prvo pomislim na uginuće pčela od američke kuge. Onda pomislim na uginuće od gladi, a zatim na uginuće pčela od varoe. U svakom slučaju radi se o uginuću pčela.

Stare košnice, ako nije u pitanju uginuće, nikada nisu višak na pčelinjaku. Ne poznajem ni jednog pčelara koji izbacuje sa pčelinjaka košnice koje mu još mogu poslužiti. To bi bio nepotreban trošak, naročito u ovo krizno vreme.

Ako su pčele uginule od kuge ili nekog nepoznatog uzroka, prazne košnice bi pčelar mogao sanirati. Tu uvek postoji pitanje, da li će ono što učini na sanaciji biti dovoljno da se propast ne ponovi. Zbog nepostojanja sigurne sanacije, takve košnice se uništavaju, spaljuju.

Međutim, činjenica je da se uginuća pčela kriju, da se ne prijavljuje postojanje američke kuge i drugih zaraznih pčelinjih bolesti. To ostavlja mogućnost da pčelar slobodno izabere šta će uraditi sa takvim košnicama. Može ih uništiti, a isto tako može i da ih proda nekom ko je nov u pčelarstvu.

Bitno je izvući koju paru, a šta će biti dalje koga je briga? Kupac takvih košnica preko noći od nove nade, postane loš primer. Doneo je jednu lošu odluku. Košnice je dobio za male pare, a uzročnike bolesti je dobio besplatno. Slede mu propast i razočarenje.

Danas jeftino – sutra preskupo!

Postoje i slučajevi gde pčelar na prečac umre, a niko od naslednika ne želi da se bavi pčelarstvom. Obično takvi pčelinjaci opstanu jednu sezonu, a onda pčele uginu. Mogli bismo uslovno prihvatiti da tu nije bilo zaraznih bolesti, da su uzrok uginuća varoa i manjak hrane. Onaj ko kupi takve košnice mora ih sanirati pre naseljavanja pčelama.

Prvo ih treba mehanički dobro očistiti, a onda uraditi dezinfekciju plamenom ili bolje, potapanjem u živu sodu ili vreo parafin. Nakon toga, te stare košnice treba obojiti.

Kada se na uložena sredstava za sanaciju starih košnica doda suma po kojoj su kupljene, ispada da se to ne isplati. Utrošeno vreme nećemo ni računati. Pored toga, treba znati da je takvim košnicama vek trajanja manji nego da smo uzeli nove.

Svaki mladi pčelar treba da zna da pčelarstvo nije jeftino. Naročito su velika ulaganja dok se ne oformi pčelinjak sa željenim brojem košnica.

Ne treba uvek gledati da se prođe jeftinije. To jeftinije danas, može da bude jako skupo, sutra.

Ako već kupujete stare košnice, kupujte samo one u kojima su žive pčele. Tako možete proveriti zdravstveno stanje i pčela i legla, i izbeći razočarenje.

Ipak, svako ima slobodu izbora. Svako neka donese svoje odluke. Ne verujte u bajke. Ne treba odlučivati na prečac. Učite na tuđem iskustvu. Treba sve realno razmotriti i proceniti. Ljudi odavno lete u svemir, a mi se još hvalimo kako znamo dobro zašiljiti kolac. Tako smo valjda izabrali…(BH pčelar)

Podelite na društvenim mrežama

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?



Da li ste za ograničenje maksimalne površine poljoprivrednog gazdinstva?
Close Menu