Fito farmacija

LG Seeds
deo pcelinjaka Slobodana Jeftica

Radovi na pčelinjaku u februaru – Obratimo pažnju na sitnice

Pčelinjak u februaru – Pri obavljanju određenih radnji u ovom mesecu, košnicu treba što kraće držati otvorenu da ne izazovemo prehladu legla, što može znatno usporiti razvoj.

Februar, kalendarski gledano, je poslednji zimski mesec. Mada je vreme promenljivo primećuje se povećanje dnevne temperature, ali i noćne. Temperatura se kreće od 5 pa do 17 stepeni, sa vrlo malo padavina, ali sa pojačanim vetrovima, i to u istočnoj Srbiji i Vojvodini, čuveni istočni vetar ili topliji jugoistočni (košava) i po malo severca, ali sunce greje nešto duže nego u januaru.

Februar je mesec kada se javljaju prvi vesnici proleća. Ali igrom slučaja ti vesnici pojavili su se još u januaru, koji je imao natprosečno visoku temperaturu. Prve visibabe, leska i maslačak. Pčele su se mogle videti u velikom broju na leski kako marljivo sakupljaju polen, takođe i na maslačku.

Pčele su u zimskom klubetu sa dosta legla. Kada god se ukazivalo toplije vreme one su izlazile, posećivale cvetnice, unosile polen.

Unutar košnice postaju aktivnije, otvaraju medne poklopce po sredini gnezda, razmeštaju med, oslobađaju ćelije, poliraju ih i pripremaju matici za polaganje jaja. Sve se to događalo u januaru.

Svi oni koji su svoje košnice pripremili za zimu sa dosta proteinskoenergetske hrane neće imati nikakvih problema u vezi izimljavanja, a ko je imao malo hrane morao je da dodaje, ramove sa medom preko satonoša ili čarapu sa kristalisanim medom i zadnja solucija pogače.

Ram sa medom

 

Čarapa sa kristalnim medom

Pogača

Podnjače su nam bile otvorene u januaru, sada u februaru podnjače treba zatvoriti i dodatno utopliti, razlog tome je veća površina legla. Pčelari nemate bojazni u vezi prezimljavanja pčela, samo im treba dodati hrane ako nema dovoljno.

U februaru imaćemo po dva-tri rama sa leglom različitog uzrasta pčela, čak se događa da počinju i mlade da izlaze.To sve opet zavisi od spoljne temperature, jačine zajednice, starosti matice, količine meda, polena. Mnogo uslova moraju biti ispunjeni da bi zajednica mogla da krene na vreme da funkcioniše. U tom periodu matica polaže dnevno jajašca u zavisnosti od temperature, količine hrane i od toga kako će se nastaviti cvetanje polarica. Takvo leglo iziskuje održavanje konstantne temperature od 35 stepeni, što dodatno iscrpljuje pčele i čini ih nedovoljno sposobnim za negovanje legla tokom proleća.

Pčelinje klube pri niskim temperaturama pomera se na gore i tada koristi mednu kapu iznad legla. Ali čim je lep dan pčele počinju prebacivanje meda sa bočnih ramova i lageruju ga iznad legla, tako da uvek održava kontrolu visine medne kape, jer pčele neće nikada napustiti svoje leglo i premestiti se na med po ceni da uginu.

Utrošak meda povećava se, i u toku meseca iznosi 2,5 do 3 kg prosečno za pčelinje društvo.

Usled povećane potrošnje hrane, naročito polena, pčele koriste i najkratkotrajnije otopljavanje u nekim delovima dana, uglavnom oko podneva, za obletanje i pražnjenje debelog creva.

Najradije izlaze kroz otvor gornjeg leta na čišćenje i to na +8° C. Istovremeno one čiste košnicu, prenose sveži nektar, polen i vodu.

Inače se smatra da ako je pčelinje društvo kvalitetno zazimljeno, sa dosta kvalitetne hrane i sa oko 15.000- 20.000 pčela, ne treba ga dirati sve do početka voćne paše.

U februaru treba očistiti podnjače košnica. Ako je podnjača čista, to je znak da pčelinje društvo dobro zimuje i da se nalazi u dobrom stanju. Treba izvršiti kontrolu leta, jer se može desiti da mrtve pčele zatvore leto.

Pčelar treba često da obilazi pčelinjak, naročito kada je vreme sunčano. Na osnovu obletanja pčela, vlage i osluškivanja pčelinjih društava on donosi zaključak o njihovom stanju. Tople časove (10-12° C) on koristi da obavi prvi prolećni pregled, da na brzinu pogleda gnezda i otkrije uzroke eventualnih nedaća. Prema mogućnostima, pčelar odmah treba da pruži pomoć najugroženijim društvima.

I zaista, svaka podnjača nam priča o stanju u pčelinjem društvu.

Po količini uginulih pčela na podnjači znamo kako je društvo zimovalo.

Ako ih je puno, to nam kazuje da je društvo imalo nepovoljne uslove zimovanja.

Položaj uginulih pčela nam kazuje i o položaju klubeta u košnici, a količina i raspored otpalih mrvica voska, koje potiču od otklopljenih poklopaca sa saća govori nam o količini potrošene hrane i kretanju klubeta u košnici.

Poletaljke i pod uprljan pčelinjim izmetom upozorava nas na moguću nozemozu. Na podu otkrivamo i eventualno prisustvo krečnog legla.

Voda na podnjači i pojava plesni kazuje o nedovoljnoj i nepravilnoj ventilaciji.

Po ponašanju pčela, a posebno po intenzitetu brujanja, cenimo ima li matice u društvu ili ne.

Ako je podnjača čista, sa vrlo malo ili nimalo mrtvih pčela, to nam kazuje da se radi o snažnoj i zdravoj pčelinjoj zajednici sa izraženim higijenskim ponašanjem.

Kao što se vidi iz navedenog, podnjača je knjiga za čitanje.

Ukoliko se sumnja na neko obolenje, uginule pčele treba skupiti (oko 100 komada) u papirne kesice (nikako ne u plastične), kesice numerisati prema košnicama i iste odneti u Veterinarski institut.

Ovo se sve može videti isto i na žičanim podnjačama, poklopce medne na limu podnjače, a pčele ispod gledajući kroz sito ili podizanjem tela. Pri pregledu, ako se ustanovilo da je pčela izbila na vrh medne kape, možemo dodati preko satonoša ram sa medom zatvorenim ili pogaču. Ovo se radi kad temperatura pređe preko 14 °C, a još je bolje ako je preko 17 °C. Tad se izvrši i prvi proletnji pregled legla i snage društva, a tu je prilika i da se uverimo koliko nam je bilo precizno “čitanje podnjače”.

Broj posednutih ulica govori nam o snazi društva, kompaktnost i količina legla o kvalitetu matice, a ako su pčele na satonošama to nam kazuje da su potrošeni venci meda iznad legla i da smo blagovremeno dodali potrebnu hranu.

Pri obavljanju ovih radnji, košnicu treba što kraće držati otvorenu da ne izazovemo prehladu legla, što može znatno usporiti razvoj. Tada pri pregledu već konstantujemo šta ćemo spojiti i koje i koliko zajednica nam je ostalo bez matice.

Posle svih obavljenih poslova mirni dočekujemo mart.

Predlog: U zavisnosti od broja košnica, stavite kukuruzno brašno u neku posudu 1-2 kg pčele će isto posećivati i odnositi, vi pratite šta se dešava na letima i kada vidite da neka ne unosi, to je znak da nema matice i da prvo njih treba sanirati.

Obratite pažnju na svoj pčelinjak, jer mnogo sitnica može ukazati na stvaranje velikog problema. Mi smo tu da to sprečimo.

Tekst i fotografije pripremio pčelar Slobodan Jevtić

Oznake:, , , , , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

oranje 211

Jubilarna, dvadeseta “Srbobranska brazda” – najava i program

"Srbobranska brazda" - tradicionalno takmičenje orača ...
Detaljnije